MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 89
Planeta Br 89
Godina XVII
Mart - April 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OBRAZOVANJE

 

Dubravka Marić

“Fenomen centar”, mesto za radoznale

Otkrivanje nauke

 

Već drugu školsku godinu, u centru Beograda radi u svetu jedinstvena neformalna obrazovno-naučna institucija namenjena osnovcima, nastala u uverenju da je svako dete radoznalo, kreativno i ima potencijal za učenje. 'Fenomen centar' ne pretenduje da se nadmeće sa školom. Njegov program osmišljen je na način da u deci nižih razreda pobudi ljubav prema nauci i učenju, a da kod starijih osnovaca neguje želju da razvijaju svoje ideje i otkrivaju inovativne odgovore na različita pitanja i probleme.

Obrazovanje

'Fenomen' pokušava da kod dece razvije prirodnu radoznalost, kreativnost, samostalno i kritičko mišljenje, odnosno pozitivan stav prema učenju, nauci i svetu koji nas okružuje. Mladi polaznici do znanja mogu da dođu samostalnim i grupnim radom, putem ogleda, istraživanja, predavanja, literature, učešćem u debatama i kvizovima. Na raspolaganju su im amfiteatar - da ih fascinira i uozbilji, prilagodljiva učionica-radionica i jedna vrlo dobro opremljena laboratorija. Koncept i ideja kako da se realizuje, proistekli su iz dvanaestogodišnjeg iskustva u organizovanju manifestacija posvećenih nauci.
''Želimo da pokažemo deci da nauka može da im se prilagodi. To postižemo, pre svega, fizičkom podelom prostora namenjenog različitim segmentima procesa učenja. Time što svako predavanje započne u amfiteatru, želimo da i sedmogodišnjaci steknu osećaj da su došli na mesto gde je nauka primarna stvar. Amfiteatar kao prostor, sam po sebi 'izokrene' odnos prema učenju, pa se i dete oseća ozbiljnije tokom petnaestak minuta koliko tu provede. Posle predavanja u amfiteatru, deca odgovaraju na neka pitanja, čime obnavljamo staro gradivo i pripremamo ih za novo'', kaže Vuk Jovićević, programski koordinator Fenomen naučnog centra.

Obrazovanje

Širenje znanja posle redovne nastave

''Decu privlači sve ono što je vizuelno i upečatljivo: vatra, elektricitet, konfete koje padaju s neba... sve to što je spektakularno blisko je deci. Čudno zvuči, ali što je neobičniji vaš pristup deci, bliži ste njihovom znanju. Zašto, nakon pojedene kockice čokolade, više nismo umorni? Zbog razlaganja šećera u našem organizmu, kaže hemija. I šta mi onda u laboratoriji uradimo sa tim šećerom? Pa, postoje posebne soli koje se greju na visokim temperaturama. Kad u soli ispustimo jednog gumenog medu, on ispusti toliko energije da sagoreva naredna tri minuta. To nisu osnovni eksperimenti u punom smislu, ali za nas suštinski jesu. Takve stvari radimo u našoj laboratoriji'', objašnjava Vuk Jovićević.
U toku meseca, Centar može da primi najviše 150 dece, dakle, deset grupa sa po 15 dece, što je maksimalan broj polaznika da bi predavači mogli da im se zaista posvete. Tokom nedelje, postoji mogućnost uklapanja u jedan od tri postojeće termina za svaki uzrast. Prvu grupu polaznika čine deca koja pohađaju prvi i drugi razred. Trećaci i četvrtaci predstavljaju drugu grupu, dok su polaznici iz starijih razreda svi u istoj grupi. To znači da predavanja iz fizike i hemije (koja su jedina redovna) pohađaju i deca koja još nemaju fiziku i hemiju u školi. Program je koncipiran na način da traje deset meseci, tako da prati školsku godinu od septembra do juna. Ciljevi svake radionice su bolje upoznavanje različitih prirodnih fenomena, sistematizacija stečenog znanja, proširivanje i povezivanje znanja koja deca stiču tokom redovne nastave. Tako deca bolje razumeju gradivo koje se obrađuje u školi, uče efikasnije i kvalitetnije.

Obrazovanje

Ozbiljno “grebanje” nauke

''Nije poenta u tome da deci na drugačiji način objašnjavamo ono što uče u školi. Imamo svoju priču u čijoj osnovi su fenomeni iz prirode. Svakog meseca se bavimo jednim, i tako objašnjavamo kako funkcioniše svet oko nas. Februar je bio 'mesec privlačenja'. Osim fizikom i hemijom, deca su se tada bavila i psihologijom i šumarstvom. Svako od predavača im je na neki način objasnio sve u vezi sa tom temom... Svako od nas se u pripremi prilagođavao različitim uzrastima... Znači, tema je ista, ali nisu predavanja i eksperimenti. Veliki je iskorak između drugog razreda, sa jedne, i trećeg i četvrtog razreda, sa druge strane. Starija deca su zajedno bez problema, jer čak i ako još nemaju fiziku i hemiju u školi, sa njima počinjemo ozbiljno da 'grebemo' tu nauku. Deca koja su prošle godine bila kod nas kao petaci, sada su u šestom razredu dobila fiziku, i njome barataju bolje od vršnjaka; deca koja su sada kao sedmaci dobila hemiju, takođe su imala predznanje u odnosu na vršnjake jer smo ih prošle godine učili o mogućim aspektima tih nauka. Imamo primer deteta koje nam je došlo kao predškolac a sada je prvi razred, koje zna stvari koje se uče u trećem i četvrtom razredu'', kaže Vuk Jovićević, programski koordinator Fenomen naučnog centra.
I predavanja su prilagođena uzrastu, tako da za najmlađu grupu traju sat vremena, a za preostale dve grupe polaznika po sat i po vremena - taman koliko je predavačima i potrebno.
''Ono što čujem zaboravim, ono što vidim upamtim, a ono što uradim znam'', glasi geslo kog se pridržavaju u 'Fenomenu', na opštu radost i korist mladih polaznika, uz obećanje da u narednih pet godina neće ponoviti 'fenomen meseca'.

Obrazovanje

Problem sa solarnom energijom je u tome što su mogućnosti proizvodnje neravnomerne: zimi je zračenje Sunca 3-4 puta slabije nego leti. Prema podacima EDB, letnja potrošnja u Beogradu iznosi 350-650 MWh. Zimi se penje na 800-1300 MWh pa se očekuje dalje tehničko usavršavanje (sadašnji stepen iskorišćenja ide do 18%); već se rade uređaji stepene korisnosti od 40%, sa “višeslojnim” foto- naponskim ćelijama. Sada je kočnica njihova visoka cena za masovnu upotrebu.  Trenutna cene fotonaponske ćelije iznosi oko 0,5 dolara/watt, a za solarizaciju Srbije trebalo bi oko 20 milijardi dolara.

Bojler - na sunce ili na struju?

Kod nas je zanemareno korišćenja solarnih termičkih instalacija (za toplu sanitarnu vodu) koje se postavljaju na krovove stambenih i radnih objekata. Za razliki od nas, postavljanje solarnih termičkih instalacija u svetu je dosta odmaklo. Tako, na primer, u Nemačkoj je postavljeno oko dva miliona m2 solarnih kolektora , u Grčkoj oko 500.000 m2 , u Švajcarskoj oko 180.000 m2, u Bugarskoj oko 120.000 m2... U Izraelu deluje zakon po kojem svaki novoizgrađeni stambeni objekat mora da ugradi solarnu instalacija za toplu sanitarnu vodu. Kod nas, gotovo svako domaćinstvo ima bojler za toplu vodu priključen na elektro-mrežu. Procene su da se za zagrevanje bojlera troši oko 15-25% ukupne električne energije. Ugradnja solarnih termičkih panela trebalo bi da se uvećava 100.000-150.000 m2 godišnje.
U sklopu teme “Efekti reorganizacije sektora energetike” pomenuto je  da “treba sagledati takse za emisije CO2 i ugradnju sistema za zaštiti životne sredine sa ekološki održivim deponijama pepela, šljake i gipsa iz procesa odsumporavanja”.

Obrazovanje

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA