MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 94
Planeta Br 94
Godina XVII
Januar - Februar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

NAUKA I TEHNIKA

 

Od svemira do spasonosnog balona

Najvažnija naučna otkrića tokom 2019. godine

 


U protekloj godini svet je došao do brojnih naučnih otkrića i tehnoloških rešenja o kojima se ranije gotovo ništa nije znalo: nauka i tehnologija prodrle su do najudaljenijih prostora svemira i najudaljenijih delova ljudskog tela. Ljudski um grabi napred. Otkriva nezamislivo i brani se na najmanjem prostoru, istovremeno

NAUKA I TEHNIKA

Najudaljenija nebeska gromada

Na dan nove godine, bespilotna letelica na nuklearni pogon Američke agencije za istraživanje svemira (NASA) proletela je pored zagonetnog nebeskog tela, 6,4 milijardi kilometara daleko od Zemlje. Reč je o najudaljenijoj “nebeskoj gromadi” do koje je ljudska letelica ikad stigla, poznatoj kao MU69, ili po nadimku Arokot. Letelica "nju horajzons" snimila je na stotine fotografija u prolazu pored Arokota (koji je pljosnat, nalik na palačinku) brzinom od 5.182.088 km/h. Materijal i dalje pristiže i analizira se: očekuje se da pruži nove podatke o evoluciji Sunčevog sistema i formiranju planeta poput naše Zemlja.

"Čang 4" na Mesecu

Samo nekoliko dana nakon toga, javnost je saznala da se kineski modul spustio na udaljenu stranu Meseca, upravo onu koju ne možemo da vidimo sa Zemlje, što se dogodilo prvi put u ljudskoj istoriji. To je ostvareno u okviru misije "Čang-4". Čang je ime mitske boginje Meseca, a broj 4 označava četvrto slanje robota, što je deo desetogodišnjeg kineskog programa istraživanja Meseca. Modul se spustio na južni Mesečev pol, u basen Ajtken, gde je, pre 3,9 milijardi godina, snažno udario neki svemirski objekat i ostavio ogroman krater.

"Marsotresi"

Naučnici su došli do novih saznaja o marsotresima (što bi odgovaralo zemljotresima na našoj planeti), zahvaljujući automatskoj letelici "insajt" koju je NASA poslala na Crvenu planetu: tamo se spustila u novembru 2018, a prve podatke o potresima prenela je u aprilu 2019. Od tada je zabeleženo više od 100 seizmičkih pojava, od kojih je 21 ličio na potres. Naučnici se nadaju da će dobiti novi „pogled“ na unutrašnjost planete Mars. 

NAUKA I TEHNIKA

Asteroid Rjugu

Automatska letelica "hajabusa-2" Japanske aeronautičke agencije JAXA u julu je stigla je na asteroid pod imenom Rjugu, udaljen preko 8,8 miliona kilometara od Zemlje. Letelica je lansirana 2014, do asteroida je putovala četiri godine, a 2019. spustila se na njegovu površinu. Prethodno je napravila veliku bušotinu iz čije će dubine uzeti uzorke i doneti ih na Zemlju. Cilj naučnika je da iz tog materijala, praktično oduvek zaštićenog od uticaja okoline, saznaju kako su asteroidi slični pomenutom mogli “zasejati” Zemlju “sastojcima” važnim za nastanak života pre mnogo milijardi godina. 

NAUKA I TEHNIKA

U međuzvezdanom prostoru

U 2019. zabeleženo je da je letelica "vojadžer 2", vlasništvo NASA, napustila naš Sunčev sistem i uplovila u dubine međuzvezdanog prostora. Odmah je poslala dosad nepoznate podatke o udaljenim krajevima  Sunčevog sistema. Otkriće “graničnih područja” ukazuje da je prelazak iz našeg Sunčevog sistema u dalja prostranstva svemira “gradiran”, tj. da postoji više faza.

NAUKA I TEHNIKA

Kandidat za vanzemaljski život

Otkrivena je i planeta van našeg Sunčevog sistema na koju bismo mogli da se “kladimo” da je mesto postojanja vanzemaljskog života. U septembru je saopšteno da su naučnici prvi put otkrili vodenu paru na jednoj potencijalno naseljivoj planeti. Nazvana je K2-18b i kreće se orbitom oko zvezde “crvenog patuljka” udaljenog 110 svetlosnih godina. K2-18b je jedina poznata planeta van našeg Sunčevog sistema na kojoj ima vode, postoji atmosfera i temperaturni opseg koji bi mogao da podrži vodu u tečnom stanju na njenoj površini. Zbog svega pomenutog, ona je naš "najbolji kandidat” za moguće postojanje vanzemaljaskog života.

NAUKA I TEHNIKA

Prvi snimak crne rupe

I proučavanje crnih rupa napredovalo je u 2019: tim koji upravlja svemirskim teleskopom "Ivent horajzen" objavio je u aprilu prvi na svetu snimak crne rupe. On prikazuje džinovsku crnu rupu u središtu galaksije Mesijer 87, oko 54 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje. Masa crne rupe može se porediti sa masom 6,5 milijardi sunaca. Mada su snimci donekle mutni, pokazuju - kako se i mislilo - da crne rupe izgledaju kao tamne sfere okružene prstenovima sjajne svetlosti. Naučnici su decenijama bezuspešno pokušavali da dobiju slike crne rupe.

Gutanje neutronske zvezde

Godina 2019. pamtiće se i po tome što su astrofizičari prvi put “uhvatili” trenutak kada crna rupa “proždire” obližnju neutronsku zvezdu. U avgustu su zabeležili posledice sudara između crne rupe i neutronske zvezde (super-gusti ostatak materije preostale od mrtve zvezde). Katastrofalni sudar dogodio se pre gotovo milijardu godina i stvorio je talase u prostoru-vremenu, poznate i pod imenom gravitacioni talasi. Oni su kroz Zemlju prošli 2019. godine.

Gravitacioni talasi

Ovo je treći svemirski događaj koji su naučnici pratili zahvaljujući detektorima gravitacionih talasa: godine 2015. snimljeni su talasi koji su bili posledica sudara dve crne rupe, a 2017. registrovano je spajanje dve neutronske zvezde. Ajnštajn je predvideo postojanje gravitacionih talasa još 1915, ali je mislio da su suviše slabi da bi se detektovali na Zemlji. Savremeniuređaji pokazali su drugačije.

Po svemiru na jedra

Energija Sunca iskorišćena je za napajanje svemirske letelice. U leto 2019. jedna naučna organizacija u SAD (Planetary Society) lansirala je satelit "lajtSejl 2" u orbitu, gde je raširio ogromno solarno jedro. Svemirska letelica koja koristi solarno jedro raspolaže gotovo neiscrpnim izvorom energije. Usavršavanje ovog tipa pogonske tehnologije moglo bi jednog dana da pomogne svemirskom brodu da stigne do obližnjih zvezda koje su sada nedostupne jer putovanje do njih zahteva daleko veće količine goriva od onih koje se mogu poneti sa Zemlje.

NAUKA I TEHNIKA

Ubrzano topljenje leda

Istraživači koji se bave izučavanjem klime ustanovili su da se ledena kora na Antarktiku i Grenlandu topi do sada neviđenom brzinom. U aprilu je objavljena studija koja pokazuje da se ledeni pokrivač Grenlanda, prosečno, smanjuje za 286 milijardi tona svake godine! Pre samo dve decenije, godišnji prosek iznosio je 50 milijardi. Godine 2012. sa Grenlanda je nestalo više od 400 milijardi tona leda.
Antarktik je u proseku gubio 252 milijarde tona leda godišnje, u protekloj dekadi. Poređenja radi, u deceniji 1980tih, na Antarktiku se svake godine topilo 40 milijardi tona leda.
Uz to, delovi glečera Tvejts, u zapadnom delu Antarktika, smanjuju se za 800 m godišnje, što čini oko 4 odsto povećanja nivoa mora u čitavom svetu. Prema rezultatima istraživanja objavljenim u julu, topljenje glečera predstavlja „vremensku bombu“ koja se verovatno približava tački od koje nema povratka, pošto bi kada bi ceo glečer mogao da se sruči u okean. To bi izazvalo globalno povećanje nivoa mora za preko 45,7 cm.
Predviđanja u vezi sa podizanjem nivoa mora postaju sve preciznija i strašnija: procenjuje se da bi nivo svetskih okeana mogao da poraste 91 cm   do 2100. godine. U septembarskom izveštaju Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama procenjuje se da bi nivo mora mogao porasti i preko 91 cm do kraja ovog veka. To bi imalo pogubne posledice za stotine miliona ljudi koji žive na malim ostrvima ili u priobalnim područjima.

NAUKA I TEHNIKA

Jedna druga studija sugeriše da bi zbog povišenog nivoa mora čak 630 miliona ljudi moglo biti prinuđeno da se preseli ukoliko emisija gasova staklene bašte nastavi sa rastom do 2100. godine.
Značajan je i izveštaj UN u kojem se navodi da se između 500.000 i milion  biljnih i životinjskih vrsta nalazi pred izumiranjem, a mnogima od njih to bi se moglo desiti u roku od nekoliko decenija. Prema tom izveštaju, objavljenom u aprilu, 40% vrsta amfibija, preko 33% svih morskih sisara i korala koji stvaraju koralne grebene, kao i najmanje 10% vrsta insekata stoje na listi ugroženih i uglavnom su žrtve ljudskih aktivnosti. Istraživači su takođe ustanovili da više od 500.000 kopnenih vrsta već sada nema dovoljno prostran prirodni habitat da bi mogle dugoročno da prežive.

„Povratak vrsta“

Zbog niza dokaza, može se zaključiti da se Zemlja nalazi sred masovnog izumiranja vrsta, šestog u istoriji naše planete.
Ipak, jedna gotovo davno izumrla vrsta - džinovska lignja - viđena je u junu 2019. u njenom prirodnom staništu na velikoj dubini, u Meksičkom zalivu. Pre toga bila je snimljena samo jednom. Ta bića gotovo nikada ne napuštaju ledena prostranstva gde žive, na oko 1.000 m ispod nivoa mora. Godine 2012. naučnici iz Japanskog Nacionalnog muzeja prirode i nauke snimili su džinovsku lignju u njenoj prirodnoj sredini, u arhipelagu Ogasavara.

NAUKA I TEHNIKA

Kontinent ispod Evrope

Pojavilo se još jedno iznenađenje: kontinent za koji se mislilo da više ne postoji nije zapravo nestao - „skriva“ se ispod Evrope! Pre više stotina miliona godina, na Zemlji je postojao samo jedan ogroman superkontinent - Pangea, koji se konačno podelio na današnje kontinente. Nedavno objavljena studija pokazuje da je, tokom tog procesa, pre oko 120 miliona godina, osmi kontinent „skliznuo“ ispod kopna koje sada predstavlja južnu Evropu. Delove tog kontinenta, nazvanog Velika Adrija, vidimo i danas: njegovi najviši delovi formirali su planinske vence u Evropi, recimo Alpe.

NAUKA I TEHNIKALjudska lobanja od pre 3,8 miliona godina

U avgustu 2019. antropolozi su obelodanili otkriće najstarije lobanje do sada koja pripada nekom ljudskom pretku. Lobanja vrste Australopitekus anamensis, stara je 3,8 miliona godina.Nazvana je MRD i pokazuje da su ti ljudski preci imali izbočena lica, upadljiva čela i jagodice. Starost MRD ukazuje da su ti preci koegzistirali sa drugim vrstama, kao što je Australopitekus afarensis, najmanje 100.000 godina.

Svi smo iz Bocvane

Istraživači su, izgleda, otkrili odakle anatomski moderan čovek potiče: iz današnje Bocvane! Studija objavljena oktobra 2019. ukazuje da svaki čovek koji danas hoda Zemljom vodi poreklo od žene koja je živela u jednoj oblasti današnje Bocvane, južno od reke Zambezi, pre oko 200.000 godina. Do otkrića je dovela analiza karakteristika DNK koje se prenose po ženskoj liniji. To ide u prilog teoriji da su preci modernih ljudskih bića migrirali iz Afrike i naselili druge delove sveta.

Nove mumije

Egipatski arheolozi otkrili su u oktobru rekordni broj sarkofaga: na mestu nekropole Asasif, gde se nekada nalazila Teba, otkopano je 30 drvenih sarkofaga sa izvanredno očuvanim mumijama.Sarkofazi su stari oko 3.000 godina i verovatno su, kako se misli, bili namenjeni sveštenicima i deci.

NAUKA I TEHNIKA

Protiv ebole

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) postigla je ogroman uspeh u borbi protiv ebole u Demokratskoj Republici Kongo, uvođenjem dve nove vrste terapije. U julu 2019, SZO je proglasila epidemiju ebole u Africi globalnim zdravstvenim problemom. Srećom, dva eksperimentalna terapijska postupka uspela su da povećaju broj preživelih u velikoj meri.
Reč je o supstancama označenim kao REGN-EB3 i mAb-114, koktelima antitela koji se obolelima daju injekcijom. Na taj način je spašeno oko 90% novoinficiranih pacijenata u Kongu.
„Dečak iz balona“ Pronađen je lek za tešku urođenu bolest pod nazivom sindrom "dečaka iz balona“. Bebe rođene sa poremećajem imunološkog sistema (oblik imunodeficijencije - XSCID) nisu u stanju da se bore protiv bolesti. Spoljni svet za njih zato predstavlja veliku opasnost. XSCID se naziva i bolest "dečaka iz balona“ po malom Dejvidu Veteru, koji je ceo život proveo u zaštitnom plastičnom balonu. Umro je pre oko tri decenije, sa 12 godina. U aprilu je obelodanjeno da su naučnici izlečili nekoliko beba sa XSCID primenivši eksperimentalnu gensku terapiju. 

NAUKA I TEHNIKA

 

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA