EKONOMIJA

Prof. dr Ana Trbović

Kriptovalute i žetonomija

Za viši stepen sigurnosti

Blokčejn, reč koja izvorno iz engleskog potiče iz reči blok (eng. block) i lanac (eng. chain), tehnologija je programiranja koja ima viši stepen sigurnosti, istovremeno jačajući transparentnost radnji i poverljivost podataka. Ovom tehnologijom blokovi, odnosno skupovi podataka, povezuju se na način koji je dodatno zaštićen posebnim programerskim obeležjima i žigovima, pa ne može da se podacima manipuliše i menja redosled programiranih radnji. Ova tehnologija često se zove decentralizovana ili distributivna, jer je otvoren pristup programiranoj radnji, dok su privatni podaci kriptografski skriveni i na taj način poverljivi. Visoka zaštita koju nosi ova tehnologija ima različite namene - od industrije zdravstva, do energetike, finansija ali i javnog sektora, na primer u izradi katastra nepokretnosti.

Plaćanje ili prenos finansijske vrednosti jedna je od najjednostavnijih radnji koja može da se programira i računarski naloži da se od osobe A do osobeB prenese dogovoren iznos. Dodatan stepen sigurnosti koju pruža blokčejn tehnologija otklanja potrebu da ovu razmenu jamči banka ili neka druga finansijska institucija jer se na decentralizovanoj mreži vidi da je transakcija realizovana (bez da se vide privatni podaci kao što je: vlasnik računa) i niko ne može da je naknadno izmeni.

Bitkoin je prvi elektronski sistem plaćanja koji se zasniva na decentralizovanoj mreži koja povezuje pojedince bez posrednika i koji koristi blokčejn radi sigurnosti razmene. Još uvek se ne zna ko stoji iza Bitkoina, koji je pokrenut 2009. godine, a danas je svakako potvrđeno da se radi o decentralizovanom sistemu kojim ne može niko pojedinačno ili institucionalno da rukovodi. Mnogi se zalažu za Bitkoin ili neku drugu kriptovalutu upravo iz ovog razloga, da ne može iz političkih razloga da se manipuliše vrednošću, kao što to rade centralne banke, doštampavajući ili povlačeći novac u skladu sa monetarnom politikom određene države. Novac iza kojeg stoje države zove se i dekretni novac, ili fiat novac, što potiče od latinske izreke ”Neka se uradi”.  Fiat novac, kao što su, na primer, evro i dolar, pravno utemeljenje nalaze u vladinim uredbama.
Važno je naglasiti da je ukupna suma Bitkoina, kao i drugih kriptovaluta, ograničena. Međutim, iako ne postoji neposredan politički uticaj, vrednost kriptovalute takođe delimično zavisi od opšteg geopolitičkog stanja, u smislu da ljudi više ulažu u ove valute kada postoji viša nestabilnost u svetu, a posebno kada ona utiče na vodeće privrede koje su nosioci evra ili dolara.  Kriptovalute se sve više koriste i kada postoje pojačane trgovinske barijere i nepoverenje u određena finansijska tržišta ili manja dostupnost kreditnih kartica, na primer za trgovinu u Africi, ili za uplatu dobrotvorne pomoći na način koji otklanja posrednike a samim tim i administrativna opterećenja i korupciju.

U svetu, sve više – kod nas ne

Kriptovalute se koriste i kao sredstvo plaćanja za jednostavnije razmene, kao što su ugostiteljske usluge a ugostitelji, za ove potrebe, ugovore usluge posebnih menjačnica. Međutim, zastupljenost kriptovaluta u ovoj oblasti i dalje je relativno niska, delom zbog velike fluktuacije vrednosti kriptovaluta i dodatnog administrativnog opterećenja.
Zbog zaštićenosti podataka i nemogućnosti provere identiteta osobe koja stoji iza transakcije i tačne namene kriptovalute se takođe koriste za nezakonite radnje i kao takve su predmet brige. Nadzor nad radom kriptovaluta otežan je zbog decentralizovanog pristupa, ali se sve više vodi računa o propisima koje treba da poštuju menjačnice za kriptovalute, kao i o oglašavanju prodaje kriptovaluta. U Srbiji postoji elektronska menjačnica i automati gde određene vrste kriptovaluta mogu da se kupe i prodaju za gotovinu - a 2019. godine, broj korisnika domaće menjačnice premašio je dvadeset hiljada ljudi. Moguće je da ima i više korisnika koji koriste međunarodne menjačnice?
Kriptovalute se svakako smatraju visoko rizičnim ulaganjem jer je veoma visoka oscilacija cena. Pored toga, ima veliki broj kriptovaluta čija cena, zbog nekoliko vlasnika valute koji imaju značajan udeo, može da bude izmanipulisana, kao što je to slučaj kada mali broj ljudi ima značajan udeo deonica u određenom privrednom društvu. Ukratko, u ovim slučajevima se radi o valutama koje nisu u dovoljnoj meri decentralizovane. Najzad, šifre za elektronske novčanike ne mogu da se povrate te je potrebno posebno voditi računa o tome. Međutim i pored ograničenog znanja i spoznavanja rizika, u svetu se sve više ulaže u kriptovalute kao alternativne valute.

Inovativni i drugi projekti

Pored spekulativnog ulaganja u alternativne valute, ulaže se i u kriptovalute koje su mnogo više od sredstva plaćanja. One su primarno novčići ili žetoni (ili tokeni) koji služe da bi se koristio određeni operativni sistem ili računarski program koji se zasniva na blokčejn tehnogiji. Najpoznatija takva kriptovaluta je Etar koja se koristi za Eterijum platformu (eng. Ethereum), takozvanu virtuelnu mašinu na kojoj se izvršavaju programi, odnosno aplikacije. Pravno se sve jasnije pravi razlika između ovakvih kriptovaluta koje se smatraju upotrebnom vrednošću (eng. utility token), kao što je bukvalno žeton, kupon ili vaučer za dobijanje određene robe ili usluge, dok se druge valute smatraju hartijama od vrednosti (eng. security token).

Na kraju, bitno je objasniti i pojam žetonomije (eng. Tokenomics) koja opisuje način na koji određena kriptovaluta privlači ulaganja a radi razvoja sistema koji podržava i za koji se ta kripovaluta koristi, kao što je Eterijum. Pored Eterijuma, postoje i mnogi drugi inovativni projekti koji su, na osnovu žetonomije, privukli investitore koji vlasništvom određene sume kriptovalute postaju i suvlasnici projekta. Žetonomija je preuzela deo tržišta finansiranja od fondova preduzetnog kapitala i drugih investicionih fondova. Na žalost, s obzirom da je regulativa kaskala, posebno u periodu od 2016. do 2019. godine, bilo je i mnogo prevara, kao i nedovoljno dobro pripremljenih projekata, koji su namerno ili nenamerno zloupotrebili rupe u propisima.
Danas je nadzor jači a razvoj blokčejn tehnologije doveo je do toga da postoji manji broj ali kvalitetnijih projekata koji se uzdaju u žetonomiju. Ovi projekti često obezbeđuju praćenje određenog lanca vrednosti ili osiguravaju automatizaciju i transparentnost određenih razmena. Vrednost žetona, odnosno kriptovalute stoga sve više zavisi od značaja ekosistema, odnosno korisnosti funkcije koju kriptovaluta podržava a sve manje od spekulativnih radnji.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"