MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 95 | PERIODNI SISTEM ELEMENATA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Gordana Tomljenović

Tinitus

Fantomski zvuk u ušima

 

Većina urinarnih infekcija leče se bez posledica po urinarni trakt, ali ukoliko se komplikuju zbog sprege sa urođenim anomalijama bubrega i mokraćovoda, ili njihovom disfunkcijom, postoji opasnost da trajno oštete bubrežno tkivo. O ovoj složenoj temi, oko koje u domenu dijagnostike i lečenja i dalje ima neusaglašenih stavova, govori prof. dr Amira Peco Antić, pedijatar nefrolog u Bel Medic-u, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti dečje nefrologije

MEDICINA

Tinitus je subjektivna percepcija, ili bolje reći: iluzija percepcije zvuka - obično zujanja, pištanja, cvrkutanja i drugih sličnih zvukova - bez objektivnog prisustva odgovarajućeg spoljnog zvuka. Neke osobe taj iluzorni zvuk “čuju” iz samo jednog uha, a neke imaju osećaj da potiče iz oba uha, da je “u glavi”, ili da dolazi iz daljine…Pritom, “zujanje u ušima” može da bude konstantno ili povremeno, stabilno ili pulsirajuće.
Pored subjektivnog tinitusa, inače najučestalijeg oblika ovog mahom bezopasnog stanja, javlja se i takozvani pulsirajući tinitus, u ritmu otkucaja srca; budući da može da potiče i od takozvanih somatskih (telesnih) zvukova kao što su šum krvne cirkulacije ili otkucaji srca, objektivni tinitus je još jedan njegov oblik, koji zaista može da se čuje uz pomoć lekarskog stetoskopa. Iako je često povezan sa slabljenjem i gubitkom sluha, tinitus ne uzrokuje slabljenje sluha, niti gubitak sluha uzrokuje tinitus. Štaviše, mnoge osobe sa tinitusom uopšte nemaju poteškoća sa sluhom, čak ima i slučajeva preosetljivosti na spoljne zvukove. 
Tinitus može da bude deo prirodnog procesa starenja, ili da ima druge uzroke, ali u osnovi je reč o oštećenju sićušnih dlačica u unutrašnjem uhu u kojima se nalaze završeci akustičkih nerava povezanih sa centralnim nervnim sistemom (mozgom). Zvučni talasi putuju kroz ušni kanal do srednjeg i unutrašnjeg uha, gde se u koštanom kanalu kohlei (“pužu”) nalaze ćelije sa dlačicama koje pomažu pretvaranje zvučnih talasa u električne nervne signale; putem slušnog živca, ovi nervni impulsi potom putuju do slušnog korteksa u mozgu. Ukoliko su ćelije sa dlačicama oštećene - bukom iz okoline, ili ototoksičnim lekovima, na primer - određeni delovi mozga ne primaju očekivane signale, što stimuliše nenormalnu aktivnost neurona i ima za rezultat iluziju zvuka, odnosno tinitus. 

MEDICINA

dr Ljiljana Čvorović

“Okidači” za tinitus

Otorinolaringolog i audiolog, doc. univ. dr Ljiljana Čvorović, konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic, kaže da, u najvećem broju slučajeva, osobe sa tinitusom koje imaju iluziju konstantnog zujanja ili zvonjenja u ušima, istovremeno imaju i određeni stepen gubitka sluha. Kod mnogih ljudi, slabljenje sluha vezano je za starosnu dob, odnosno pogoršava se sa starenjem. S tim u vezi, tinitus obično počinje da se javlja oko 60. godine života, uglavnom pogađa oba uha i najčešće ga karakterišu visokofrekventni zvuci. Slabljenje sluha - kao i tinitus - može, međutim, da bude i posledica dugotrajne izloženosti glasnim zvucima (buci), preobilnog nakupljanja ušnog voska, ili uzimanja ototoksičnih lekova (koji oštećuju nerve u uhu). Ukoliko je tinitus praćen bolom ili drenažom iz uha, u tom slučaju može da bude znak infekcije srednjeg uha ili (veoma retko) benignog tumora slušnog nerva; ukoliko ga prati vrtoglavica, može da  bude simptom Menijerove bolesti (poremećaja mehanizma ravnoteže u unutrašnjem uhu). Takođe, tinitus mogu da uzrokuju i neki mišićno-skeletni faktori kao što su poremećaji zgloba vilice (sindrom temporomandibularnog zgloba, eng. temporomandibular joint - TMJ), neke prethodne povrede ili napetosti mišića u vratu, kao i otoskleroze, bolesti koju karakteriše okoštavanje slušne koščice u srednjem uhu.
Izlaganje vrlo glasnim zvucima je najčešći uzrok zujanja u ušima, pri čemu i do 90 odsto osoba sa tinitusom ima određeni nivo gubitka sluha izazvan bukom. Pri tom može biti reč o svakodnevnom i dugotrajnom izlaganju nekoj buci, ali i o jednokratnom događaju, uključujući preglasnu muziku i buku mašina na radnom mestu. Oštećenja sluha izazvana ekstremno glasnim zvucima mogu da budu privremena, ali i trajna, i mogu da prouzrokuju bol i gubitak sluha. Buka, naime, uzrokuje trajna oštećenja zvučno osetljivih ćelija kohleje, spiralnog organa u unutrašnjem uhu.
Određeni lekovi takođe mogu da izazovu pojavu tinitusa. Prema rečima doc. dr Čvorović, čak 200 medikamenata potencijalno može da ima tinitus kao neželjeno dejstvo, ali je najčešće reč o aspirinu, nekim diureticima, nesteroidnim protivupalnim lekovima (NSAID), lekovima na bazi kinina, kao i određenim antibioticima, antidepresivima i lekovima protiv raka. Što je jača doza leka, veće su i šanse za pojavu ove neželjene posledice. Tinitus izazvan medikamentima povlači se sa prestankom terapije, ali terapiju zbog toga ne treba prekidati bez konsultacija sa lekarom. I tinitus izazvan infekcijama uha i sinusa, koje pojačavaju pritisak u sinusima i utiču na sluh, takođe je prolaznog karaktera.
Naša sagovornica dodaje da “okidači” za pojavu tinitusa mogu da budu i drugi zdravstveni problemi, kao što su: visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, problemi sa cirkulacijom, anemije, alergije, poremećaji funkcije štitne žlezde (hipotireoza), autoimune bolesti, dijabetes, fibromijalgija, Lajmska bolest. Kad je reč o hipertenziji, sve ono što doprinosi brzom “podizanju pritiska” može da izazove ili da pogorša tinitus, uključujući stres i konzumaciju alkohola i kofeina. Određenu ulogu može da ima i ateroskleroza krvnih sudova, s obzirom na to da i krvni sudovi u okolini srednjeg i unutrašnjeg uha gube elastičnost i postaju krući, pa je protok krvi snažniji a taj takozvani somatski zvuk je glasniji.

MEDICINA

Postavljanje dijagnoze i lečenje

Za otkrivanje uzročnika ili osnovnog zdravstvenog stanja koje bi moglo da bude izazivač “zujanja u ušima”, pored upoznavanja sa medicinskom istorijom pacijenta - i lekovima koje uzima - neophodno je da lekar obavi i opšti fizički pregled. Ukoliko je izvor problema i dalje nejasan, daljim dijagnostičkim koracima treba da se bavi specijalista otorinolarnigolog/audiolog. Naučestaliji oblik tinitusa - onaj koji je neprekidan, stabilan i koji karakterišu visokofrekventni zvuci - uglavnom ukazuje na problem u slušnom sistemu i zahteva testove sluha koje obavlja audiolog. Pulsirajući tinitus treba i dodatno medicinski proceniti, posebno ako je zujanje u ušima učestalo ili konstantno. U takvim slučajevima, magnetna rezonanca (MRI) ili skenersko (CT) snimanje mogu da utvrde da li je izazivač tinitusa tumor ili neki vaskularni poremećaj.
Kad je uzrok “zujanja u ušima” blokada ušnog kanala viškom ušnog voska, problem se relativno lako rešava u ORL ambulanti - mehaničkim uklanjanjem (usisavanjem) voska specijalnim instrumentom ili ispiranjem ušnog kanala toplom vodom. U slučaju infekcije uha, pored antibakterijskog leka (antibiotika), terapija može da uključuje i topikalni hidrokortizon koji pomaže u ublažavanju svraba u uhu. Hirurška terapija može da bude potrebna samo u veoma retkim slučajevima tumora, ciste ili otoskleroze (okoštavanje uzengije ili stapesa - najmanje kosti čovečijeg organizma). Ukoliko je tinitus rezultat sindroma temporomandibularnog zgloba, neophodne su konsultacije i timski rad sa specijalistom ortopedije vilica (ortodontom) ili drugim stomatološkim stručnjacima. Ako je, pak, simptom nekog drugog patološkog medicinskog stanja, prvi terapijski korak je lečenje osnovne bolesti. Ali, ukoliko “zujanje u ušima” perzistira i nakon toga, ili ako je uzročnik tinitusa izloženost velikoj buci, preporučuju se i druga sredstva koja mogu da pomognu u smanjenju ili maskiranju neželjenih zvukova. Ponekad se događa da tinitus spontano nestane, bez ikakve intervencije, ali ima i slučajeva kad tinitus ne može da se eliminiše ili smanji bez obzira na uzrok, te su od pomoći tehnike za psihološko suočavanje i olakšavanje života sa tinitusom.

Medikamenti za tinitus?

U cilju lečenja tinitusa proučavani su i mnogi medikamenti. U nekim slučajevima, od pomoći su bile male doze lekova protiv anksioznosti, kao što jevalijum, ili antidepresivi poput amitriptilina (elavila). Efikasnom se, u jednom broju slučajeva, pokazala i upotreba steroida (primenjenog u srednjem uhu) zajedno sa lekom protiv anksioznosti alprazolamom (xanax). Bilo je i manjih studija koje su pručavale dejstvo hormona misoprostola, koji je bio od pomoći u nekim slučajevima tinitusa, kao i leka lidokaina, kojim se inače leče određene vrste poremećaja srčanog ritma; likodain je takođe pomogao u nekim slučajevima, ali se pokazalo da je njegova korist u terapiji tinitusa manja od rizika koje nosi, te se lidokain ne preporučuje za lečenje tinitusa.

MEDICINA

Terapija privikavanja na tinitus

Kod tinitusa praćenog slabljenjem sluha, slušni aparati i kohlearni implanti mogu da budu od velike koristi. Ukoliko je, pak, sluh očuvan, tinitus može da se “maskira” zvučnom terapijom, odnosno uređajem koji podseća na slušno pomagalo - ali, za razliku od njega, reprodukuju zvuk prijatniji od unutrašnjeg šuma koji proizvodi tinitus. Neka novija pomagala za tinitus kombinuju slušni aparat i masker neželjenih zvukova.
Duže od tri decenije, u svetu se koristi i specifična psihološka habituaciona terapija, TRT (Tinnitus Retraining Therapy - terapija privikavanja na tinitus). Doc. dr Čvorović, koja se za primenu ove terapije usavršavala u SAD, objašnjava da je reč o procesu učenja za suočavanje sa tinitusom na svesnom i podsvesnom nivou. Terapija se zasniva na prirodnoj sposobnosti mozga da se "navikne" na neki signal, odnosno da ga filtrira na podsvesnom nivou tako da uopšte ne dođe do svesne percepcije tog signala. Kao primer za to, doc. dr Čvorović navodi činjenicu da se često priviknemo na mnoge zvukove iz okoline - klima uređaje, frižidere, automobile i druge - kojima je zajedničko to što im ne pridajemo važnost pa ih ne doživljavamo kao "glasne”, i naš mozak ih “uklanja”. Ovaj oblik lečenja tinitusa traje od 12 do 24 meseca, i izuzetno je uspešan kad ga sprovode iskusni terapeuti, ističe naša sagovornica.
Kognitivna terapija je neka vrsta psihološkog savetovanja koje pomaže osobi da modifikuje svoju reakciju na zujanje u ušima. Najdelotvornija je u kombinaciji sa drugim oblicima terapije, “maskirnim” uređajima za zvučnu terapiju, na primer. Biofidbek je relaksaciona tehnika koja pomaže u suočavanju sa stresom, odnosno svesnom promenom reakcije na stres, te je od koristi i za ublažavanje tinitusa.

Život sa tinitusom

I opšte zdravstveno stanje osobe sa tinitusom može da utiče na težinu “zujanja u ušima”, pa terapija tinitusa treba da je holistički pristup koji podrazumeva korigovanje ishrane i redovnu fizičku aktivnost, kao i regulisanje nivoa stresa i obezbeđivanje kvalitetnog spavanja. 
Osobe sa tinitusom obično, posle određenog vremena, uoče da (li) im određena hrana, piće ili neki lekovi pogoršavaju simptome. “Okidači” te vrste najjednostavnije se identifikuju (i kasnije eliminišu, jedan po jedan) uz pomoć vođenja dnevnika o konzumaciji hrane i pića. Vrlo često su, među takvim “okidačima”, pića sa kofeinom kao što su kola, kafa, čaj i energetska pića, zatim alkohol i kuhinjska so, lek aspirin i druge supstance.
Doc. dr Čvorović ističe da je sasvim normalno da, pri prvoj pojavi tinitusa, pogođena osoba oseća anksioznost i nervozu. Ali, briga i stres samo pogoršavaju simptome, te naša sagovornica savetuje pacijentima da svakodnevno odvoje bar malo vremena za opuštanje. Terapija opuštanjem je vrlo individualna, pa je najbolje da svako isproba različite načine opuštanja dok ne pronađe ono što mu/joj najviše odgovara - jogu, tai chi, meditaciju, progresivno opuštanje mišića… Obično je reč o metodama koje se izvode u tišini, pa tihi pozadinski šum može da pomogne u maskiranju simptoma tinitusa, dodaje doc. dr Čvorović.

Alternativne metode

Iako nema dokaza da su vitaminska suplementacija ili druge alternativne terapije od koristi u lečenju tinitusa, mnogi pacijenti tvrde da im pomažu biljni preparati kao što je ginko (Ginko biloba), ili minerali cink i magnezijum, dok nekima pomažu akupunktura, magneti ili hipnoza.

Pušenje dvostruko štetno

Pušenje može da pogorša simptome tinitusa, i to na dva načina. S jedne strane, šteti protoku krvi u osetljivim nervnim ćelijama koje kontrolišu sluh; s druge strane, deluje kao stimulans, što znači da zujanje u ušima može da “pojača”.

I umor često pogoršava simptome tinitusa. Ukoliko pritom ometa spavanje, sve se pretvara u začarani krug koji jedino može da se prekine dobrim noćnim odmorom. Pored obezbeđivanja povoljnih ambijentalnih uslova za mirno spavanje (mir, tišina, mrak, odgovarajuća temperatura), savet je i da se na spavanje odlazi uvek u isto vreme, kao i da se dva do tri sata pre spavanja izbegavaju rekreacija i uzimanje hrane i alkohola. 
U odgovarajuće vreme, međutim, fizičko vežbanje je od ogromne koristi, budući da olakšava mnoge probleme koji prate tinitus: popravlja opšte raspoloženje, snižava nivo stresa, poboljšava san, pomaže u borbi protiv depresije. Hodanje je izvanredan način da se započne sa redovnim vežbanjem koje treba upražnjavati najmanje tri puta nedeljno.

MEDICINA

 

Gordana Tomljenović

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA