MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ŽIVI SVET I VASIONA

 

Dr Ana Paunović

Uticaj Meseca na Zemlju

Malo se ne zna a još manje zna

 

Od kada je prvi put ugledao Mesec, čovek je postao očaran njegovim sjajem i izgledom. Od nastanka civilizicije ljudi su znali da ovo nebesko telo ima snažan uticaj na njih, ali i na biljke, životinje, more i vremenske prilike. Ispredali su mnoge priče i legende koje i danas intrigiraju maštu. Mesec je nastao pre 4,5 milijardi godina. Оd Zemlje je udaljen 384.400 km. Mesec je Zemlji najbliže nebesko telo. Njegovo kretanje podrazumeva 4 meseceve mene. Sinodički mesec traje 29,5 dana sa minimalnom aktivnošću mladog i maksimalnom aktivnošću punog Meseca. Lunarni ciklusi dovode do pojava koje živi svet može prepoznati, uključujući promene intenziteta svetla, geomagnetizma i gravitacije.

ŽIVI SVET I VASIONA

Najpoznatiji uticaj Meseca na pojedine promene na Zemljinoj površini je primer plime i oseke, dok se recimo o njegovom uticaju na rast i rodnost biljaka manje zna. Zapravo, saznanja o tome postojala su i prenosila se samo kao narodna verovanja i iskustva, koja nisu nalazila mesto u egzaktnoj nauci.
Još je Plinije stariji, rimski pisac, po kome jedan od kratera na Mesecu nosi ime, u svojoj knjizi „Istorija prirode“ zapisao da trgovci nisu kupovali drvenu građu kada su stabla bila sečena u bilo koje vreme, već samo ona koja su sečena u vreme “mladog meseca”. Isti autor preporučuje da rezidbu voćaka treba vršiti za vreme “punog meseca”; đubriva treba razbacivati za vreme “mladog meseca” da bi se sprečilo klijanje lošeg semena; mahune i plodovi, brani za vreme “punog meseca”, imaju lep izgled ali se slabije čuvaju.
Organska proizvodnja nezamisliva je bez Mesečevog kalendara jer, kada se rad u bašti prilagodi mesečevim menama, povrće je zdravije i ukusnije. Ovakav kalendar može da se koristi i za cvetnu baštu. Najjednostavnije rečeno, seje se, orezuje, prihranjuje, neguje i bere cveće u određenim danima. Osnova Mesečevog kalendara je činjenica da su, poput plime i oseke, i manje količine vode koju sadrže biljke i plodovi pod jakim uticajem Meseca.

Mlad Mesec

Osnova lunarnog kalendara je da se, u vreme “mladog meseca”, kada je njegov uticaj na živa bića veoma jak, seju i sade biljke koje razvijaju seme spolja (jagode, žitarice, zelena salata, spanać, brokoli, kupus, karfiol...). U ovoj fazi gravitacija biljke upiju vlagu i najbrže se „prime“.

Rast Meseca

Kada je Mesec u fazi rasta, gravitacije je manja, njegova energija je jaka i stvara odlične uslove za rast lišća. U ovom periodu se sade, naročito dva dana pre “punog meseca”, jednogodišnje vrste koje rastu iznad zemlje. Košenje trave u prvoj i drugoj fazi podstiče rast i gustinu.

Pun Mesec

Tokom “punog meseca” bere se lekovito i začinsko bilje, jer je tada najjače negovo dejstvo. To je dobar period za sađenje lukovica i dvogodišnjih i višegodišnjih cvetnih vrsta. U ovoj fazi se presađuju biljke jer Mesec deluje na rast korena. Tada se i orezuju biljke poput voća, ukrasnog drveća, šiblja, žbunja, ruža.

Mesec u opadanju

U ovom periodu treba biljke odmoriti od sejanja i sađenja. Tada se obrađuje tlo, uklanja uvelo lišće, a može se nastaviti sa orezivanjem i presađivanjem. U ovom periodu se ne kosi travnjak, jer se usporava njegov rast.

Životinje i Mesec

Škorpije spadaju u najkrupnije paukolike životinje. To su najstariji kopneni zglavkari, koji mogu da narastu do 25 cm. Žive u suptropskim i tropskim predelima, a ima ih i u umerenom pojasu. Škorpije su noćne životinje, koje se rado doseljavaju u ljudska naselja, verovatno u potrazi za hranom. Danju se skrivaju ispod kamenja ili zidova kuća i nisu nasrtljive. UV zraci mesečine reaguju s proteinom pa tako škorpije sijaju plavičasto u mraku i postaju uočljivije. Ove životinje su aktivnije kada je noću tamnije, npr. za vreme “mladog meseca”, a traže sklonište kasnije, tokom “punog meseca”. Istraživači nisu potpuno sigurni zašto je tako.
Naučnici su 2003. godine dokazali da afrički skarabej (Scarabaeus zambesianus) koristi polarizacijske obrasce mesečeve svetlosti, što ga čini prvom životinjom za koju se zna da koristi polarizovanu mesečevu svetlost za orijentaciju.

ŽIVI SVET I VASIONA

Kada sejati

Vasa Pelagić, na osnovu članaka iz ondašnjih evropskih stručnih listova, u svom „Narodnom učitelju“ piše: „Bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva, potvrđuju uticaj Meseca na sledeći način: biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko koliko do obilnosti u plodu, kao što su grašak, pasulj, sočivo, krompir itd. valja sejati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle kad su noći mračne, tj. kad Mesec pred zoru izlazi; a one biljke za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što su kupus, salata, spanać, karfiol i drugo, valja sejati o mladini, dakle kad Mesec već po zalasku sunca počne svetleti. Kad se dakle seme o mladini poseje, tada je ono s malo izuzetka, pod neprekidnim uslovom svetlosti - danju i noću; proces dnevne ishrane ne prekida se nego se produžava i noću, samo u manjoj meri, te stoga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju".

Uticaj mesečevih mena

Mesečeve mene različito utiču na različite vrste riba. Lunarna teorija ima veliku primenu u praksi, bar kada su u pitanje sportski ribolovci. Kada je Mesec u fazi srpa (mlad), u vodi se odvija normalan život. Ribe su veoma aktivne, obilato uzimaju hranu, ponašaju se slobodnije, prilaze obali i veselo se izbacuju na površinu ili praćakaju po vodi. Taj period je najbolji za pecaroše. Ulaskom u prvu četvrt, aktivnost riba opada. Srazmerno tome i ulov.
Istraživači su dokazali da se živa bića na suvom čudno ponašaju u vreme “punog meseca”. Druga (poslednja) četvrt je vreme vraćanja života u vodi. Kod riba prestaje strah, slobodnije se kreću, prilaze obali i uzimaju hranu. Najbolje „grizu“ u kasnim poslepodnevnim satima. Mesečeve mene, pored perioda kada ribe rado uzmaju hranu, utiču i na razmnožavanje riba. Određene ribe pokazuju lunarnu i polunarnu reproduktivnu aktivnost koja se ponavlja u redovnim intervalima.
Vodozemci možda direktno reaguju na mesečevu svetlost. Na primer, karakteristični su masovni dolasci do vodenih površina radi parenje i velika okupljanja radi mresta kod običnih krastača i žaba travnjača (B. bufo i Rana temporaria).   
Mesečeve mene utiču i na ptice, preciznije na njihove hormone. Dnevne varijacije melatonina i kortikosterona se gube tokom “punog meseca”. Neke ptice, poput albatrosa, postaju izuzetno aktivne i agilne u to vreme.
Mesečeve mene utiču i na ptice pevačice, na njihov obrazac pevanja. Mesec utiče na pesmu drozda (Saxicola caprata). Velike ušare koriste belo perje na grlenom delu da komuniciraju jedne s drugima. Noću, pri “punom mesecu” perje je vidljivije i komunikacija među sovama se povećava.
Lavovi najuspešnije love noću, mada napadaju i tokom dana, posebno nakon “punog meseca”. Istraživanja su pokazala da uzimaju manje hrane pri jakoj mesečini, možda zato što je plen tada manje aktivan. Da bi nadoknadili manjak, lavovi moraju da nađu dodatno gorivo tokom dana koji slede nakon “punog meseca”. Studija objavljena 2011. godine pokazala je da je veća verovatnoća da će afrički lavovi napasti i ubiti ljude u danima neposredno nakon “punog meseca”.

ŽIVI SVET I VASIONA

Plima i oseka

Aristotel je smatrao da morske mene nastaju na strmim obalama gde stene koje se spuštaju u more sprečavaju napredovanje talasa. Prvi koji je uočio podudaranje plime sa kretanjem Meseca verovatno je bio Piteja, iz Marselja, oko 320. godine p.n.e. Morske mene dovodi u vezu sa Mesecom i Eratosten, a nakon njega i Posidonije koji govori i o uticaju Sunca na mora. Niko od ovih mudrih ljudi nije mogao da objasni kako to i čime Mesec, odnosno Mesec i Sunce privlače vodu.
Na to pitanje prvi su dali odgovor, istina sasvim pogrešan, stoici. Oni su smatrali da Mesec i Sunce zagrevaju mora i da je to uzrok podizanja vode. U to vreme, za gravitaciju se nije znalo; o magiji kojom pomenuta tela deluju na mora moglo se samo nagađati.U 16. veku se astrološko dejstvo zamenjuje „nekom skrivenom silom” kojom Mesec, kao magnet gvožđe, privlači vodu.
Svojevrstan pečat nastojanjima da se reši misterija morskih mena dao je Galileo Galilej, koji je uticaj Meseca i Sunca sasvim odbacio, a uzrok pomenutoj pojavi pripisao rotaciji Zemljine kugle. Čitav problem je počeo da se rasvatljava tek nakon Njutnove teorije opšte gravitacije.
Zona plime i oseke za živi svet u moru ima svojih prednosti i mana. Problemi sa kojima se živa bića susreću je isušivanje obale kada se voda povuče, a samim tim i direktna izloženost sunčevoj svetlosti. Takođe, u vreme oseke, koncentracija soli postaje veća. Povoljnosti su te da plima donosi svežu vodu sa novim količinama hrane, odnosno planktonom, a oseka odnosi otpadne supstance, jaja i larve stanovnika ove zone mora.
Crvena morska sasa, za vreme plime, izbacuje svoje pipke sa žarnim ćelijama kojima hvata plen, a u toku oseke se sklupča u obliku lopte. Ovaj deo mora nastanjuju i brojne školjke, od kojih je jedna od najpoznatijih dagnja. Oseku preživljava tako što čvrsto zatvori kapke svoje ljušture. Morske kornjače izbegavaju gnežđenje tokom “punog meseca” jer su jaja tada uočljivija zbog jake mesečine i lakše postaju plen grabljivaca.

ŽIVI SVET I VASIONA

Može li “pun mesec” da poremeti san?

Studija je rađena na 33 volontera koji su spavali u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Rezultati su pokazali da je, za vreme “punog meseca”, volonterima trebalo više vremena da zaspe; san je bio lošijeg kvaliteta, uprkos tome što su ispitanici imali dobre uslove za mirno prospavanu noć, u zamračenoj prostoriji.
Zabeležen je i pad nivoa hormona melatonina, što se povezuje sa prirodnim ciklusima telesnog sata, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Current Biology. Volonteri nisu bili svesni svrhe istraživanja i nisu mogli da vide Mesec iz svojih kreveta u istraživačkoj laboratoriji. Svako od njih proveo je dve noći u laboratoriji pod pažljivom prismotrom.
Izgleda da lunarni ciklus utiče na san kod ljudi, čak i onda kada ne vidimo Mesec i nismo svesni njegove trenutne faze i da se neki ljudi posebno osetljivi na Mesečeve mene.
Statistika pokazuje da se, u noći kada je mesec pun, češće dešavaju nesreće i da su ljudi tada razdražljiviji i agresivniji, skloniji nasilju i svađama. Ova pojava se zove „Transilvanijski sindrom“, a vezana je za grofa Drakulu iz Transilvanije koji se pretvarao u vampira kada je mesec najveći.

Kako “pun mesec” utiče na kućne ljubimce?

Mačke i psi postaju nestašniji i češće se povređuju tokom “punog meseca”. Jedna studija koja je istraživala ovu korelaciju - koju su veterinari i drugi radnici u brizi za životinje često primećivali - pronašla je 23% povećanje broja poseta veternaru mačaka i 28% povećanje broja poseta pasa zbog hitnih slučajeva u noćima kada je mesec bio pun.Istraživači nisu bili u stanju da utvrde zašto.

 

Dr Ana Paunović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA