MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 87
Planeta Br 87
Godina XIV
Maj. 2017- Jun. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

50 čuda svemira

Od nastanka svemira do danas, u nama samo malo poznatoj vasioni odvijale su se ljudskom umu teško razumljive promene. Naša vrsta stasavala je uporedo sa sudarima nebeskih tela, udarima meteora u planete, erupcijama vulkana u udaljenim planetama, sunčevim vetrovima, zračenjima i sa mnoge čime još. I - održala se do današnjeg vremena kada smo, zahvaljujući razvoju misli i tehničkim dostignućima u mogućnosti da makar malo zavirimo u taj nepregledni svet u kojem, ovako sićušni, jedva da postojimo.
Na jednoj strani su ljudi sa svojom planetom koja se plavi i treperi - na drugoj je nepregledni prostor svemira koji pritiska i preti neotkrivenim tajnama. Na šta liči taj zagonetni prostor?
Kakvih promena tamo ima a o kojima danas tek nešto znamo? Šta o njemu možemo reći u 50 pojmova?

 

3 / Aktivni ledeni vulkani

Tema BrojaIstraživanje Ceresa, najvećeg planetoida u polju asteroida između Marsa i Jupitera, pokazuju da tamo ima više desetina vulkana koji u atmosferu izbacuju zaleđenu vodu i gasove zajedničkog imena 'kriomagma'.
NASA-ina letelica “dawn” je 2015. ušla u orbitu Ceresa i obavila prva ispitivanja. Zahvaljujući radu ove sonde, naučnici su stekli prvi uvid u taj daleki i neobični vanzemaljski svet. Na Zemlju su stigle slike ispucane površine planetoida i vulkana Ahuna Mons, visokog preko 4.000 m. Vulkan je 2016. svrstan u grupu kriovulkana.
Korišćenjem kompjuterskog modela i slika snimljenih pomoću NASA-ine letelice “dawn”, tim stručnjaka uočio je 22 planine koje u sebi imaju vulkane koji izbacuju kriomagmu. Njihov promer iznosi 16-87 km, što znači da su neke od njih manje od Ahuna Monsa.
Kriovulkani nisu samo pojava na Ceresu. Rezultati analize Plutona i Saturnovih meseca, Enkelada i Titana upućuju da neki od njih imaju kriovulkane. Za razliku od Ceresa, ova dva svemirska objekta ne obilazi NASA-ina sonda, što znači da je Ceres zasad jedina prilika za istraživanje ove neobične pojave.

 


13 / Dom vanzemaljskog života?

Tema BrojaVanzemaljski svet koji kruži oko udaljene zvezde u sazvežđu Lire možda je planeta najsličnija Zemlji. Ta planeta, nazvana Kepler 438b, malo je veća od Zemlje i kruži oko narandžaste patuljak zvezde koja je obasipa sa 40% više toplote nego što naša planeta prima od Sunca.
Male dimenzije planete Kepler 438b navode na zaključak da bi ona mogla da bude stenovita, dok je njena blizina majci zvezdi smešta u „zonu Zlatokose“, odnosno u prostor koji bi mogao biti nastanjen zato što je temperatura takva kakva je potrebna da bi voda mogla da teče. Stenovita površina i tekuća voda su dva faktora za kojima naučnici tragaju dok proučavaju uslove za postojanje života na nekoj planeti. Planeta Kepler 438b, udaljena od nas 470 svetlosnih godina, okrene se u svojoj orbiti oko zvezde svakih 35 dana, zbog čega godina na toj planeti protiče 10 puta brže nego na Zemlji.

 

14 / Dijamantske planete

Tema BrojaU Sunčevom sistemu dominiraju gasovita nebeska tela i ona čvrsta, zasnovana na silikon-ugljeniku (SiC) i enstatitu (MgSiO3). U drugim delovima svemira je drugačije: među nebeskim telima zasnovanim na ugljeniku ima, smatra se, i dijamantskih. Jedan od prvih kandidata za to je super-Zemlja, poznata kao 55 Cancri E. Od nas je udaljena 4.000 svetlosnih godina. Njena masa je osam puta veća od mase Zemlje. Oko svoje zvezde kreće se velikom brzinom tako da za 18 sati prevali put koliko Zemlja za godinu dana. Površinska temperatura iznosi 1.648 C. Stručnjaci smatraju da se ispod njenog tankog površinskog omotača nalaze kristalne strukture, među kojima i obilje dijamantskih stena.

 

19 / Trilion munja na sat

Tema BrojaVulkanske egzoplanete najverovatnije imaju veoma naelektrisanu atmosferu u kojoj prašina od erupcija dovodi do eksplozivnih gromova. Da bi napravili simulaciju dešavanja na veoma toploj Kepler-10, koja nije mnogo veća od Zemlje i čija površina bi u potpunosti mogla biti prekrivena vulkanima, naučnici su iskoristili podatke dobijene tokom sevanja munja za vreme dve erupcije na Zemlji (reč je o jednom od najvećih vulkana na Aljasci, 2009, vulkanu planine Ridaut i Ejafjadlajekidlu na Islandu, 2010). Rezultat ukazuje da, ako je tačna pretpostavka o površini većim delom prekrivenoj vulkanima, Kepler-10b bi trebalo da ima između 100 miliona i 2 triliona munja za dva sata - koliko mu je potrebno da obiđe oko svoje zvezde.
Čak i manje eksplozivne planete imaju puno munja. Istraživači su koristili podatke dobijene u toku jakih oluja na Jupiteru i Saturnu da bi predvideli koliko često se oluje javljaju na planetama slične veličine. Naravno, kod ovakvih predviđanja se pretpostavlja da se oblaci van solarnog sistema ponašaju isto. Egzoplaneta HD 189733b, veličine Jupitera, poznata po svojoj plavoj boji, trebalo bi da “doživljava” oko 100.000 munja na sat.

 

38 / Venera - meka sletanja na vrelu planetu

Sovjetska sonda “venera 7” bila je izgrađena je na način koji je omogućavao uspešno sletanje na površini planete uz mogućnost savlađivanja pritisaka do 180 bara. Sonda je bila opremljena specijalnim padobranom za brzo 35-minutno sletanje. Neposredno pre sletanja, sonda je dodatno ohlađena, a tokom samog sletanja, 15. decembra 1970. godine, padobran je delimično pocepan, zbog čega je sonda neplanirano udarila u površinu planete i okrenula se na bok. Sonda je odašiljala slab povratni signal sa površine tokom 23 minuta. Bila je to prva svemirska letelica koja se uspešno meko prizemljila na površinu neke planete i prva sonda koja je slala uspešne telemetrijske podatke ka Zemlji.
Tema Broja

Program “Venera” nastavljen je sondom “venera 8” koja je slala informacije sa površine u trajanju od 50 minuta, nakon što je uspešno ušla u orbitu 22. jula 1972. godine. Prve fotografije površine Venere snimile su sonde “venera 9” (22. oktobra 1975) i “venera 10” (25. oktobra 1975). Ove dve ruske sonde sletele su na dva potpuno različita tipa reljefa - “venera 9” na padinu od usitnjenih stena nagiba 20°, dok se “venera 10” spustila na zaravnjenu površinu izbrazdanu jakim aluvijalnim procesima.

 

41 / Rastojanja u Sunčevom sistemu (do Sunca i do Zemlje)

Merkur
Najmanje: 46 miliona km (0,307 AU)
Najveće: 70 miliona km (0,466 AU)
Srednje: 57 miliona km (0,387 AU)
Najmanje od Merkura do Zemlje:
77,3 miliona km


Venera
Najmanje: 107 miliona km (0,718 AU)
Najveće: 109 miliona km (0,728 AU)
Srednje: 108 miliona km (0,722 AU)
Najmanje od Venere do Zemlje:
40 miliona km


Zemlja
Najmanje: 147 miliona km (0,98 AU)
Najveće: 152 miliona km (1,1 AU)
Srednje: 150 miliona km (1,0 AU)


Mars
Najmanje: 205 miliona km (1,38 AU)
Najveće: 249 miliona km (1,66 AU)
Srednje: 228 miliona km (1,52 AU)
Najmanje od Marsa do Zemlje:
65 miliona km


Jupiter
Najmanje: 741 miliona km (4,95 AU)
Najveće: 817 miliona km (5,46 AU)
Srednje: 779 miliona km (5,20 AU)
Najmanje od Jupitera do Zemlje:
588 miliona km

Saturn
Najmanje: 1,35 milijarde km (9,05 AU)
Najveće: 1,51 milijarde km (10,12 AU)
Srednje: 1,43 milijarde km (9,58 AU)
Najmanje od Saturna do Zemlje:
2,57 milijarde km

Uran
Najmanje: 2,75 milijarde km (18,4 AU)
Najveće: 3,00 milijarde km (20,1 AU)
Srednje: 2,88 milijarde km (19,2 AU)
Najmanje od Urana do Zemlje:
2,57 milijarde km


Neptun
Najmanje: 4,45 milijarde km (29,8 AU)
Najveće: 4,55 milijarde km (30,4 AU)
Srednje: 4,50 milijarde km (30,1 AU)
Najmanje od Neptuna do Zemlje:
4,3 milijarde km


Pluton
Najmanje: 4,44 milijarde km (29,7 AU)
Najveće: 7,38 milijarde km (49,3 AU)
Srednje: 5,91 milijarde km (39,5 AU)
Najmanje od Plutona do Zemlje:
4,28 milijarde km

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tema Broja




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA