MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IZLOŽBE

 

Dubravka Marić

Put na Mesec

Nebeski pratilac koji je uvek tu

 


IZLOŽBEIzložba ''Put na Mesec'' koja se održava u Galeriji Prirodnjačkog muzeja  na Kalemegdanu, produžiće u Srbiji obeležavanje slavnog jubileja (prvo čovekovo stupanje na neko drugo nebesko telo), sve do kraja januara 2020. Izložba prikazuje uticaj Meseca na razne stanovnike Zemlje kroz četiri izložbene celine: ''O Mesecu i Zemlji'', ''O Mesecu i Zemljanima'', ''Istraživanja Meseca'' i ''Mesec u našim očima.''

 

''Ovu izložbu sam 'podmetnuo.' Iskoristio sam 50 godina od sletanja prvih ljudi na Mesec u okviru misije 'Apolo 11' da bih ispričao priču o Zemlji, i o tome kako Mesec utiče na život na njoj'', objašnjava Miloš Jović, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i autor izložbe ''Put na Mesec'', ističući da je ona delo jednog multidisciplinarnog tima. ''Ova izložba pokazuje kako razmišljam. Pre svega, Mesecom se nikada nisam profesionalno bavio, koliko god mi on bio zanimljiv. Od ljudi koji o njemu znaju mnogo više od mene dobio sam neke zanimljive i ilustrativne odgovore, koje sam pretočio u ono što kao kustos znam da radim - a to je da napravim izložbu. Oduvek želim da Prirodnjački muzej obradi neku temu koja nije strogo iz oblasti kojima se bavimo mi koji u njemu radimo, i zato se nadam da smo kao tim uspeli na ovom zadatku'',  kaže Miloš Jović.
Posetioci mogu da zakorače u šume, posete plaže, zarone do koralnih grebena, da zavire u kabinu lunarnog modula ili da se prisete vrhunskih umetničkih dela inspirisanih Mesecom  i uključe u potragu za mitovima i legendama, koji su vekovima obeležavali život ljudskih zajednica širom Zemlje. Izloženi su i posebno vredni eksponati iz zbirki Muzeja Jugoslavije. Reč je o originalnim fragmentima Mesečevog tla (lunarnog bazalta), zastavi SFRJ koju je posada ''apola 17'' nosila na Mesec i vratila na Zemlju i replici plakete koju je posada ''apola 11'' ostavila na površini Meseca 20. jula 1969. godine (poklon astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina Josipu Brozu Titu). Među ovim eksponatima se nalazi i replika kugle koja je detonirana na površini Meseca 14. septembra 1959. godine, kada je prva bespilotna letilica ''luna 2'' dospela na Mesec (poklon Nikite Hruščova Josipu Brozu Titu). Deo izložbe posvećen je mitologiji i simbolici Meseca u raznim civilizacijama i kulturama, i ulozi Meseca u okultnim naukama, ezoteriji i pop kulturi.

IZLOŽBE

Prirodnjački muzej će objaviti knjigu o ovoj izložbi, koja će sadržati i rezultate ankete sprovedene među posetiocima o tome šta su videli i zapamtili, i da li misle da se čovek iskrcao na Mesec, a što će pokazati gde se trenutno nalazi naše društvo prema stepenu skepse, otvorenosti, pa i naučne svesti. Na pitanje: šta je Mesec za njega lično, Miloš Jović odgovara da to zavisi od toga da li govori kao odrasla osoba ili dete koje čuči u njemu. ''Ako govorim kao dete, onda ga doživljavam kao Zemljinog pratioca koji je uvek tu.'' Da je naš sagovornik u pravu, složiće se mnogi jer, iako udaljen i beživotan, Mesec predstavlja našeg najbližeg kosmičkog suseda zbog kog smo nekako manje usamljeni.

IZLOŽBE

Tim ''Puta na Mesec''

Osim Miloša Jovića, postavku su dizajnirali i Saša Ivanović, Jelena Radovanović, Desa Đorđević Milutinović i Goran Limić. Stručni saradnici su Katarina Živanović (istorija), Desa Đorđević Milutinović (kultura), Goran Limić (astronautika, kultura), Anđelka Kovačević (astrofizika), Aleksandra Maran Stevanović (geologija, kultura), Tijana Cvetić Antić (biologija), Dajana Todorović (biologija), Uroš Buzurović (biologija), Ana Paunović (biologija), Alena Zdravković (geologija), Tamara Bradić (astrologija), Jelena Bogosavljević (biologija), Marko Raković (biologija), Daliborka Stanković (biologija), Boris Ivančević (biologija), Vesna Marjanović (etnologija), Jelena Ranković (psihologija) i Tijana Čolak-Antić (etnologija). Svoj doprinos su pružanjem nesebične pomoći dali i Željko Stanimirović, Marija Jović, Slaven Matutinović, Slobodan Vračarević, Vladislava Đorđević, Sonja Srejić i Ranko Pejović. Scenografiju i modele izradio je studio „Skills Division“, a izložbu su podržali „Dunav osiguranje“ i „Atom partner“.

Mali korak za čoveka...

Na otvaranju izložbe ''Put na Mesec'', 26. jula na Kalemegdanu, pred brojnom publikom govorila su dvojica specijalnih gostiju. Prvi je bio Dejvid Vujić, inženjer i zvanični portparol Američke svemirske agencije (NASA) i programa ''Apolo 11'', jedan od sedmorice američkih inženjera srpskog porekla koji su učestvovali u toj misiji.' On je govorio o istorijatu projekta, nedoumicama i problemima sa kojima se NASA susretala hitajući u nepoznato, ali i o onom što je ''za vas najvažnije, o sedmorici veličanstvenih Srba'', koji su značajno doprineli uspehu čitavog projekta.
Drugi gost je bio Boško Čolak-Antić, dobitnik nagrade Radio Beograda za prenos prvog čovekovog sletanja na Mesec 1969. i NASA-ine specijalne nagrade za najbolje praćenje i komentarisanje letova na Mesec iz programa ''Apolo'' u medijima van engleskog govornog područja. On je podsetio na sam događaj i na uzbuđenje zbog poduhvata, prisećajući se da mu je Nil Armstrong rekao da su čuvene reči, koje je izgovorio zakoračivši na Mesec, bile nešto sasvim spontano, a ne deo nekakvog scenarija.

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA