MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V.B.

Bogatsva sa dna okeana / Blaga potonulih brodova

Milijarde pod vodom

TEMA BROJAOkeani su tokom vekova progutali na hiljade brodova, zajedno sa velikim blagom koje je činilo njihov tovar. Prvo mesto na listi poznatih nesumnjivo pripada “Titaniku”, mada i brojne druge potonule riznice zaslužuju pažnju javnosti: svaka od njih krije zanimljivu priču o brodu, njegovim putnicima i tovaru, a većina olupina još nije pronađena. Lov na podvodno blago stalno je otvoren - u njemu učestvuju velike firme i pojedinci, profesionalci i amateri.

 

Zlatni brod – blago vredno 100-150 miliona dolara

Parobrod “Centralna Amerika”, poznat kao “zlatni brod”, potonuo je 1857. sa više od 420 ljudi, zahvaćen snažnim uraganom kod obala Karolinskih ostrva (Mikronezija, severozapadni Pacifik). Nosio je 14.000 kg zlata. Blago je izvučeno posle bezmalo jednog veka. Ostaci broda otkriveni su 1988. godine, u okviru nove operacije spasavanja i pomoću uređaja sa daljinskom kontrolom. Zasluga pripada grupi istraživača “Kolumbus-Amerika”, iz američke države Ohajo. Zlato sa olupine procenjeno je na 100-150 miliona dolara. Jedna šipka zlata teška 36 kg prodata je za rekordnih 36 miliona dolara. Nakon dugog pravnog postupka, 92% zlata dodeljeno je timu istraživača koji je otkrio brod, 1996. godine.

Blago Antikitera - vrednost tovara 120-160 miliona dolara

Potonuće broda nazvanog “Antikitera” dogodilo se pre više od 2000 godina, u 1. veku p.n.e. Brod je potonuo u blizini grčkog ostrva Antikitera, na rubu Egejskog mora, severozapadno od Krita. Lovci na sunđere pronašli su olupinu još 1900.godine, ali je blago izvađeno znatno kasnije; mnogi vredni predmeti, tek između 2012. i 2014. godine.
Među dragocenim stvarima našao se drevni uređaj kojim se pratilo kretanje Sunca, planeta i Meseca. Pažnju su privukli i stolica od bronze, zlatni nakit, krčazi sa ugraviranim simbolima, predmeti od stakla izuzetnog kvaliteta, statue od mermera i bronze, ogromne statue ratnika, zlatni novac i još mnogo drugih predmeta. Vrednost blaga procenjuje se na 120-160 miliona dolara.

TEMA BROJA

Blago sa parobroda “Republika”, vredno 120-180 miliona dolara

Parobrod “Republika” stradao je tokom uragana 1865. godine, kod obala američke države Džordžije, na putu za Nju Orleans. Brod se prethodno zvao “Tenesi”. Njegov dragoceni tovar je 2003. godine otkrio tim specijalizovan za pronalaženje olupina, blizu obale Savane, Džordžija. Pronađen je veliki broj vrednih predmeta. Samo 1/3 srebrnih i zlatnih novčića procenjena je na 75 miliona dolara, a ceo tovar na 120-180 miliona dolara.
Sa olupine je izvađeno više od 51.000 zlatnih i srebrnih novčića, raznih upotrebnih predmeta, flaša, servisa za čaj od crvene gline, skulptura, tacni i šolja, tegli i buradi. Potraga za olupinom i vađenje blaga zabeleženi su u TV dokumentarcu “Nacionalne geografije”, pod nazivom “Zlato iz doba (američkog) Građanskog rata”.

Vredni predmeti sa “Titanika” – 190-200 miliona dolara

TEMA BROJABrod “Titanik” bio je britanski putnički brod linijske plovidbe, na kojem se nalazilo preko 1500 putnika i članova posade kada je potonuo u severnom Atlantiku posle udara u ledeni breg 15. aprila 1912. godine. Brod je nosio veliki broj vrednih predmeta, zlato, dijamante, srebro i drugo, procenjeno na više od 300 miliona dolara (vlasništvo bogate klijentele).
Olupina je pronađena 1985. godine. Od tada je izvađeno mnoštvo stvari: zlatni i srebrni novac, porculanske posude, bokali i brojni drugi vredni predmeti, koji su zatim izlagani na različitim mestima u svetu. Veći broj predmeta sa “Titanika” prodat je na aukciji 2015, a jedan broj predmeta u vrednosti od 189 miliona dolara na aukciji 2012.godine.

Olupina - vrednost tovara još nije ustanovljena

Reč je o jednom plovilu iz flote portugalskih trgovačkih brodova koji je iz Lisabona plovio pod imenom “Bom Hesus”, kada ga je 1533. zadesila jaka oluja kod obala zapadne Afrike. Brod je potonuo zajedno sa tovarom: velike količine dragocenih metala, bakarnh šipki i oružja.
Geolozi u službi kompanije “De Biers” otkrili su i na kopno izvukli jedno od najvećih podmorskih blaga ikada nađenih, procenjeno na milione dolara: tone bakarih šipki, ogromne količine zlatnh novčića, najmanje 50 slonovskih kljova, srebro, mačeve i drugo oružje. Ukupna vrednost još nje ustanovljena.

Brod “Gerisopa” – 210 miliona dolara

Britanski trgovački parobrod “Gerisopa”, porinut 1919, služio je i u Drugom svetskom ratu. Godine 1941. pogođen je torpedom jedne nemačke podmornice. Potonuo je sa 85 putnika i 200 tona srebra. Nesreća se dogodila dok je plovio ka Golveju, u Irskoj. Olupinu je 2011. godine pronašla ekipa kompanija “Odisej Marin” posle dvomesečne potrage, nedaleko od irske obale. Sa olupine je izneto 1218 srebrnih poluga, ukupne težine oko 40 t. Vrednost im je procenjena na preko 210 miliona dolara.

Galija “Vidah” – 400 miliona dolara

To je bila velika galija za prevoz putnika, robe i robova, koju je zarobio čuveni piratski kapetan Semjuel “Crni Sem” Belami. Sudbina broda bila je nepoznata skoro 260 godina, sve do 1984. kada su otkriveni ostaci galije i njen tovar vredan preko 400 miliona dolara. Brod je nosio više od 200.000 predmeta, srebrnih i zlatnih novčića, topove i jedno veliko zvono. Pod pokroviteljstvom Društva “Nacionalna geografija”, predmeti nađeni na brodu prikazani su na izložbi koja je “putovala” širom SAD.

“Atoća Maderloud”-– 450 miliona dolara

Španski brod “Nuestra Senjora de Atoća”, poznat kao “Atoća Maderloud”, bio je natovaren tonama poluga, bakrom, dragim kamenjem, srebrom, zlatom i drugim vrednim metalima, kada je 1622. potonuo kod obala Floride. Stradali su svi koji su TEMA BROJAbili na brodu, osim tri mornara i dva roba. Španske vlasti poslale su iz Havane pet brodova da ga spasu, ali zbog uragana i velikih dubina okeana u tome nisu uspeli. Akcije traganja za brodom Španci su preduzimali godinama, ali uzalud. Godine 1985.Mel Fišer, poznati lovac na potonula blaga, pronašao je brod i njegov tovar zlata, srebra, bakra i smaragda, posle traganja od oko 16 godina. Blago je procenjeno na 450 miliona dolara, ali je reč tek o polovini tovara koji je sa brodom potonuo. Znase da se na brodu nalazilo još najmanje 300šipki srebra i osam bronzanih topova.

Projekat “Crni labud”- 500 miliona dolara

Ovo ime je kompanija “Odisej Marin” dala operaciji spasavanja olupina, tokom koje je otkrivena velika količina zlatnih i srebrnih poluga, vrednih preko 500 miliona dolara. U početku su kolale glasine da plen potiče sa broda “Merčant Roajal”.Međutim, kompanija nije otkrila detalje o kojem brodu je reč, kao ni lokaciju olupine, s obzirom da su dragocenosti nađene u području gde je više brodova stradalo tokom kolonijalne ere.  
U toku pomenute operacije izvađeno je preko 600.000 srebrnih novčića, teških preko 17 t, stotine zlatnih novčića, vredni predmeti iz različitih perioda, drago kamenje…
Za otkriće se saznalo tek 2007, kada je kompanija prenosila tone srebra sa Gibraltara do nepoznate lokacije na Floridi.   
U Španiji tvrde da blago potiče sa španskog broda “Nuestra Senjora de las Mersedes”, kojeg je britanska mornarica potopila 1804. i traže da se državi vrati ceo tovar sa broda. Na drugoj strani, kompanija “Odisej” podnela je zahtev američkom sudu za zaplenu blaga.

TEMA BROJA

 

V.B.

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA