MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 95 | PERIODNI SISTEM ELEMENATA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA

 

G. Tomljenović

Pet vekova od Magelanovog otkrića Pacifika

Kraj nadomak cilja

 


Na svoj veliki put oko sveta Fernando Magelan krenuo je iz Sevilje, koja do septembra 2021. obeležava 500. godišnjicu jednog od najvećih poduhvata u ljudskoj istoriji. Magelanova ekspedicija trajala je tri godine pa će, krajem ove godine, biti obeležena jedna od njegovih najvećih pomorskih pobeda na tom putu - otkriće i prolazak kroz tesnac koji spaja Atlantski i Tihi okean

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA

Navršava se pet vekova od kako je portugalski moreplovac Fernando Magelan (1480-1521) krenuo u pomorsku potragu za novom rutom ka “Ostrvima začina” (Spice Islands), vodeći ekspediciju koja će se završiti kao jedan od najvećih poduhvata u ljudskoj istoriji - kao prvo oplovljavanje sveta. U vreme kad se nije znalo za postojanje severnog američkog kontinenta - Kolumbo je bio uveren da se iskrcao na obali Azije - niti za postojanje Pacifika (Tihog okeana), i kad ljudi nisu imali ispravnu spoznaju o veličini i izgledu Zemlje, epohalno Magelanovo putovanje ostavilo je dubok istorijsko-geografski trag koji i danas nastavlja da inspiriše naučnike i istraživače.

Brodski dnevnik

Važan član Magelanove posade bio je i italijanski plemić i istraživač Antonio Pigafeta (oko 1491-oko 1534), rođen u Vićenci. Prema nekim izvorima, priliku da se pridruži Magelanovoj floti platio je velikom sumom novca. Tokom putovanja, vodio je vrlo detaljan brodski dnevnik, koji je kasnije bio glavni izvor informacija o toj velikoj avanturi. Pigeta je, takođe, objavio i knjigu zapisa pod imenom “Prvo putovanje oko sveta”.

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA

Iako sam Magelan nije imao sreće da doživi završnicu svoje velike pomorske avanture, prva plovidba oko sveta ipak je okončana prema njegovom planu, i ostavila je neizbrisiv istraživački pečat - otkrila je okean dotad nepoznat Evropljanima, pokazala je da je Zemlja mnogo veća nego što se ranije mislilo i, najzad, empirijski je diskreditovala srednjovekovnu teoriju (koju su mnogi tad već počeli da napuštaju) da je Zemlja ravna ploča.
Neprestano ploveći na zapad, Magelanova ekspedicija se vratila u tačku (u Španiji) iz koje je krenula, potvrdivši time teoriju koju je još u antičko doba postavio grčki filozof Aristotel - da je Zemlja okrugla, da ima oblik lopte. Kasnije je to pomoglo matematičarima da proračunaju prečnik planete, kao i da se stekne predstava o njenoj stvarnoj veličini. Magelan se smatra prvim Evropljaninom koji je otkrio i preplovio Pacifik. Njegova ekspedicija je, naime, prva posvedočila o postojanju moreuza između Atlantskog i Evropljanima nepoznatog okeana, koji je Magelan nazvao “tihim morem” (Mar Pacifico). Dotad se samo nagađalo o postojanju prirodnog prolaza koji spaja dva okeana, razdvajajući Južnu Ameriku, na severu, i Ognjenu zemlju, na jugu, a koji danas nosi ime Magelanov moreuz. Štaviše, istoričari smatraju da je savladavanje tog morskog tesnaca - za koji nisu postojale mape - jedan od najvećih Magelanovih podviga i jedan od najvećih podviga u istoriji plovidbe uopšte.
Magelanu i njegovim pomorcima su u navigaciji kroz taj tek otkriveni tesnac pomagale zvezde Južne hemisfere, dotad nepoznate u Zapadnoj civilizaciji. Za dve patuljaste galaksije, koje danas poznajemo pod imenom Magelanovi oblaci, znalo se među narodima u Južnoj Americi i Africi, ali ne i u Evropi, tako da je ekspedicija doprinela upoznavanju Evropljana sa “orijentirima” u svemiru, i svojim otkrićima obeležila modernu astronomiju, uključujući i kasnija svemirska istraživanja.

Šta bi bilo kad bi bilo

Magelan je još od dečačkih dana sanjao o istraživačkim uspesima i slavi, ali istoričari naglašavaju da glavni motiv njegove potrage za novom, zapadnom rutom ka Aziji (East Indies - Istočnim Indijama) nije bio ulazak u istoriju, već namera da evropskoj aristokratiji ponovo obezbedi snabdevanje začinima. Vrlo traženi ne samo za aromatizaciju nego i za higijensko očuvanje hrane, pa i za lečenje, začini poput cimeta, klinčića, muškatnog oraščića i, posebno, crnog bibera, u to vreme su bili roba dragocenija od zlata. U srednjem veku, sa Bliskog istoka i iz Azije, u Evropu su ih dopremali mletački trgovci, ali je rušenje Vizantijskog carstva od strane Osmanske imperije zatvorilo dotadašnje trgovačke puteve.
Krajem 15. i početkom 16. veka započinje velika istraživačka potraga za novim trgovačkim rutama ka Aziji. Ploveći pod španskom zastavom, italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo je 1492. godine otkrio nove zemlje na drugoj strani Atlantskog okeana, a u veliku istraživačku utakmicu se od 1505. uključuje i Magelan, putujući u Indiju, Maleziju i Indoneziju. Portugalija i Španija (Kraljevina Kastilja) u to vreme su najveće svetske kolonijalne i pomorske sile, i veliki rivali u istraživanju alternativnih trgovačkih puteva, pa se javlja i potreba da se eventualni sukobi među njima preduprede podelom sfera. Uz posredovanje pape, 1494. rivali potpisuju Sporazum u Tordesiljasu, prema kome sve istočne vode i novootkrivene i neotkrivene teritorije istočno od crte razgraničenja (46. zapadnog meridijana) pripadaju Portugaliji, a sve zapadne Španiji.

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA

Kao i Kolumbo pre njega, i Magelan je verovao da će do Dalekog Istoka i Molučkih ostrva (Ostrva začina) moći da dopre ploveći na zapad. Tim povodom se za pomoć i podršku obraća portugalskom kralju Manuelu, koji ga odbija, pa se Magelan, frustriran, 1517. godine odriče portugalskog državljanstva i seli se u Španiju, u Sevilju. Bez ikakvih poznanstava i veza, i tek nešto malo govoreći španski, Magelan u Sevilji upoznaje još jednog u Španca “preobraćenog” Portugalca, Dijega Barbosu, koji ga povezuje sa ključnim ljudima u oblasti španskih pomorskih istraživanja. Ubrzo, Magelana prima tada 18-godišnji kralj Karlo I, unuk kralja Ferdinanda i kraljice Izabele koji su, inače, finansirali ekspediciju Kristofora Kolumba u Novi svet 1492. godine. Magelan uspeva da uveri Karla I da bar neka od Ostrva začina leže na španskoj polovini neotkrivenog dela sveta i, u znak zahvalnosti za podršku, mladom kralju obećava da će plovidbom na zapad Španiji da donese veliko bogatstvo.

Rođeni istraživač

Ferdinand Magelan (1480-1521) rođen je u Sabrosi, u Portugaliji, u porodici koja je pripadala nižem portugalskom plemstvu. U 12. godini on i njegov brat Diogo bivaju upućeni u Lisabon, da služe kao paževi na dvoru kraljice Leonore. Tamo je Magelan često u prilici da sluša o velikom portugalsko-španskom rivalstvu u istraživanju mora i prevlasti nad trgovinom začinima u Istočnoj Indiji, naročito na Ostrvima začina (Molučkim ostrvima, u današnjoj Indoneziji). Zaintrigiran pričama o slavi i bogatstvu, Magelan već u tim ranim godinama razvija veliko interesovanje za pomorska istraživanja. Od 1505. i narednih sedam godina, braća Magelan su članovi portugalske flote koja u nekoliko ekspedicija istražuje puteve u Indiju i Afriku.

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA


Komandujući glavnim brodom Trinidad, u floti sa još četiri broda (San Antonio,Conception, Victoria i Santiago), 10. avgusta 1519. godine Magelan isplovljava i kreće na dugo i dramatično putovanje prepuno nedaća i mornarskih pobuna. Od pet brodova i 280 članova posade “Molučke armade”, kako se zvala Magelanova flota, posle tri godine putovanja u Sevilju će se vratiti samo brod Victoria, sa 18 pomoraca. 
Septembra 1519. godine, Magelanova flota uplovljava u Atlantski okean, tada poznat samo kao Okeansko more, i za nešto više od mesec dana stiže u Južnu Ameriku. Ploveći uz obalu ka jugu, traga za tesnacom o kome se samo nagađa, a koji bi kao prečica omogućio prolazak kroz Južnu Ameriku. Flota se zaustavlja u luci San Hulian, gde na Uskrs 1520. godine posada diže pobunu. Magelan će je ugušiti pogubljenjem jednog od kapetana, dok u međuvremenu šalje brod Santiago da istraži dalji put. Zahvaćen katastrofalnom olujom, Santiago doživljava brodolom, a spasena posada raspoređuje se na preostale brodove. Iz luke San Hulian isplovljavaju tek pet meseci kasnije, sa prestankom žestokih sezonskih oluja.

Smrt na Filipinima

Krajem oktobra 1520, Magelan konačno ulazi u tesnac za kojim je tragao, a koji danas nosi njegovo ime. Ali, plovidba je tegobna, po vrlo hladnom vremenu, i sve iscrpljenija posada je i dalje nezadovoljna, bez poverenja u svog vođu. Već u prvim danima plovidbe tesnacem, kapetan na brodu San Antonio okreće plovilo natrag ka Španiji, odnoseći većinu zaliha namenjenih celoj floti.
Sa preostala tri broda, Magalan nastavlja da utire novi pomorski put. Posle nešto više od mesec dana teške plovidbe kroz tesnac, krajem novembra 1520. godine, preostala flota našla se pred nepoznatim i nepreglednim okeanom. U poređenju sa opasnim vodama moreuza iz koga su upravo bili izašli, okean je delovao mirno, te ga je Magelan nazvao Pacifikom.  Budući da se u geografiji u to vreme znalo samo za Južnu Ameriku, Magelan je optimistično procenio da će putovanje preko Tihog okeana biti kratko i brzo, i da su Ostrva začina nadomak. Ali, do “kopna na vidiku” trebalo je, u stvari, puna tri meseca, tačnije oko stotinu dana. Konačno, u martu 1521, iscrpljena i izgladnela posada “Molučke armade” stiže do pacifičkog ostrva Guam, gde konačno obnavlja zalihe hrane. Uplovljavaju, potom, u filipinski arhipelag i iskrcavaju se na velikom ostrvu Sebu (Cebu), gde se Magelan sprijateljio sa lokalnim stanovništvom i pokušao da ga preobrati u hrišćanstvo. Bliži nego ikad Ostrvima začina, on se aprila 1521. godine neoprezno upušta u jedan lokalni međuplemenski rat, ubeđen da će superiorno evropsko oružje osigurati pobedu njegovim štićenicima, i - gine od otrovne strele.

Više od začina

Po Magelanovoj smrti, i uprkos gubitku još jednog broda iz njegove flote, početkom novembra 1521. godine, Trinidad i Victoria stižu do Molučkih ostrva (u Malezijskom arhipelagu), koja su u kolonijalno doba nazivana Ostrvima začina. Posle Magelanove pogibije, više članova posade su preuzimali komandu nad ekspedicijom, ali se ni jedan od njih nije zadržao duže od nekoliko meseci. Kao jedan od retkih preostalih, baskijski pomorac Huan Sebastijan del Kano (Juan Sebastián del Cano) preuzeo je kasnije te godine dva preostala broda, Trinidad i Victoriu, sa 115 preživelih članova posade, uspešno doplovio do Molučkih ostrva začina i utovario dragocenu robu. Kako bi osigurao da se bar jedan brod sigurno vrati u Španiju, Trinidad je uputio natrag preko Pacifika, dok su on i njegova posada  brodomVictoria nastavili da plovi na zapad. Trinidad su, međutim, presreli i zarobili Portugalci, pogubivši gotovo kompletnu posadu broda.
Posle tri godine plovidbe,Victoria je septembra 1522. uplovila u Sevilju. Na žalost, na brodu je bilo samo 18 preživelih pomoraca, među kojima i italijanski plemić i istraživač Antonio Pigafeta, koji je sve vreme vodio brodski dnevnik. Brod je dopremio veliki tovar začina, čijom prodajom su troškovi putovanja bili u potpunosti pokriveni, uz čak nemali profit. Kapetan Del Kano je kasnije, 1525. godine, postavljen za glavnokomandujućeg u ekspediciji Garcije Žofre Loaisa, sa ciljem da za Španiju osvoje Molučka ostrva; ali, ekspedicija je bila neuspešna, i Kano i Loaisa su tom prilikom izgubili živote. Hrabro i ambiciozno Magelanovo putovanje oko sveta ubrzo je mapirano, ali je uprkos tome bilo preopasno i predugo da bi postalo uobičajena ruta ka Ostrvima začina. Širenjem geografskih i astronomskih znanja onog doba, Evropi je, međutim, donelo mnogo više od dragocenih začina.    

Magelan, Del Kano, ili Enrike?

Magelan je tragično završio pre no što je njegova flota zaokružila plovidbu oko sveta, ali istoričari podsećaju da je i on, tehnički, zaista oplovio svet. Prvo je, naime, na Ostrva začina plovio iz Evrope na istok, preko Indijskog okeana, a kasnije i na zapad, u čuvenoj ekspediciji koja ga je dovela do Filipina. Kompletnu rutu oko sveta Magelan, dakle,nije prešao pošavši iz i vrativši se u tačku A, ali ju je prešao ploveći u dva smera.
Španski pomorac Huan Sebastijan del Kano i njegovi mornari, članovi Magelanove posade, smatraju se prvim koji su, u okviru jednog putovanja, uspešno oplovili svet. Ali, oni možda i nisu prvi koji su tokom života oplovili svet. Mišljenja o tome su različita. Mnogi istoričari odaju počast i Magelanovom malajskom robu, Enrikeu. Magelan je zarobio Enrikea iz Malake 1511. godine, tokom jednog ranijeg putovanja do Istočne Indije; Malajac je kasnije, tokom Magelanove ekspedicije, bio prevodilac - govorio je sedam lokalnih jezika.
Budući da je Enrike prethodno putovao sa Magelanom iz Azije u Evropu a potom bio deo Magelanove ekspedicije oko sveta koja je preplovila Atlantik i Tihi okean, do trenutka kad je ta misija stigla do jugoistočne Azije, Enrike je možda već napravio put oko sveta? Sporno je, naime, to što je, ubrzo posle Magelanove smrti na Filipinima, Enrike napustio ekspediciju i nestao, samo nekoliko stotina milja nadomak mesta rođenja u Malaki, odakle je krenuo. Ako se ikad vratio u svoju domovinu, Enrike je možda prvi koji je oplovio Zemlju.

PRVA PLOVIDBA OKO SVETA



G. Tomljenović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA