TEMA BROJA
Z.Š.
Bogatsva na dnu mora i okeana / Mornari-rudari
Podvodni kineski zid
 Razvoj tehnologija, ali i iscrpljivanje kopnenih, te slaba ispitanost podvodnih resursa, sve više otvaraju mogućnosti za iskopavanje ruda ispod mora i okeana. Izvlačenje nafte iz dubina traje već decenijama i praktično je postalo rutina, ali pomorsko rudarenje je nov i pionirski poduhvat i obeležiće industriju u godinama pred nama.
U martu ove godine, u kineskom brodogradilištu “Mawei Shipyards”, kanadska kompanija “Nautilus Minerals” porinula je 228 m dug brod “Deep Sea Nautilus”, koji će služiti za iskopavanje zlata i bakra iz podvodnog rudnika Solvara 1, na dubini od 1,5 km u priobalnom području Papue Nove Gvineje. Ovaj brod ima mogućnost nošenja čak 39.000 t rude i raspolaže posadom od 200 ljudi i tri ogromna robota za podvodno rudarenje. Dva služe isključivo za pripremu i izvlačenje rude sa dna, dok treći meša izvučeni materijal sa morskom vodom i praktično ga upumpava u rezervoare broda, koji za vreme tog procesa pluta na površini. Pre porinuća plovila, ovi roboti , koji kao da su iz nekog SF filma, testirani su na velikim dubinama; pokazali su izuzetne rezultate, a njima se upravlja pomoću kompjutera iz komandnog centra. Sastavni deo opreme borda je i podmornica “Kianlong 3” koja ispituje morsko dno i na licu mesta vrši analize, i to na dubini i do 3.900 m. Kineska kompanija “TNMG” biće prvi kupac izvađene rude. Time najavljuje svoj dominantan položaj u ovoj industriji, jer već raspolaže sa tri licence za podvodno rudarenje na Pacifiku.
Kineski zid pod morem
Plan nazvan “Podvodni kineski zid” predviđa da se, mrežom senzora, ali i samostalno operativnih dronova i torpeda, oblasti sa podvodnim rudnicima zaštite od upada stranih brodova ipodmornica. Takođe, ovaj sistem će izdavati i upozorenja za zemljotrese i cunamije, kako bi se zaštiltili životi rudara i skupocena tehnika. Postavljanje je već počelo oko ostrva Hainan i Sanja, u Južnom Kineskom moru. |
A Nacionalna železnica Kine, kupovinom kompanije “Soil Mechanics Dynamic”, inače vodećeg svetskog proizvođača opreme za podvodne rudnike, pokazala je težnje ove države za preuzimanje pozicije lidera u toj oblasti. Ovome u prilog ide i činjenica da Kinezi, kontrolom Istočnog i Južnog kineskog mora, imaju čitava bogatstva pod vodom, a da će njihovim korišćenjem doći i do novih tehnologija i strateški bitnih informacija, zbog čega je i dolazilo do međunarodnih incidenata sa zainteresovanim stranama, a najviše sa SAD. Zbog svega navedenog, u poslednjih nekoliko godina, kineska mornarica razvila je veliki broj podvodnih dronova različitih namena.
Zanimljiv je i plan kineskih naučnika koji se uveliko razrađuje na univerzitetima širom te zemlje - a to je proizvodnja brodova bez ljudskeposade. Upotrebom satelitske navigacije, optičkih kablova i linkova, severno od Makaa, na površini od 225 nautičkih milja, ovi brodovi će, opremljeni specijalnim robotima, vršiti iskopavanje i distribuciju ruda, prevoz roba i putnika - ali imati i odbrambene zadatke.
Podvodni rudnik na reci
Malo je poznato da i u Srbiji postoji podvodni rudnik. Otvoren 1991. godine u blizini Kovina i duž leve obale Dunava; sa rezervama lignita i mrkog uglja koje se procenjuju na 300 miliona tona, jedinstven je u Evropi. Međutim, usled loše sprovedene privatizacije, rudnik Kovin je došao u tešku situaciju i praktično mu bez pomoći stranog partnera preti gašenje. Sa rudnim rezervama i uz izgradnju termoelektrane snage 700 megavata, procenjuje se da bi samo od PDV-a od prodaje struje i zarade od rudne rente država prihodovala oko 55 miliona evra godišnje. Kada se tome doda činjenica da ne bi morali kao Kinezi da razvijamo robote za rudarenje na dubinama od 1,5 km, već bi rudu izvlačili običnim bagerima sa par desetina metara dubine, zaista nije jasno zašto ovaj rudnik nije strateški cilj Srbije. S druge strane, možda postane svojina baš kineskog partnera...
|
Z.Š.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
