MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MIKOLOGIJA

 

Tekst i fotogrfije I. Hadžić

Zanimljivosti iz carstva gljiva

Svetle, hodaju, menjaju izgled

 

Kako svedoče fosilni ostaci, niže gljive pojavile su se u paleozoiku, koji je trajao 570-350. miliona godina, a više u mezozoiku između 235-170 miliona godina. Pun procvat gljive su doživele između 230 i 220 miliona godina. U to vreme na Zemlji su živele mnogobrojne vrste sisara, ptica, insekata, drveća i trava.

 

 

MIKOLOGIJA

  • Najnovija istraživanja vremensku granicu pojave gljiva na Zemlji pomeraju na milijardu godina.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Smatra se da na Zemlji ima oko 1.500.000 vrsta gljiva, od čega je istraženo oko 100.000 vrsta.
  • Gljive žive skoro u svim sredinama: ima ih na zemlji, u zemlji, u vazduhu i vodi. Određene vrste podnose ekstremno niske, a druge visoke temperature. Preko dvadeset vrsta raste u bezvodnoj i žarkoj Sahari.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Gljive ne zavise od svetlosti i fotosinteze kao biljke. One, kao i životinje, uzimaju gotovu hranu iz prirode.
  • Gljive se po prisustvu hitina približavaju životinjama, a po načinu razmnožavanja biljkama. One se razmnožavaju vegetativnim i polnim putem.
  •  

    MIKOLOGIJA

  • Gljive su uglavnom kratkoveka bića, međutim, među njima ima i dugovekih. Te gljive ulaze u sastav lišajeva a dokazano je da žive i do 600 godina. Drvenasta tela trud-gljiva žive na drveću između 10 i 20 godina.
  • Većina gljiva raste od 10 do 14 dana. Usled brzog rasta, one usisavaju veliku količinu vode iz tla, koja u njihovom telu čini 90 do 95 procenata ukupne težine. Pritisak na ćelije dostiže do 7 atmosfera, što je jednako pritisku u gumama teretnjaka od 10 tona.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Micelija, koja predstavlja vegetativno stablo gljive, može da živi više stotina godina o čemu svedoče tzv. "vilina kola", koja se godišnje šire u prečniku od 10 do 50 cm. Po prečniku kruga može se izračunati starost micelije. U ukrajinskim stepama otkrivena su kola stara i do 500 godina. Trava u samom krugu je uvela, jer micelija ispošćuje teren.
  • Većina gljiva u toku kratkog života više puta menja svoj izgled. Najveće promene se događaju u ovojnici (velu) i izgledu šeširića.
  •  

    MIKOLOGIJA

  • Gljive se javljaju u različitim bojama. Boja kožice je vezana za osobine pigmenta. Sa rastom plodonosnog tela, boja može da se menja. Najpostojanije su žuta i smeđa boja. Crvena i zelena su manje postojane. Nauka još nije odgonetnula funkciju boje kod gljiva.
  •  

    MIKOLOGIJA

  • Gljiva gradski šampinjon (Agaricus bitorquis) svojim nežnim telom može da razbije asfaltnu podlogu na putu, tartan stazu na stadionu, čak i beton.
  • Pojedine gljive mirišu na brašno, druge na buđ, treće na rotkvice, neke na kajsije, bademe, anis, hlor, haringu, beli luk itd.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Gljiva judino uvo (Auricularia auricula - Judae) dobila je ovo neobično ime zbog sličnosti sa ljudskim uvom. Judinim se zove jer najčešće raste na zovi o koju se, kako legenda kaže, Juda obesio. U zemljama jugoistočne Azije i Dalekog istoka ovu gljivu zovu "šumske uši" jer ona raste na drveću.
  • Uočeno je da što je leto suvlje, to gljive rastu bliže stablima drveća. Što je vreme vlažnije i hladnije, to gljive više beže od stabala.
  • Gljive su češće u "svetlijim" šumama gde ima više mahovine i travnatog zemljišta, gde je drveće udaljeno jedno od drugoga. Što je šuma gušća, to je manje gljiva.
  • Letnji vrganj (Boletus edulis) ima ciklus rasta od 10 godina. Jedna godina je sa izuzetnim rodom, tri sa srednjim, tri sa niskim, dve mestimično i jedna skoro bez roda.
  • Micelija medenjače (Armillaria mellea) proizvodi toksine koji truju "domaćina" (gljiva je saprob-parazit). Ova gljiva može da uništi mlado drvo za 2. do 3 godine, a staro za 10 godina.
  • Dokazano je da prava medenjača parazitira na 200 različitih divljih i kultivisanih vrsta rastinja, čak i na krompiru. Nađena je i na ruži.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Micelija medenjače svetli u mraku. Postoji još nekoliko vrsta gljiva kojima svetle i šešir i drška. Takve su Omphalotus olearius (podla zavodnica), Pleurotus japonicus (japanska bukovača), Mycena rorida var. lamprospora itd. Biološka funkcija svetljenja gljiva nije objašnjena.
  • Gnojištarke (osim velike gnojištarke - Coprinus comatus) sadrže hemijske sastojke koji u organizmu razlažu alkohol na acetaldehide koji izazivaju trovanje u obliku alergije, koje se manifestuje jakim gađenjem i znojenjem, kao i pojačanim lupanjem srca i crvenjenjem kože.
  • U nekim zemljama gnojištarke se koriste kao sredstvo za odvikavanja od alkohola.
  • U Švajcarskoj, posle katastrofalnog šumskog požara 1943. godine, na požarištu su nikle velike količine smrčaka.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Trud-gljiva (Fomes fomentarius), prečnika do 25 cm, formira oko 30 milijardi spora. Velika ćelavica (Langermannia gigantea), veličine lubenice, ima oko 7,5 triliona spora (toliko sadrži 400 šampinjona srednje veličine). Ako bi svaka spora puhare izrasla u gljivu, one bi prekrile teritoriju jednaku površini Japana. A kada bi se razmnožile spore druge generacije, onda bi prečnik izraslih gljiva bio 800 puta veći od prečnika Zemlje. S obzirom da se velika ćelavica sreće retko, može se zaključiti da malo spora dođe u povoljnu priliku da se razvije u gljivu.
  • Zapaženo je da su trud-gljive uvek plodištem okrenute prema zemlji (ova pojava u biologiji se naziva geotropizam). Ukoliko se uspravno stablo savije ili padne, tada gljiva uvrne svoje telo i novi himenofor usmerava prema zemlji.
  • Belo meso mlade puhare kada se pretvori u crni prašak koristi se u narodnoj medicini kao sredstvo za zaceljivanj posekotina i ogrebotina. Ovaj prašak zaustavlja krvarenje, čak dezinfikuje rane jer ima baktericidno svojstvo. Interesantno je ovo saznanje koje je rašireno na celoj planeti Zemlji kod raznih naroda.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Neki tropski mravi i termiti koriste gljive kao hranu, pri čemu "podižu farme". Mravi i termiti iz Južne Amerike unose trulo lišće ili trulo drveće u hodnike ili sobe svojih staništa i podižu "gljivarske vrtove". Na takvoj podlozi rastu pre svega gljive Termitomyces, ali i neke vrste iz roda Collybia i Lepiota, koje oni koriste u ishrani. Nije isključeno da i u našim krajevima mravi koriste gljive za ishranu. Često na našim mravinjcima rastu šampinjoni, sunčanice, osetljive uvijače, zvezdače. Ali to je samo pretpostavka, naučno još nije dokazano.
  • Primećeno je da se neke gljive kreću. Naime, neke zvezdače su higroskopne, to znači da noću upijaju vlagu, a danju se suše. Skupljanje i širenje njihovih krakova pomera ih sa jednog mesta na drugo. I neke vrste sluznjača se sele sa jednog mesta na drugo, no njihovo kretanje je u vezi sa potragom za novom hranom.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Mnoge veoma otrovne gljive bez posledica jedu razni insekti i puževi, pa čak i šumske kornjače. To nikako nije dokaz da su te vrste neškodljive za ljude. Očigledno, reč je o drugačijoj vrsti metabolizma.
  • Smatra se da je od viših gljiva jestivo oko 3000 vrsta, a koristi se tek oko 100.
  • Gljive nisu mnogo kalorične i zato su zahvalne za razne vrste dijeta. Srednja kalorična vrednost jednog kilograma gljiva ne prelazi 300-500 kalorija, a jedan kilogram masti ima 9100 kalorija.
  • Količina mikroelemenata koji su potrebni ljudskom organizmu može se dobiti ako se pojede 100 grama pravih medenjača.
  • Stanovnici gradića Toka (425 km severoistočno od Enkoridža, u Kanadi), zahvaljujući polarnoj svetlosti u mogućnosti su da u proleće beru smrčke do iza ponoći.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Pre neku deceniju, u glečeru u Austriji otkriven je "ledeni čovek", sredovečni muškarac koji je živeo pre 5.300 godina. U njegovoj torbi nađene su dve trud-gljive (Fomes fomentarius i Piptoporus betulinus), koje su  korišćene za paljenje vatre, a možda i kao lekovi. Zahvaljujući hladnoći kao dobroj konzervaciji, spore ovih gljiva su ostale žive.
  •  

     

    MIKOLOGIJA

  • Mnoge zemlje izdale su lepe kolekcije maraka sa predstavama gljiva.
  •  

    Tekst i fotogrfije I. Hadžić



    Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
    "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
    "Novinarnica"

     

     

     

      back   top
    » Pretraži SAJT  

    powered by FreeFind

    »  Korisno 
    Bookmark This Page
    E-mail This Page
    Printer Versie
    Print This Page
    Site map

    » Pratite nas  
    Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
    »  Prijatelji Planete

    » 10 GODINA PLANETE

    free counters Flag Counter

    6 digitalnih izdanja:
    4,58 EUR/540,00 RSD
    Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

    Samo ovo izdanje:
    1,22 EUR/144,00 RSD
    Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

    www.novinarnica.netfree counters

    Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

    » PRELISTAJTE

    NOVINARNICA predlaže
    Prelistajte besplatno
    primerke

    Planeta Br 48


    Planeta Br 63


    » BROJ 98
    Planeta Br 98
    Godina XVII
    Novembar - Decembar 2020.

     

     

    Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
    Copyright © 2003-2020 PLANETA