MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HOBI

 

O.K.

Kriptografija

Od skitale do OTP

 

Kriptografija je vekovima označavala pretvaranje “otvorenog” teksta, kako se naziva u stručnoj terminologiji, odnosno obične informacije - u šifrovani tekst. Termin kriptograf prvi je upotrebio veliki američki pisac i pesnik Edgar Alan Po u jednoj svojoj pripovetki.

HOBI

U antici je korišćena jednostavna Cezarova šifra, koja se zasnivala na principu da svako slovo neke poruke rimskim vojskovođama bude zamenjeno onim znakom koji je tačno određeni broj mesta ispred njega u abecedi. Spada u šifre zamene. Stari Grci, i to najviše Spartanci koristili su napravu koja se zvala skitala. To je cilindar oko kojeg je obmotan komad pergamenta na kome je šifrovana poruka. Pošiljalac i primalac su imali po štap istog prečnika kojim se dešifrovala poruka.
Prva delo koje ozbiljnije tretira kriptografiju napisao je lingvista Al-Halil, u 8. veku. Posle njega je matematičar Al-Kindi otkrio analizu učestalosti slova u šifrovanom tekstu, što je znatno olakšalo dešifrovanje. Veliki erudita iz doba Renesanse, Leon Batista Alberti izmislio je prvu automatsku napravu za ovu namenu. Nazvao ju je disk za šifrovanje a američki predsednik Tomas Džeferson stvorio je svoj disk, koji je kasnije usavršio Francuz Etijen Bazeri.

HOBI

levo: Starogrčka naprava za šifrovanje skitala / desno: Albertijev disk za šifrovanje

Nemački monah Johan Tritemijus osmislio je, početkom 16. veka, kvadratnu tablu (tabula recta, na latinskom jeziku). Radi na istom principu kao i Cezarova šifra: u kvadratu od 26 redova, svako slovo je pomereno ulevo u odnosu na red iznad. Dvojica holandskih pronalazača su 1915. godine izmislili rotorske mašine za ovu svrhu. A krajem Drugog svetskog rata, Britanci su napravili računar “kolos” koji je uspešno parirao nemačkim mašinama.
Kriptografija može da bude hobi - ali traži veliki intelektualni angažman. Ko se upusti u ovu delatnost može da smišlja šifre ili rešava one koji su drugi stvorili. Pritom, nije zgoreg upoznati se sa istorijatom kriptografije. Postupak dešifrovanja se naziva kriptoanaliza, za šta je neophodan zavidan nivo poznavanja matematike a, u novije vreme, i informatike i računarstva.
Obično se polazi od takozvanih kriptografskih primitiva. To su algoritmi koji služe za pravljenje bezbednosnih protokola i kriptosistema. Kriptosistem se sastoji od programa za enkripciju i dekripciju - koji su javni. Prilikom šifrovanja, uz program, koristi se i ključ. Najčešće, oba su ključa identična. Kriptosistem može biti simetričan ili asimetričan. U potonjem slučaju upotrebljava se privatni i javni ključ za enkripciju.

HOBI

levo: Enighma mašina / desno: Kolos računar za dešifrovanje

Najviše primenjivani asimetrični kriptosistem je RSA koji je tako nazvan po početnim slovima prezimena trojice naučnika koji su prvi ustanovili njegovo postojanje. U šifrovanoj komunikaciji vodi se računa o trećoj strani, odnosno protivniku koji se bavi prisluškivanjem.
U praksi, takozvani neprijatelj može da učini znatno više od prisluškivanja; recimo, da izmeni sadržaj poruke. Razmena poruka se, u prenesenom smislu, prikazuje kao cev u kojoj se ostvaruje sigurna komunikacija. Posebno treba uzeti u obzir koliko često se različita slova  javljaju u određenom jeziku. Isto se odnosi i na reči koje su češće zastupljene. Najviše korišćeni algoritam DES pojavio se ranih sedamsetih godina 20. veka. Vremenom,  postao je nesiguran pa se pojavila novija verzija AES, 2001. godine. Najpozdaniji metod enkripci je je OTP koji se zasniva na jednokratnom ključu koji je ranije deljen među stranama.

 

 

O.K.


 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA