MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 95 | PERIODNI SISTEM ELEMENATA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Gordana Tomljenović

Ortopedija vilica - ortodoncija

I funkcionalno, i estetski

 

Kao specijalizovana grana stomatologije koja se bavi dijagnostikom, prevencijom i terapijom nepravilnosti zuba i vilica, ortodoncija danas raspolaže sve širim terapijskim mogućnostima za rešavanje funkcionalnih i estetskih problem te vrste. Konsultant Bel Medic-a, dr Predrag Lazović, specijalista ortopedije vilica, ističe da ortodontska terapija, štaviše, može da se primenjuje u bilo kojoj životnoj dobi, čak i u poznijim godinama

MEDICINA

Preventivni stomatološki pregledi, još od najranijeg uzrasta, najbolji su način za očuvanje zdravlja usta i zuba, pa naviku redovnih odlazaka stomatologu treba graditi već od druge ili treće godine života deteta, dok još nema potrebe za stomatološkim intervencijama. Jednako je, međutim, važno da se od četvrte ili pete godine - a najkasnije pred polazak u školu, kad obično počinje smena mlečnih i stalnih zuba - u to uključi i ortodont, specijalista ortopedije vilica. Pravovremeni ortodontski pregled obezbediće ne samo buduće zdravlje i estetiku stalnih zuba već će sprečiti razvoj u začetku uočenih kraniofacijalnih anomalija, prevenirati probleme sa viličnim zglobovima i osigurati dobru obradu hrane koja je temelj zdravlja digestivnog trakta, i zdravlja u celini.

Funkcionalni značaj

Iako ortodontska terapija danas može da se primeni u bilo kojoj životnoj dobi - čak i u dubokoj starosti - kod dece je najdragocenija, najjednostavnija, najbrža i najjeftinija. Prema rečima dr Predraga Lazovića, specijaliste ortopedije vilica, konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic, njen vrhunski značaj je u blagovremenom delovanju na rast i razvoj stalnih zuba i vilica, kao i na međuvilične odnose. Jer, pravilan položaj zuba u vilicama i njihovi pravilni međusobni kontakti osiguravaju pravilan zagrižaj, što smanjuje opterećenje pojedinačnih zuba i održava zdravlje paradoncijuma (potpornog tkiva zuba), pa samim tim produžava njihov životni vek. U takvim uslovima, lep osmeh se podrazumeva, dodaje dr Lazović.

MEDICINA

dr Predrag Lazović

Prema iskustvu našeg sagovornika, mnogi pacijenti sa malokluzijama (nepravilnim položajima zuba) i anomalijama vilica su, uprkos navedenim problemima, za primenu ortodontske terapije prvenstveno motivisani estetskim razlozima. Željeni estetski rezultati se postižu gotovo bez izuzetka, kaže dr Lazović, ali zbog nametnutog diktata lepote i savremenog imperativa da sve mora da bude „instant“ brzo, ovaj stručnjak ističe da je glavni cilj terapije dobar i pravilan zagrižaj, te da efikasna terapija zahteva vreme. Takođe, budući da se poslednjih decenija u razvijenim zemljama konzumira procesuirana hrana koja je sve mekša, dr Lazović smatra da se izuzetno značajna funkcija žvakanja danas veoma zanemaruje pa ukazuje i na značaj žvakanja za razvoj kosti i mišića vilica.
U ustima hrana treba da se dobro usitni i izmeša sa pljuvačkom, da bi se lako spustila kroz jednjak u želudac, i u želucu lakše varila. Ukoliko žvakanje nije dobro i temeljno, gutanje krupnih komada neobrađene hrane može da ima različite posledice, od tegoba sa varenjem do gojaznosti. S druge strane, previše obrađena i meka hrana, kao što su danas popularni smoothey-ji, ukoliko preovlađuje u ishrani, ne stimuliše razvoj viličnih kostiju i muskulature, pa u detinjstvu predstavlja opasnost po pravilan razvoj donjeg dela lica. Nepravilan položaj zuba i vilica može da ima za posledicu i učestaliju pojavu karijesa - kasnije, kod odraslih, i paradontopatije - i može negativno da se odrazi na disanje i govor; remeteći estetiku lica, nepovoljno deluje i na psihički razvoj. 
Kao specijalizovana grana stomatologije koja se bavi dijagnostikom, prevencijom i terapijom nepravilnosti zuba i vilica, ortopedija vilica (ortodoncija) raspolaže sve širim terapijskim mogućnostima, primenjivim ne samo u ranom razvojnom uzrastu i adolescenciji, već gotovo bez starosnog ograničenja. Kod odraslih, ortopedija vilica u nekim slučajevima može da zameni ili optimizuje položaj protetskog dodatka, da eliminiše potrebu za nekim hirurškim intervencijama, za vađenjem zuba ili postavljanjem implantata, čak i da pomogne u terapiji paradontopatije i bola u viličnom zglobu.

Dragoceni mlečni zubi

Imajući u vidu sve veću učestalost razičitih anomalija u rastu zuba i razvoju vilica, pa posledično i lica, ortodontski pregled deteta treba obaviti već u njegovoj četvrtoj ili petoj godini. U tom uzrastu je na raspolaganju najveći izbor terapijskih mogućnosti, od procene da će se neki blagi poremećaj mlečne denticije razvojno ispraviti i da ga samo treba redovno pratiti do indikovanja ortodontskih aparata. Dr Lazović savetuje da se ovaj rani pregled svakako obavi pre no što započne smena (mlečnih i stalnih) zuba, između ostalog i zbog toga što je kratak i bezbolan, bez korišćenja bilo kakvih stomatoloških instrumenata.
Ortodontska prevencije je, prema rečima našeg sagovornika, veoma bitna zbog toga što su mlečni zubi znatno uži od stalnih zubaž, pa njihova nesrazmera često ima za rezultat nedostatak prostora, „teskobu“ za stalne zube. U takvim slučajevima, terapija mobilnim ortodontskim aparatima obično se primenjuje u mešovitoj denticiji, to jest kad počne smena zubića pa se već pojave stalni sekutici u obe vilice. Dešava se i da izraženi frenulum („resica“) razdvoji zube jedinice, koji tada izgledaju kao da imaju „razdeljak“, te frenulum treba ukloniti da bi se jedinice spojile i blagovremeno obezbedio prostor za zube dvojke. Dr Lazović, međutim, napominje da pre ortodontske terapije treba sanirati eventualne karijese („kvarove“ zuba), zato što su im mlečni zubići vrlo podložni. Ukoliko karijes „pojede“ zubić, što se često dešava, on se pomeri napred i smanji prostor za stalne zube; ponekad se čak desi da mlečni zub ne izraste već ostane zarobljen u kosti, ili raste u pogrešnim pravcima.

MEDICINA

Naš sagovornik dodaje da mlečne zube, iz pomenutih razloga, treba pustiti da sami ispadaju, u prirodnom procesu smene zuba. Eventualnu potrebu za vađenjem mlečnog zuba treba da indikuje isključivo ortodont. Prema objašnjenju dr Lazovića, umesto vađenja pokvarenog mlečnog zuba, bolje je levkasto ga otvoriti i ostaviti ga da se sam drenira, odnosno sačuvati ga kako bi mehanički „držao mesto“ stalnom zubu.
U težim slučajevima, rana ortodontska terapija mobilnim aparatićem je istovremeno i priprema za kasniju terapiju fiksnim ortodontskim aparatom, koji se u tom slučaju nosi mnogo kraće. Dr Lazović ističe da se na taj način smanjuje potreba za nekim drugim zahvatima i intervencijama, kao što su ekstrakcije stalnih zuba i druge. 

Fiksna ili mobilna „proteza“?

Ortopedija vilica u ortodontskoj terapiji koristi dve vrste aparata: mobilne i fiksne. Pored osnovne razlike o kojoj govori njihov naziv, oni se razlikuju i po jačini mehaničke sile, preciznosti i brzini ispravljanja anomalija položaja zuba. Dr Lazović kaže da je za pacijente u periodu rasta i razvoja mobilni ortodontski aparat prava terapija, nezamenljiva u vreme smene zuba, kad preventivno može da se deluje na loš odnos novih stalnih zuba, kao i na loš odnos vilica. Mobilnim aparatom, koji se najčešće nosi samo noću i nekoliko sati tokom dana, nešto jačom mehaničkom silom mogu da se preveniraju ili ispravljaju rano uočeni poremećaji položaja zuba i vilica. Takođe, mobilna zubna „proteza“ koristi se u prevenciji razvoja anomalija koje mogu da budu posledica loših dečjih navika kao što su sisanje prsta, držanje olovke u zubima, disanje na usta...  

Napredna dijagnostika

U ortopediji vilica, glavno dijagnostičko sredstvo je ortopantomografski (OPT) snimak koštanog tkiva (zuba i vilica), što je dvodimenzionalni rendgenski prikaz anatomskih položaja i stanja kompletne denticije. U nekim slučajevima, međutim, na osnovu njega nije moguće preciznije ocenjivati stanja pojedinačnih zuba, te se i ortodoncija, po uzoru na implantologiju, poslednjih godina sve češće oslanja na 3D ili CBCT (Cone Beam Computerised Tomography), radiološku metodu koja obezbeđuje vrlo precizne snimke zuba, u tri ravni. Dr Lazović navodi da se 3D u ortodonciji mahom koristi u slučajevima kad OPT prikaže da u vilici postoji neiznikli zub, pa anatomski preciznije treba odrediti njegov položaj i odnose sa drugim zubima.

Godine više nisu prepreka

Ortodoncija je vrlo stara medicinska specijalnost, koja se značajno menja u poslednjih nekoliko decenija. Jedna od tih velikih promena je i pomeranje starosne granice za primenu ortodontske terapije - ona više nije namenjena samo razvojnom korigovanju zuba i vilica kod dece, već i estetskim i drugim korektivnim zahvatima kod pacijentata svih životnih dobi. Štaviše, indikacije za ortodontski tretman su danas vrlo brojne, a nisu definisane godinama starosti već izborom terapije i terapijskim ciljevima. Dr Lazović kaže da je već na više međunarodnih stručnih kongresa iznet podatak o trendu koji vlada gotovo deceniju i po - da raste broj pacijenata koji nose fiksni ortodontski aparat i nakon 70. godine života; na jednom od kongresa, najstariji pominjani pacijent je imao 96 godina. Naš sagovornik primećuje da, u tim godinama života, u našoj zemlji ima više ljudi bez i jednog zuba nego onih koji bi razmišljali o ispravljanju zuba, ali da je i u Srbiji sve više odraslih koji žele da unaprede estetiku svojih zuba ili koriguju anomalije koje nisu lečene u detinjstvu.

Fiksna „proteza“ je pogodnija za ortodontsku terapiju kod adolescenata, to jest u periodu kad je razvoj stalnih zuba pri kraju. Za razliku od mobilnog ortodontskog aparata, koji dovedi zube i vilice u dobar odnos ali ne garantuje idealan položaj svakog pojedinačnog zuba, fiksna zubna „proteza“ omogućava finije korigovanje njihovog položaja, do potpuno skladnog, perfektno uređenog zubnog niza. Fiksni aparati ranije su primenjivani tek po kompletnom završetku rasta korenova zuba; danas, zahvaljujući razvoju tehnologije i proizvodnji sve tanjih ortodontskih žica, koje deluju blagim biološkim silama, fiksni aparati omogućavaju pomeranja zuba, bez opasnosti od oštećenja, još dok je stalna denticija u razvoju. U skladu sa tim, fiksni aparat nosi se neprestano sve do kraja terapije, a položaji pojedinačnih zuba se, ako je potrebno, u više navrata usklađuju i „doteruju“ na redovnim kontrolnim pregledima.
Dr Lazović dodaje da se ipak ne može precizirati do koje godine života je indikovan mobilni a od koje fiksni ortodontski aparat, budući da se to često preklapa, odnosno ortodontska terapija je individualna. Mobilni aparat može, naime, da bude indikovan čak i kod odraslih, i obrnuto - fiksni aparat može u određenim slučajevima da se koristi i u mešovitoj denticiji.
Ali, ono što je od posebnog značaja u ortodontskoj terapiji, bilo da se tokom nje koristi mobilni ili fiksni aparat, jeste oralna higijena, koja je u tom periodu otežana. Dobro pranje zuba običnom četkicom i zubnom pastom, tokom terapije je važnije nego ikad, naročito pri nošenju fiksne „proteze“ koja u svom sastavu ima i „brekete“ (nosače) žice na svakom od zuba. Loša oralna higijena često dovodi ne samo do pojave karijesa već i do infekcija i bolesti desni, što može da kompromituje i produži i najuspešniju ortodontsku terapiju. Značaj klasične zubne četkice, a zatim i zubnog konca, kao najefikasnijih sredstava održavanja oralne higijene, dr Lazović ističe zbog toga što, poslednjih godina, kod pacijenata primećuje sve lošiju zubnu higijenu. Naš sagovornik to objašnjava „linijom manjeg otpora“ kojoj pacijenti pribegavaju zavedeni marketinškim nametanjem različitih “specijalnih” zubnih pasti i vodica za ispiranje usta. Ništa, međutim, ne može da zameni običnu četkicu i zubni konac, naglašava naš sagovornik.

Dijagnostika i planiranje terapije

Ortodontska terapija uvek započinje kliničkim pregledom, kojim se utvrđuje o kojoj anomaliji je reč, ili predviđa kako će se zubi dalje razvijati bez terapije. Ortopantomografsko snimanje zuba je dijagnostički postupak koji, potom, omogućava uvid u sve zubne zametke. Na osnovu navedenih nalaza i nakon uzimanja otisaka za studijske modele, lekar specijalista ortopedije vilica analizira prikupljene podatke i pravi plan terapije. Planiranje je veoma značajan deo ortodontske terapije, koju dr Lazović slikovito poredi sa partijom šaha, u kojoj “svi potezi moraju da budu unapred poznati, kako partija ne bi bila izgubljena”. Drugim rečima, iskusan specijalista ortopedije vilica ne vodi se kratkoročnim ciljevima jer tako ozbiljna terapija kao što je ortodontska, koja dugo traje, treba da bude definisana dugoročnim ciljem i dobro isplaniranim potezima.
Kod planiranja terapije fiksnim aparatom, posle analize stanja, utvrđuje se da li će postupak biti ekstrakcioni ili neekstrakcioni, odnosno određuje se da li prethodno treba izvaditi neki od zuba. Fiksni ortodontski aparat sastoji se od “breketa” (nosača), koji se postavljaju na prednju površinu zuba, i žičanog luka, koji se povezuje sa nosačima. Tokom terapije, do pomicanja zuba dolazi zahvaljujući promenama žičanih lukova, na kontrolnim pregledima koji se obavljaju najčešće jednom mesečno, ili ređe. Prema rečima dr Lazovića, već uobičajeno se koriste tehnološki napredne, takozvane termomemorijske žice, kao i samoligirajući (samovezujući) breketi, te kontrole mogu da se zakazuju čak i na dva do tri meseca. Dr Lazović, međutim, svoje pacijente radije viđa jednom mesečno, iako žicu ne menja svaki put, zato što želi da na mesečnom nivou utvrđuje napredak u terapiji. 
Naš sagovornik ističe da je svaka terapija potpuno individualna, ali da u većini slučajeva prosečno traje od jedne i po do dve godine. Terapija zavisi od anomalije i, u težim slučajevima, može da traje i duže. Tvrdnje da uspešna terapija fiksnim ortodontskim aparatom može da traje od pet do šest meseci, naš sagovornik smatra dezinformacijama, marketinškim trikovima, ili procenama ortodonata sa nedovoljno znanja ili iskustva.

Novine u ortodonciji

MEDICINAGovoreći o novinama u ortodontskoj terapiji, dr Lazović ukazuje na lingvalnu tehniku postavljanja fiksne zubne „proteze“, namenjenu prvenstveno onim pacijentima koji nošenje ortodontskog aparata doživljavaju kao estetsku prepreku. Za razliku od labijalno postavljenog fiksnog aparata koji je veoma vidljiv pri svakom razdvajanju usana, novom tehnikom se fiksni aparat postavlja sa unutrašnje strane zuba, prema jeziku, tako da su „breketi“ praktično skriveni. Nakon što se uzmu otisci zuba, ova terapija se kod nas dalje realizuje upućivanjem otisaka u inostranstvo, na kompjutersku analizu kojom se terapijski plan unapred utvrđuje do tančina. Iako je ova tehnika fiskne ortodonstske terapije privlačna za pacijente, znatno je skuplja od uobičajene i nije popularna među ortodontima zbog mnogo teže pristupačnosti bravica, odnosno zbog veoma ograničenih mogućnosti za korigovanje terapije tokom njenog trajanja.
Ogromnu popularnost doživela je i terapija providnim ortofolijama, koje se menjaju petnaestodnevno ili jednom mesečno, zavisno od proizvođača. Reč je o čvrstim providnim folijama koje su praktično nevidljive, a nose se noću i što duže tokom dana.Terapija je, od početka do kraja, kompjuterski isplanirana, sa unapred pripremljenim ortofolijama koje se menjaju prema tom precizno utvrđenom planu. Terapija ortofolijama se, inače, planira na osnovu podele na lake, srednje i teške slučajeve anomalija pa, u zavisnosti od toga, može da traje samo četiri meseca, ali i godinu i više dana. Veoma je privlačna za pacijente, toliko da, prema svedočenju našeg sagovornika, čak i osobe sa težim zubnim anomalijama očekuju da ih nevidljivim folijama isprave u rekordno kratkom roku. Dr Lazović, međutim, ovu terapiju smatra vrlo limitiranom i napominje da je ona prilagođena stomatološkim ordinacijama koje u svom timu nemaju specijalistu za ortopediju vilice. Štaviše, ističe da je iskusni ortodonti retko indikuju, budući da poznaju bolje i efikasnije metode lečenja.
Nov pristup u ortopediji vilica je i multidisciplinarni rad sa drugim specijalnostima u oblasti stomatologije, sa protetičarima, oralnim hirurzima i paradontolozima, što za pacijente otvara brojne nove terapijske mogućnosti. Kod odraslih kojima nedostaju pojedini zubi, ili su u neodgovarajućim položajima, ortodoncija u nekim slučajevima može da zameni protetski dodatak, ili da protetskom dodatku obezbedi bolji i trajniji položaj, kao i da koriguje položaj pojedinačnog zuba. Zahvaljujući toj tzv. pretprotetskoj pripremi koja se obavlja u saradnji sa ortodontom, moguće je izbeći i postavke implanta, i vađenja zuba koji imaju neodgovarajuće položaje. Optimizacija položaja zuba može da bude i rešenje za probleme bola u viličnom zglobu koji se javlja pri žvakanju, a značajno pomaže i osobama sa paradontopatijom. Korigovanjem položaja zuba zahvaćenih paradontopatijom, ortodoncija u nekim slučajevima čak može da poštedi pacijente hirurških intervencija kao što su kiretiranja zuba i „režanj“ operacije.

Kroz istoriju

Mnogo pre nego što je ortodoncija postala specijalnost u okviru stomatologije, ljudi su pokušavali da isprave zube. Arheolozi su pronašli egipatske mumije sa grubim metalnim trakama omotanim oko zuba, a Hipokrat je o "nepravilnostima" zuba pisao oko 400. godine p.n.e. Godine 1728, francuski zubni lekar Pjer Fošar, koji se smatra ocem stomatologije, piše značajnu knjigu “Traktat o zubima”, u kojoj pominje neku vrstu prvog ortodontskog aparata - komad plemenitog metala u obliku potkovice koji je bio bukvalno vezan za zube, kako bi ih poravnao.
Kao prvu posebnu specijalnost stomatologije, ortodonciju je početkom 20. veka ustanovio Amerikanac Edvard Engl, prvi pripadnik stomatološke profesije koji je svoju praksu ograničio samo na “pomeranje zuba i poravnavanje vilica”.

 

 

Gordana Tomljenović

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA