MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ENTOMOLOGIJA

 

Dr Ana Paunović

Ektoparaziti

Dosadna i opasna stvorenja

 

ENTOMOLOGIJA

Vaška tela (bela vaš)

 

Čovek predstavlja životni prostor neverovatno velikog broja živih stvorenja. Neka od njih su paraziti koji nas koriste kao domaćine, dok su druga korisni organizmi bez kojih ne bismo mogli da opstanemo. Za razliku od endoparazita koji borave u unutrašnjim organima, odnosno u telu domaćina, ektoparaziti žive na koži domaćina.

 

Postoje vaške koje sisaju krv - Anoplura i vaške koje ujedaju - Mallophaga. Anoplura su ektoparaziti koji sišu krv. Reč je o insektima veličine do 6 mm, koji nemaju krila. Kod većine su oči redukovane na jednu omatidiju, ili ih nema.
Insekti koji se hrane krvlju drugih životinja imaju specijalizovana čula. Nalaze žrtvu pomoću termoreceptivnih dlačica koje se često nalaze u sastavu taktilnih ili hemoreceptornih dlacica. Ekstremiteti vašaka su kratki, snažni i završavaju se jakim kukastim kandžama koje služe za pričvršćavanje.

 

Vaške, s glave na glavu

Kod čoveka parazitiraju tri vrste: glavena vaš (Pediculus capitis) parazitira u kosi, bela vaš (P.  vestimenti) se zadržava u šavovima odela i opasna je ne samo kao parazit veći kao prenosilac tifusa, tzv. rovovske groznice. Stidna vaš(Phtirius pubis) parazitira oko polnih organa.
Vaške koje žive na glavi su sitni paraziti. Žive isključivo u ljudskoj kosi. Ne pojavljuju se ni na jednom drugom delu tela ni na životinjama. Veoma se brzo kreću po glavi, a izuzetno čvrsto kačenje im omogućava lak prelazak sa vlasi na vlas, i samim tim čini ih veoma teškim za skidanje. Ove vaške ne ulaze pod kožu već ostaju u vlasištu kose, odakle se hrane ljudskom krvlju po nekoliko puta dnevno.

ENTOMOLOGIJA

Razvojni cilkus vaške

Kako se šire?

Vaške u kosi se šire tako što, sa vlasi zaražene kose, prelaze na kosu druge osobe. Vaške ne mogu da lete ni da skaču; ne puze po nameštaju, ne skaču sa jednog predmeta na drugi. Mogu da opstanu van kose i temena glave i do 72 sata.
Postoje različite metode uništavanja vaši, a najdelotvornije je tretiranje hemijskim i drugim preparatima. Prilično je lako otarasiti se odraslih i nezrelih vaši, ali je mnogo teže osloboditi se njihovih jaja (gnjida). Ponekad ljudi misle da su se uspešno rešili vašaka, a onda shvate da ih još uvek imaju jer je dovoljno nekoliko preostalih jajašaca za širenje novih parazita. Zbog toga se kosa mora češljati pomoću češlja za gnjide i pažljivo proveravati teme zaražene osobe. Ovaj postupak treba ponavljati 2-3 nedelje pošto većina sredstava za uklanjanje zahteva dodatno nanošenje posle desetak dana.

ENTOMOLOGIJA

Stidna vaš

ENTOMOLOGIJA

Ljudska buva

ENTOMOLOGIJA

Mačija buva

ENTOMOLOGIJA

Pseća buva

ENTOMOLOGIJA

Krevetna stenica

ENTOMOLOGIJA

Krpelj na dlaci psa

Vaš tela (bela vaš)

Hrane se na čovekovu telu, gde uglavnom bodu vrat i mesta oko plećki i slabine. Ova vrsta vašaka živi u odeći, a u kontakt s telom dolazi samo u vreme hranjenja. Prenosi pegavi tifus i rovovsku groznicu. Osobe koje su prebolele tifus mogu doživotno da u sebi nose uzročnika ove bolesti. Blaži oblik bolesti može se ponovo pojaviti (recidiv pegavog tifusa ili Bril-Zinserova bolest).

Stidna vaš

Stidne vaši žive isključivo na čoveku, među dlakama genitalne regije, gde se i gnezde. Hrane se sisanjem krvi. Izazivaju jak svrab. Kod dece mogu da se nastane u trepavicama i obrvama. Ovaj parazit najčešće se prenosi polnim kontaktom, ređe preko veša, peškira ili posteljine.
Potrebno je lečiti polne partnere preparatima permetrina ili šamponom koji sadrži permetrin ili lindan.

Vaši životinja

Mallophaga (ptičje vaši) žive kao ektoparaziti na telu ptica i sisara, i hrane se rožnim produktima kože, perjem, dlakom, sekretom lojnih žljezda. 
Vaške pasa i mačaka su mali kožni paraziti bez krila i očiju, ili sa potpuno redukovanim očima. Čitav život mogu da provedu na svom domaćinu. Kratko vreme mogu da prežive i van domaćina, što je značajno za prenošenje i širenje vašljivosti, mahom sa životinje na životinju, direktnim kontaktom ali i indirektno, preko zaraženih četaka, češljeva, opreme, prostirki za spavanje, podnih prostirki... Kod mačaka se sreće Felicola subrostrostratus, iz podreda Mallophaga.

Buve prenosnice epidemije

Buve su mali, tamni, beskrilni insekti koji se hrane krvlju sisara i ptica. Rasprostranjene svuda oko nas, mogu da izazovu velike zdravstvene probleme. Veličine su 1,5-3,3 mm. Imaju usni aparat prilagođen za probijanje kože i sisanje krvi domaćina. Duge noge, posebno zadnji par, omogućuju im da skaču do 18 cm uvis i do 33 cm unapred.
Telo ovih insekata može da izdrži veliki pritisak, pa im češanje ne može ništa. Najčešće vrste buva su: pseća buva (Ctenocephalides canis), mačija buva (Ctenocephalides felis) i ljudska ili obična buva (Pulex irritans).Na čoveku žive samo odrasli primerci.
Poznato je da su buve, u 14. veku, izazvale epidemiju kuge u Evropi od koje je umrla četvrtina tadašnjeg stanovništva.

Buve kućnih ljubimaca

Kućni ljubimci mogu imati anemiju, a buve su, neretko, uzročnici ozbiljnih kožnih i drugih bolesti (endemski tifs, kuga, pantljičara, miksomatoza, tripanozoma...).  
Uobičajeni tretmani podrazumevaju brijanje tela, šampone sa lekovima i češljanje.  

Napast u krevetu

Krevetne stenice su crvenkasto-braon boje, prosečne veličine 4-5mm. Najveći problem predstavlja vrsta Cimex lectulariu, koja parazitira na čoveku. Ove stenice nemaju krila i ne mogu da lete niti skaču, ali tanani oblik tela im omogućava da se kriju mesecima. Ovi insekti, danju se kriju uglavnom u posteljini, a noću napadaju usnule ljude i sišu im krv. Skrovišta stenica su i dušeci, tepisi, nameštaj...
Najčešće napadaju delove tela koji su otkriveni poput lica, vrata i ruku. Naučnici su otkrili da ovi organizmi imaju omiljene boje. Najviše vole crna i crvena mesta, a izbegavaju ona koja su žute ili zelene boje. Ustanovljeno je i da ih privlače toplota, vlaga i ugljen-dioksid.U genetskom kodu krevetne stenice je sposobnost insekta da registruje razliku između količine ugljen-dioksida koju neka osoba ispušta tokom sna i u budnom stanju. Zato u budnom stanju stenica nikad ne ujeda čoveka. Izuzetno su otporne na ekstremne klimatske uslove (visoke i niske temperature, procenat vlage).

Rizik iz zelenila - krpelji

Krpelji su sitni zglavkari, ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina. Dostižu dužinu 2-6 mm. Neke ženke, kad se napune krvlju, dostignu 1 cm u prečniku.
Krpelji se u prirodi mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Krpelj se pripremi kada oseti ugljen-dioksid i kretanje. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage.

Lajmska bolest

Vrsta krpelja Ixodes ricinus prenosi uzročnika Lajmske bolesti, gram-negativnu bakteriju spiralnog oblika Borrelia burgdorferi iz porodice spiroheta. Na krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva jer će ta sredstva izazvati povraćanje crevnog sadržaja krpelja i time širenje zaraze. Par dana po kontaktu sa krpeljom, ukoliko je parazit zaražen, na mestu uboda javlja se žarko crvenilo koje vremenom stvara prestenast obruč oštro ograničen od zdravog dela kože. Vremenom centar takvog crvenila bledi stvarajući tzv. tipičnu metu koja ne može da se ne vidi.
Ako osoba u tom periodu kontaktira infektologa, kombinacijom antibiotika sprečava se mogućnost nastajanja Lajmske bolesti. Ukoliko se propusti ovaj period, jer kožna promena može spontano da nestane, nakon nekoliko meseci se javljaju neobjašnjive temperature, bolovi nepoznatog porekla u kostima i zglobovima, malaksalost nalik gripu. Ovu kliničku sliku i njene simptome je nemoguće ignorisati: inficirana osoba dolazi do lekara, gde se pregledom krvi i posebnim testovima može ustanoviti početna faza Lajmske bolesti. Postoji mogućnost potpunog izlečenja. A ako se i ova faza propusti, razvija se teško oboljenje koje napada ne samo centralni nervni sistem nego i lokomotorni aparat (ruke, noge, mišiće), dovodeći do teškog invaliditeta, što se mora lečiti komplikovanim procesima.

ENTOMOLOGIJA

levo: Ixodes ricinus / desno: Ixodes ricinus kada se napije krvi

Tularemija

Tularemija, poznata i kao zečija kuga ili zečija groznica, je akutno zarazno oboljenje. Infenktivni agens je gram-negativna bakterija Francisella tularensis.
U preko 90% slučajeva, rezervoar zaraze su glodari mada se bolest može dobiti i ujedom krpelja. U zavisnosti od puta širenja, javlja se u više kliničkih oblika. Na mestu ulaska prouzrokovača u organizam, stvaraju se ulceracije i otok limfnih čvorova. Pored spoljašnjih manifestacija, tularemija može da se javi i u plućnom obliku, koji karakteriše pneumonija sa bolovima u trbuhu, ređe prolivom i povraćanjem i sa visokom temperaturom, znacima intoksikacije i poremećajem svesti.

ENTOMOLOGIJA

levo: ujedi buva / desno: Lajmska bolest

 

Dr Ana Paunović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA