MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V.B.

Bogatstvo na dnu mora / Skriveni svet ispod vode

Odgovor je: hemosinteza

TEMA BROJANaučnici su otkrili “paralelni univerzum” oblika života u bazaltnom sloju na dnu okeana. Istraživanje okeanskog dna i dalje predstavlja mladu naučnu disciplinu. Međutim, već sam njen početakotkriva neverovatno velike mogućnosti i preokrete u naučnim saznanjima

“Životne forme u dubinama okeanskog dna oslanjaju se na energetske izvore suštinski različite od onih koji omogućavaju život u slojevima mulja na dnu mora ili u vodenoj masi okeana”, tvrde pioniri istraživanja u ovoj oblasti.
Moguće je, napominje mikrobiolog Mark Lever, da “život zasnovan na hemosintezi postoji i na drugim planetama, tamo gde hemijski uslovi dozvoljavaju tako nešto”. Naučnici se nadaju da će nastavak istraživanja otkriti koliko je ova hipoteza tačna, kao i ulogu okeanskog dna u sveukupnom kruženju ugljenika na našoj planeti.

Eko-sistem duboko u stenama

Grupa naučnika iz više zemalja ispitivala je uzorke sa dna Pacifika, uzete kod zapadne obale SAD, ispod dva i po kilometara vodene mase i stotina metara morskih sedimenata. U bazaltnom sloju otkrili su tragove mikroorganizama koji žive bez ikakve svetlosti i gotovo sasvim odvojeni od živog sveta u slojevima iznad njih. Saznanja o tome kako neobična bića opstaju u ekstremnim uslovima , u svojevrsnom “paralelnom univerzumu”, mogla bi da pomognu u potrazi za oblicima života na drugim planetama.
Rezultati pomenutog istraživanja, objavljeni u časopisu “Sajens” (Science), dokazuju prisustvo raširenog eko-sistema koji je, po svojim karakteristikama, potpuno drugačiji od svega što je do sada viđeno.
“Dobili smo prve direktne dokaze postojanja života u dubokim slojevima okeanskog dna”, kaže dr Mark Lever, koji je na projektu radio u okviru svojih doktorskih studija. “Naši rezultati ukazuju da se ovaj prostorno veliki eko-sistem uveliko oslanja na hemosintezu.”

Život u poroznim stenama

Rašireno je ubeđenje da je sunčeva svetlost preduslov za nastanak života na planeti Zemlji. U procesu fotosinteze, organizmi koriste sunčevu svetlost da bi ugljen-dioksid pretvorili u organsku materiju koja čini osnovu lanaca ishrane na Zemlji. Međutim, životni oblici u poroznim stenama na dnu okeana suštinski su različiti. Njihova energija - znači i pokretačka snaga života - potiče od geo-hemijskih procesa.

“Postoje male vene u bazaltnoj kori na dnu okeana kroz koje protiče voda”, kaže dr Lever, naučnik u Centru za Geomikrobiologiju, na Univerzitu Aarhus, u Danskoj. “Do sada smo stav o postojanju života u dubinama okeanskog dna zasnivali samo na hemijskim i strukturnim karakteristikama stena, ali nismo imali direktan  dokaz.”

TEMA BROJASposobni da koriste vodonik

Kora na dnu okeana pokriva 60 odsto Zemljine površine. S obzirom na veličinu, to je najveći eko-sistem na našoj planeti. U nekoliko proteklih decenija, istraživači su otkrili lokalne eko-sisteme, poput izvora vrele vode, koje podržava hemijska energija.
“Izvori vrele vode uglavnom su smešteni duž rubova kontinentalnih ploča, gde novoformirana kora okeanskog dna ‘dodiruje’ morsku vodu”, kaže dr Lever. “Ipak, najveći deo okeanske kore je duboko zakopan pod slojevima mulja i stotinama ili čak hiljadama kilometara udaljen od geološki aktivnih oblasti na rubovima kontinentalnih ploča. Do sada nije bilo dokaza da ma kakve životne forme tu mogu nastati i opstati.”
Mada se taj ogromni eko-sistem verovatno zasniva uglavnom na vodoniku, u uzorcima je pronađeno nekoliko različitih oblika života, napominju istraživači. Neki od tih organizama dobijaju energiju proizvodnjom metana ili redukovanjem sumpora, a drugi razlažući organski ugljenik putem fermentacije.
Kako je dr Lever stručnjak za mikroorganizme koji redukuju sumpor i one koji proizvode metan, upravo to je ispitivao u uzorcima uzetih sa okeanskog dna. Pomenuti organizmi sposobni su da koriste vodonik kao izvor energije i obično se ne mogu naći u morskoj vodi. Bilo je neophodno obezbediti da se uzorci ne kontaminiraju drugim mikroorganizmima u toku bušenja okeanskog dna, niti iz donjih slojeva morske vode.

Uloga mikroba

TEMA BROJAUzorci stena uzeti su sa mesta gde voda u ‘venama’ bazalta ima suštinski različit hemijski sastav od morske vode; recimo, u njoj nemakiseonika kao proizvoda fotosinteze. “Mikroorganizmi koje smo pronašli potiču iz bazaltnog sloja”, kaže dr Lever. Mada je taj bazalt star 3,5 miliona godina, laboratorijska analize pokazuju da DNK pomenutih organizama nije fosilnog porekla.
“Sve je počelo kada sam iz uzoraka koje smo izvukli izolovao DNK. Na moje veliko iznenađenje, identifikovao sam gene svojstvene mikroorganizmima koji proizvode metan. Naknadne analize hemijskog sastava uzoraka stena i postupak sa izotopima ugljenika pružili su jasan dokaz da organski materijal ne potiče od mrtvih  planktona koje je donela morska voda već je nastao unutar kore na dnu okeana.  Uz to, izotopi sumpora pokazali su da su mikrobi u tim istim stenama preradili sumpor “, objašnjava dr Lever. “Mada bi sve ovo moglo da ukaže i na fosilno poreklo života, u laboratoriji smo  uspeli da odgajimo kulturu mikroorganizama iz bazaltnih stena i izmerimo metan koji su proizveli mikrobi. Naš rad dokazuje da mikrobi igraju važnu ulogu u hemijskom sastavu bazaltnih stena na dnu i samim tim utiču na hemijski sastav okeana.”

TEMA BROJA

Okeanska dna - reljef

 

V.B.


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA