HOBI

O.K.

Sakupljanje satova

Basnoslovni merači vremena

Horologija je disciplina koja proučava merenje vremena. U njen domen spada sve, od drevnih klepsidri do modernih atomskih satova. Iz te nauke se razvio jedan interesantan hobi: sakupljanje satova.

Širom sveta postoje horološki muzeji sa impresivnim kolekcijama. Velika Britanjia obiluje sadržajnim javnim zbirkama, među kojima se izdvaja Časovničarski muzej u Londonu koji postoji preko dvesta godina. Tu se čuva najstarija kolekcija satova na svetu.
Na severozapadu Engleske, u okrugu Češir, postoji specijalizovani muzej satova sa kukavicom, sa primercima starim i tri veka. Značajan je i Internacionalni muzej horologije u švajcarkom gradiću Šo de Fon.U mestašcu Kolumbija, u Pensilvaniji, su Nacionalni muzej i Nacionalna biblioteka, posvećeni ručnim i zidnim satovima.
Pojedinci koji se posvete starim satovima mogu da se upoznaju sa analognim časovnicima sa kazaljkama za sate, minute i sekunde. Noviji primerci su često digitalni. Postoji i kombinovani sat sa  kazaljkama i brojkama. Raznovrsnost oblika, veličina pa i lepota su ono što ljude može privući ovom hobiju.

Posebnu atrakciju predstavljaju satovi koji prikazuju vreme u različitim vremenskim zonama i primerci koji se mogu koristiti pod vodom. Ronilački časovnici mogu, pored svoje osnovne funkcije, da pruže podatke o vazduhu u rezervoaru i o dubini ronjenja. Avijatičarska, odnosno pilotska varijanta ovih instrumenata za merenje vremena nudi zaštitu od magnetnih polja i  hronografe koji su kombinacija sata i štoperice.
Ne treba iz vida ispustiti pomorske i astronomske satove. Ovi potonji predstavljaju spoj prošlosti horologije i astronomije. Osim vremena, mogu da prikazuju kretanje planeta u Sunčevom sistemu i da informišu o sazvežđima. Poslednju reč tehnike predstavljaju takozvani „pametni satovi“. Funkcionišu kao dodatak mobilnom telefonu i u stanju su da šalju razna obaveštenja. Osmišljeni su da pretražuju internet a, uz prepoznavanje glasa, mogu da  pomognu pri snalaženju u prostoru i prate fizičku spremu i zdravlje  korisnika.
Sakupljači trebaju da se upoznaju sa najvažnijim proizvođačima i trgovcima na malo pošto je reč o prilično skupom hobiju. Stariji časovnici zahtevaju dodatni truda i znanje sakupljača pa se preporučuje odlučivanje za određene marke satova i usklađivanje vlastitih prohteva sa finansijskim mogućnostima.

Od velikog značaja je stepen očuvanosti. Nekada je potrebno samo da se časovnik očisti, a nekada se sve mora i srediti pošto preciznost može biti narušena i najmanjom oscilacijom. Ponekad je isplativo kupiti sat koji ne radi ukoliko troškovi popravke ne prevazilaze njegovu vrednost.
Mnogi kolekcionari nose svaki od svojih časovnika na rukama i staraju se da oni funkcionišu. To se čini čak iako je sat star čitav vek. Drugi se odlučuju da ih stave u kutije specijalizovane za ovu svrhu. Preporučuje se da se drže na suvom, hladnom i mračnom mestu. Pri tome, ne smeju da se dodiruju. A budući da satovi neretko imaju umetničku vrednost, neki od sakupljača se odlučuju da izlože svoje zbirke u posebnim vitrinama.
Švajcarski luksuzni časovnici su najskuplji. Prva tri mesta po skupoći drže proizvođaći iz te države. Na prvom mestu je „Filip Patek“. Pre pet godina, jedan takav sat američkog bankara u Ženevi, prodat je za 24 miliona dolara!

O.K.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"