MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 87
Planeta Br 87
Godina XVI
Novembar - Decembar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 89
Mart. 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ZOOLOGIJA

 

Dubravka Marić,
Fotografije: Milan Paunović

Očuvanje ugroženih vrsta

Upravljanje populacijama zveri

Srbija je jedina zemlja u Evropi čiju teritoriju naseljavaju tri populacije mrkog medveda. Zapad i jugozapad Srbije nastanjuje dinarsko-pindska populacija, severoistok karpatska, a istok Srbije istočno-balkanska populacija medveda. Koliko u stvari ima medveda u Srbiji, teško je reći samo zato što 'medveđa država' ne priznaje ljudske političke granice...

Zoologija

Mrki medved po imenu Miloje, kome je aprila 2007. godine, na Tari, stavljena satelitska GPS/GSM ogrlica, za samo 39 nedelja 'osvojio' je jedan od najvećih registrovanih areala među medvedima istočne i južne Evrope - –  4.366,5 km2! Njegovo kretanje obuhvatilo je teritoriju od Tare, na jugoistok, do okoline Raške i nazad, pa sve do okoline Han Pjeska u Bosni i Hercegovini, gde je ogrlica prestala da šalje podatke. Pri tom je prešao 1.794,5 km! To ne začuđuje, naročito zato što je bila reč o mladom mužjaku.

Zoologija

Milan Paunović u medveđem brlogu

Lovostaj tokom cele godine

''Od 2005. godine do sada, pomoću ogrlica sa odašiljačima, praćeno je 17 medveda. Otkrili smo, a potom i potvrdili, da ženke imaju mnogo manji individualni areal od mužjaka. Mužjaci nastoje da se pare sa što više ženki pa otuda imaju potrebu za većim arealom. Lutanju su naročito skloni mladi mužjaci, koji prelaze velike razdaljne. Za ovih 13 godina, uverili smo se da je broj medveda na jednom prostoru relativan, jer oni stalno cirkulišu. Sve zavisi od perioda godine pa tako, u Nacionalnom parku Tara, njihov broj varira od 40 do 60. Ali, koji su to medvedi?
To su medvedi koji se rađaju i koji žive u Bosni, u Srbiji i u Crnoj Gori. Oni se premeštaju i kruže, pa je zato svaka informacija da na nekom prostoru ima toliko i toliko medveda, u stvari, već zastarela! Jasno je da moramo da preduzimamo mere koje će biti zajedničke za celu populaciju jer mi praktično delimo populacije koje žive u različitim zemljama. Na osnovu podataka sa terena, imamo utisak da se populacija medveda u Srbiji blago povećala. To znamo zato što postavljamo kamere za snimanje životinja tzv. kamera-klopke(foto zamke) i na snimcima vidimo da dolaze ženke uglavnom sa po dva ili tri mladunca.
Kada smo počeli, a to je bilo 2005. godine, imali smo ženke sa po jednim mladunčetom ili ženke bez potomstva. Očigledno je da, u poslednje vreme, populacija medveda ima uzlaznu putanju. To je odlična vest zato što je poslednjih decenija populacija medveda u Srbiji rapidno opadala'', kaže dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i član neformalnog stručnog tela 'Srpskog tima za medvede' zajedno sa kolegom biologom, doc. dr Duškom Ćirovićem sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i doktorom veterinarske medicine, Slobodanom Spasojevićem, sa Veterinarske klinike 'Spina' iz Beograda, i uz tehničku pomoć WWF-a.
Tom porastu brojnosti svakako ide u prilog i činjenica da je medved u Srbiji strogo zaštićena vrsta od 2010. godine. Od 2002. za njih je važio lovostaj tokom cele godine, a u suštini je tako bilo i ranije, kada su pojedini primerci mogli da budu odstreljeni samo uz prethodnu dozvolu države. Odstrel je i danas moguć jedino u slučaju tzv. ostrvljenih medveda, koji se navade na stoku, voćnjake ili bašte, ali se to nije dešavalo u poslednje vreme. Istraživanja su utvrdila još neke važne činjenice o stanju medveđe populacije u Srbiji.

Zoologija

Naši medvedi ne prave štetu

''Primenili smo novu metodu istraživanja kod nas: ispitivali smo genetički materijal iz epitelnih ćelija koje su se nalazile u medveđem izmetu, kao i iz folikula dlake. Rezultati su pokazali da je heterozigotnost kod naših medveda izuzetno velika, što nije nikakvo čudo jer su naši medvedi na ivici areala populacija. Dakle, naši medvedi imaju veliki životni potencijal i nema bojazni od ukrštanja u srodstvu.
ZoologijaDrugo, sada je jasno i da su naši medvedi 'mentalno zdravi'. Drugim rečima, naši medvedi ne prave štetu, ili je ona mala u odnosu nevolje koje prave medvedi u srednjoj i severnoj Evropi. Recimo, 2016. godine, kada je bilo veoma malo šumskih plodova i voća zbog mraza, medvedi su silazili sa planina u seoske atare i hranili se domaćim voćem, koje je prebrodilo taj loš vremenski period. Bilo je i šteta u kukuruzištima, pa su se ljudi žalili.
Već 2017, a posebno ove godine, šumski plodovi su bili izuzetno bogati. Posebno je važno da su, u mnogim krajevima, veoma obilno rodili bukov i hrastov žir, tako da praktično nema šteta od medveda. Kada smo, krajem leta, bili na specijalnim hranilištima za medvede na Tari, nisu ih privukli ni voće ni kukuruz. Tek kada smo doneli proteinsku hranu - mrtve ovce, tek onda su reagovali'', objašnjava dr Milan Paunović.

I vuk, i ris...

U proteklom periodu je iskorenjeno mečkarenje, ali i dalje ima krivolova, iako krivolovcima prete visoke zatvorske i novčane kazne. Na ceni su koža i lobanja, ali i ukusno meso. Naučnici su svesni da će, ako broj medveda nastavi da raste i eventualno budu činili štetu seljacima, doći trenutak da se razgovara o nekom periodu dozvoljenog odstrela.
„To se naziva 'upravljanje populacijama', a takvi odstreli mogu biti u korist populacije. U Sloveniji i Hrvatskoj je, i pored toga što se godišnje iz populacije izluči između sto i dvesta primeraka, populacija medveda godinama stabilna. To neće naići na odobravanje ekstremnih zaštitara prirode, ali u savremenom svetu je sasvim normalno da se čuva populacija. Zvuči surovo: nisu toliko bitne jedinke koliko da se sačuva vrsta, ali tako je. Do kraja godine ćemo uraditi tzv. plan upravljanja populacijama medveda u Srbiji. Nosilac projekta je Prirodnjački muzej, u saradnji sa kolegama iz drugih naučnih i istraživačkih institucija, a naručilac je Ministarstvo zaštite životne sredine.
Do kraja godine ćemo uraditi i plan upravljanja populacijom risa, a Biološki fakultet upravo završava takavplan za vuka. Međutim, ove dve vrste su u drugačijoj situaciji od medveda. Ris je takođe strogo zaštićen, ali je zato vuk lovna vrsta. Risova ima malo, a vukova mnogo. Medved je tu negde, u sredini po brojnosti.
O risu se vrlo malo zna. Njihova populacija, u najboljem slučaju, broji do stotinu primeraka, i podeljena je u dve odvojene grupe. Istočna ili karpatska populacija se širi, dok se južna ili balkanska populacija nalazi u regresiji, malobrojna je i strada od krivolova. S druge strane, populacija vuka je najbrojnija i procenjuje se da broji između osamsto i hiljadu jedinki. Zbog nepostojanja jednog takvog plana upravljanja, zasnovanog na naučnim podacima o brojnosti populacije, Evropska komisija brani uvoz trofeja legalno ulovljenih vukova u zemlje Unije, iako mi znamo da u Srbiji ima dovoljno vukova i da mogu se love. Znamo i koliki je godišnji odstrel, zbog toga što lovačka udruženja, državne i privatne firme koje gazduju lovištima vode evidenciju. Posle ovoga će moći da se razvija i lovni turizam. Lov na vuka je u mnogim zemljama nemoguć, jer ih tamo nema, a moći će da se izvoze i legalno stečeni trofeji'', kaže dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. 
Međutim, ovakvi planovi nisu trajni, upozoravaju stručnjaci, zato što je ovo državni dokument koji mora da se prilagođava situaciji na terenu. U svetu je praksa da se, dok program ne zaživi, planovi menjaju na tri do pet godina, a da se kasnije prave na period od pet do deset godina. Naučnici će se potom obratiti široj javnosti da bi sa njom podelili naučna saznanja o ovim vrstama životinja.

Zoologija

Pokretni svaštojed

Medvedi kontinentalne Evrope pripadaju porodici mrkih medveda (Ursus arctos). Ova najveća zver na Kontinentu, koja naseljava i Aziju i Severnu Ameriku, najbliži je rođak polarnog medveda i grizlija, iako je manji od njih.
Mrki medved je svaštojed i veoma voli da jede. Hraniće se i insektima, i larvama, i strvinama. Nije preterano agilan i dobar lovac, ali će se okušati u lovu na sve životinje - od miša do losa. Ipak, i do 90 odsto njegove hrane je biljnog porekla: jede zeljaste biljke (kao što je sremuš), njihovo korenje, lukovice i krtole, plodove divljih i domaćih voćkarica i žir.
ZoologijaU hibernaciji provede od tri do sedam meseci (kod nas obično tri), kada promeni nekoliko brloga. Nakon gubitka sala nakupljenog naročito tokom jeseni, posle zimskog sna može pokušati da upadne u tor, ali ga je lako uplašiti pucnjavom.
Mužjaci mogu biti teški između 150 i 300 kg (bar u Srbiji). Veoma su izdržljivi i dobri hodači, a radi uštede energije radije će se kretati stazama nego provlačiti kroz gustiš, pa ih je lako pratiti. Štaviše, odlični su sprinteri, ali i vešti penjači, pa se od njih ne beži na drvo. Žive usamljenički, osim majki s mladuncima, i svi aktivno nastoje da steknu i potom zaštite svoj životni areal.
Medvedica je požrtvovana majka, uz koju će za dve ili tri godine naučiti neophodne životne veštine. Štitiće ih od vukova, jedinih prirodnih neprijatelja medveda, ali i od mužjaka koji će pokušati da ih ubiju kako bi uklonili gene svojih takmaca, i ženka onda ušla u vanredni reproduktivni ciklus. Ako brani potomstvo, medvedica može da pobedi dvostruko većeg i težeg mužjaka. Kada su mečići viđeni bez majke, to znači da ona više nije živa.
Medvede odlikuje tzv. odložena implantacija embriona. Posle parenja u junu ili julu nastaje embrion koji ostaje u fazi morule (u obliku dudinje), sa neizdiferenciranim ćelijama. Aktiviraće se kada se ženka povuče u brlog  i mečići će se roditi u njemu. Biće goluždravi, slepi i teški od 200 do 300 gr, ali će uz hranljivo mleko veoma brzo napredovati. Obično se okote dva mečeta, ponekad jedno ili tri, veoma retko četiri.

Susret sa medvedom

Majka koja štiti mladunce, uplašen i iznenađen medved (naročito dok jede), mogu biti veoma opasni za čoveka. Naročito su opasne majke koje štite mladunce - do polovine napada na ljude dolazi baš iz tog razloga.
Medved će obično pokušati da izbegne čoveka. Pre napada uvek upozoravajuće frkće ili mumla, dajući vremena čoveku ili drugoj životinji da se udalji. Ukoliko dođe do bliskog kontakta, najbolje je baciti se na zemlju sa licem i stomakom ka tlu, što bolje rukama zaštititi vrat i glavu, praviti se mrtav i istrpeti nimalo bezopasan 'pregled', čija su najmanja posledica rane. Ako je medved udaljeniji, tek tada ne treba bežati jer, za životinju lovca, plen je ono što trči. Treba podići ruke iznad glave i izgledati što viši, tiho pričati i polagano se udaljavati unazad, sa licem okrenutim ka medvedu.

 

Zoologija

Zoologija

 

Dubravka Marić,
Fotografije: Milan Paunović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA