MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Dr Gordana Jovanović

Bogatstva i tajne drevnih okeana / Bujanje života

Najveća riznica ikad

U odnosu na vremenski period kada se pojavio prvi život, ljudska vrsta je veoma mlada. Iako nije svedok većine događaja bitnih za razvoj Zemlje, čovek je jedina vrsta na ovoj planeti koja proučava druge, rekonstruiše i opisuje događaje iz perioda dugog više od četiri milijarde godina, ali i pokušava da predvidi one koji tek treba da se odigraju..

Tema BrojaMeđu najvažnije teme savremenih naučnika iz oblasti paleontologije i biologije spadaju paleobiodiverzitet i biodiverzitet, odnosno pručavanje raznovrsnosti i rasprostranjenosti organizama drevnih i današnjih ekosistema. Što se tiče fosilnih organizama, proučavanja su dosta otežana jer se nisu svi sačuvali u fosilnom stanju - do 62 % je zauvek izgubljeno. Samo za morske školjke se zna da od 1.292 današnjih poznatih rodova i podrodova, 308 nisu nađeni u fosilnom obliku. Za to postoje mnogi razlozi: neki taksoni još nisu otkriveni, neki nisu dobro identifikovani, neki su predstavljeni malim ili tankim i lako lomljivim ljušturama, neki mogu biti uništeni prilikom preparisanja. Pored toga mnoge vrste liče na juvenilne forme svojih većih rođaka.

Kad kažemo okean, obično mislimo na velike i nepregledne površine pokrivene vodom u kojima su se desetinama i milionima godina odvijali različiti procesi koju su uticali ne samo na život morskih organizama, već i na organizme na kopnu. Dno dubokog okeana nije podvodna pustinja, a njegove stene čuvaju neverovatne zapise o istoriji okeana i životu koji se razvijao u njima. Ono je bogat izvor informacija za sve koji su zainteresovani za razumevanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti naše planete. Staništa ili mesta na kojima živeli organizmi direktno su oblikovana ovim procesima. Dubina vode, tip stena na morskom dnu, oblik obala i mnoge druge karakteristike uticali su na bogatstvo, sastav, rasprostranjenje i način života organizama, slično životnim zajednicama savremenih mora i okeana. Uslovi života koji su se, tokom geološke prošlosti, stalno menjali uzajamno su bili povezani sa načinom života organizama. Dosadašnji fosilni nalazi nam govore o vrlo bogatom životu u morima i okeanima, koji u najmlađim vremenskim razdobljima veoma podseća na današnje.

Jedan eon do evolucije


Tema BrojaKao rezultat duge evolucije, danas na Zemlji imamo bogat biodiverzitet. Život je započeo pre skoro 4 milijarde godina i od tada se stalno razvijao; najpre se pojavio samo u vidu jednoćelijskih organizama. Proterozoik obuhvata neke od najdramatičnijih promena u istoriji Zemlje i života, uključujući evoluciju i zračenje eukariota, poreklo eukariota i nastanak biomineralizacije, tj. prvih skeleta, evoluciju metazoa, promene u oksidacionom stanju atmosfere i okeana kao i dva glacijalna događaja. Promene tokom proterozoika su rekonstruisane kroz širok spektar geohemijskih i sedimentoloških podataka, dok je istorija života tumačena isključivo na osnovu fosilnog zapisa i molekularnih satova, odnosno tehnika koje se koriste u molekularnoj evoluciji za procenu vremena specijacije (nastanka vrsta) ili evolucijske radijacije (diverzifikacije organizama u mnoštvo novih oblika). Sve ukazuje da je život pre kambrijuma, na nekadašnjem okeanskom dnu, bio vrlo primitivan, a evolucija je tokom proterozika bila veoma spora jer je dugo “čekala” da se promene uslovi za život. Kad su, sa porastom nivoa kiseonika u okeanima, poboljšani uslovi, počela su se razvijati sve složenija bića.

Raznovrsnost drevnih okeana - gubitnici i dobitnici

Lako je u morima

Evolucija govori o sličnostima i razlikama među organizmima tokom vremena, dejstvu bioloških procesa kao što su mutacije, prirodna selekcija, simbioza, genetski drift. Još od vremena Darvina, teorija evolucije je podvrgnuta naučnim testiranjima i proverama i potvrđuje se u mnogim oblastima, kako pri proučavanju današnjih tako i fosilnih organizama. Više od 150 godina paleontolozi su u potrazi za fosilima i pretražuju stene širom sveta. Još uvek nisu pronašli fosilne ostatke čoveka iz vremena dinosaurusa, ali veoma uspešno istražuju drevna mora i okeane iz različitih perioda geološke prošlosti.

 
Otkriće “ediakara” faune, prvih većih složenih životinja bez čvrstih skeleta ili sa samo tankim organskim slojem, koje su se pojavile pre kambrijumske eksplozije, uputilo je neke istraživače na zaključak da su izazvale “eksploziju” života u kambrijumu. Prema drugima, “ediakara” je bila samo još jedan eksperiment evolucije koji se završio izumiranjem. Nastanak mineralizovanih skeleta u kambrijumu predstavlja početak pojava predstavnika različitih grupa sa čvrstim skeletom koji im je omogućio da ostavljaju materijalne tragove u podlozi nakon smrti. Bio je to jedan od najvažnijih vidova evolutivnih inovacija. Nakon toga usledio je razvoj različitih grupa organizama.Tema Broja
Poznati fosilni zapis sadrži oko 250.000 vrsta, većina su izumrle. Fosilne vrste su grupisane u oko 35.000 rodova i oko 4.000 porodica. Oko četvrtine porodica još uvek žive. Preovlađuju oblici višećelijskih organizama iz poslednjih 600 miliona godina. Iako ih je zadesilo nekoliko masovnih izumiranja koja su dovela do gubitka raznovrsnosti, prema nekim mišljenjima ovaj gubitak tj. smanjenje raznovrsnosti je opalo za više od tri četvrtine. Izumirale su uspešnije grupe, tj. grupe koje su dostigle maksimalnu raznovrsnost, bile su ekološki tolerantne i rasprostranjene širom sveta, dok su manje uspešne preživele, oporavile se i kasnije doživele diverzifikaciju.

Glasnici iz dubina

Tema Broja

Uvek korali

Činjenica je da su, nakon oporavka, pojedine grupe ponovo doživele maksimalnu raznovrsnost, ali je ona bila izuzetno drugačijeg karaktera. Klasičan primer je istorija morskih grebena. Grebenske zajednice su nekoliko puta "izbrisane" u proteklih 600 godina, što se od pet velikih izumiranja poklopilo sa četiri. Svaki put kada su grebeni ponovo izrasli, među glavnim organizmima koji su ih gradili preovlađivali su korali, ali su u pitanju bile druge vrste, ponekad rodovi i familije.

Na osnovu dosadašnjih saznanja, kako za današnja tako i za drevna mora i okeane, možemo tvrditi da predstavljaju vrlo raznovsna staništa, čak i u sredinama dubokim nekoliko hiljada metara, za koje mnogi misle da nemaju nikakvih uslova za život. Ipak i u ovim dubinama otkrivene su bogate oaze života sa crvima neobičnog i zastrašujućeg oblika, raznim rakovima i velikim školjkama. U ovako nepristupačnim sredinama je uspostavljen poseban vid odnosa između različitih vrsta (simbioza), kao što su hemo-sintetičke bakterije i beskičmenjaci, gde najmanje jedna vrsta ima korist od druge.
Simbiotski odnosi uključuju dve različite vrste organizama koje su međusobno u fizičkom kontaktu, u prirodi su danas dosta česti. Konstatovana je i simbioza kod fosilnih organizama sa čvrstom ljušturom. Nedavno je, u nalazištu fosila iz Kine (pre oko 520 miliona godina), pronađen jedan od najstarijih primera dve vrste beskičmenjaka bez ljušture koje žive zajedno u simbiotskom odnosu. Radi se o velikim savijenim crvima unutar kojih je sačuvano više malih, za koje se najpre mislilo da su u pitanju odrasle i mlade jedinke iste vrste. Pažljivom analizom pod mikrioskopom, ustanovljeno je da su veliki i mali crvi različite vrste između kojih su najverovatnije postojali simbotski odnosi. Fosile domaćine prdstavljaju dve vrste većih morskih crva nazvanih Cricocosmia jinnigensis i Mafangscolek sinensi koji su sa drugim, manjim crvolikim gostima životinjama, novootkrivenim vrstama Inkuicus fellatus bili povezani preko spoljašnje površine tela domaćina. Primerci Inkuicus fellatus su dužine do 3 mm. Pričvršćeni su donjim krajevima tela za čvrstu kožu svojih domaćina. Nema dokaza da gosti uzimaju hranu od crva domaćina bušeći njihovo telo, što je dovelo do zaključka da odnos između ovih organizama nije bio direktno parazitski. Ovo je još jedan dokaz da je fosilni zapis veoma bogat i da okeani predstavljuju oblasti visokog stepena paleodiverziteta koji, zahvaljujući novim saznanjima, postaje sve veći iz dana u dan.

Ordovicijumska infaunizacija –živeti ukopanTema Broja

Evolucija organizama tipa Ediakara, kao i nastanak novih oblika u kambrijumskoj eksploziji povezuju se sa porastom nivoa kiseonika u kasno proterozojskim okeanima. Mekušci su danas najbrojnije kolo morskih beskičmenjaka, među kojima dominiraju puževi sa 3.550 rodova i školjke sa 7.900 rodova. Puževi danas pretežno žive na površini morskog dna (epibentos), retki su oni koji se delimično zakopavaju u rastresitu podlogu, dok su školjke zauzele druge niše i pretežno pripadaju infauni jer se ukopavaju u sedimente na morskom dnu. Čak i crvi mogu bušiti ljušture drugih organizama ili čvrste stene koje im služe kao podloga za nastanjivanje. Pri tome ostavljaju tragove različitog oblika u vidu peroracija ili kanala.
Perforacije su izduženog elipsoidnog oblika i lako se prepoznaju. Česte su u miocenskim sedimentima morskog porekla Srbije i u susednim oblastima, a zabeleženi su i nalazi školjaka koje su živele ukopane u sediment na morskom dnu. Neke od njih su se ukopavale samo vrhom ljušture, dok se ostatak nalazio u vodi (Pinna, Atrinata) i pripadaju semiinfauni (poluukopan). Druge su bile potpuno zarivene u rastresit peskovito-muljeviti sediment, kao što su: Panopea, Pholadomya, Tharcia i dr. Svi predstavnici roda Panopea su poznati kao infauna. Opisano je oko 150 fosilnih vrsta roda Panopea koji je bio kosmopolitski još od trijasa. Na terenima Srbije, u srednjomiocenskim sedimentima, česta je Panopea menardi čija je ljuštura bila dužine više od 10 cm. Trenutno se oko 10 živih vrsta nalazi u umerenim do subtropskim morima, a 5 vrsta su predmet komercijalnog ribolova. Danas spadaju u najveće školjke; mogu živeti duže od 150 godina, ukopavaju se do dubine oko 1m.
Puževi i školjke koji potiču iz donjeg kambrijuma bili su predstavljeni epibentoskim vrstama, tj. vrstama koje su živele na morskom dnu. Na početku ordovicijuma, školjke su počele da menjaju svoje životne navike ukopavajući se u podlogu. Dugo se nije znalo šta je bila glavna pokretačka snaga u životnoj istoriji školjaka koji je doveo do procesa poznatog kao ordovicijumska infaunizacija. Ovaj događaj je bio povezan sa procesima u mitohondrijama koji je, najverovatnije, kod gastropoda bio odsutan. Tema Broja
Mitohondrije su ćelijske organele prisutne u ćelijama skoro svih eukariotskih organizama i igraju vitalnu ulogu u korišćenju kiseonika i metabolizmu energije. Mitohondrije su imale ulogu i u adaptivnoj evoluciji organizama nastanjenih oko hidrotermalnih izvora – na najekstremnijim mestima na Zemlji sa niskim kiseonikom i visokim nivoima toksina. Fauna u blizini hidro-termalnih otvora je veoma dobro prilagođena ovim uslovima i naučnici su iznenađeni pronađenim brojem vrsta školjaka, rakova i crva. Filogenetička analiza je potvrdila da dubokomorski hidrotermalni rakovi mogu da potiču od onih koji su živeli u plitkim područjima. Dekapodne vrste, iz porodice Alvinocarididae, na primer, kolonizovale su i uspešno se prilagodile ovoj izuzetno nepovoljnoj sredini.

Raznovrsnost života skrivena ispod okeana

Preživeli zaleđivanje

Otkrivanje malog ali morfološki naprednijeg oblika Eociatispongia u Kini, u stenama starim 600 miliona godina (50 miliona godina pre kambijumske eksplozije), daje verodostojnost ideji da su sunđeri evoluirali mnogo pre njihovog pojavljivanja u fosilnom zapisu. To znači da su ove prve životinje (1,2 mm širine i 1,1 mm visine) koje imaju odlike savremenih sunđera preživele period geološke istorije u kojoj je Zemlja bila skoro potpuno zaleđena.

Okeani i mora pokrivaju oko 72% Zemljine površine. U odnosu na Ekvator, oko dve trećine kopnene površine Zemlje nalazi se na severnoj hemisferi, koja predstavlja samo 61% okeana. Oko 80% južne hemisfere danas je pod okeanom. Čestice sedimenata, razni mikroskospki sitni organizmi ili delovi tela koji su pripadali nektonu (nekroplankton) i planktonu, posle vremena koje su provodili plutajući, u vidu kiše neprestano padaju na dno. Oni služe kao hrana jednoćelijskim životinjama na morskom dnu, a najveći deo života provode nepokretno (sesilni organizmi), ili se kreću po morskom dnu u potrazi za hranom. Oni postaju hrana složenijih organizama kao što su rakovi, neki puževi, morske zvezde i dr. Na taj način ciklus ishrane se nastavlja.
Bogatstvo vrsta, u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu, zavisi od mnogih faktora. Za fosilne zajednice je, pored identifikacije vrsta, moguće uraditi i rekonstrukcije njihovog načina života koji se zasniva na proučavanju tipa podloge, načina ishrane, načina kretanja ili pričvršćivanja za podlogu, adaptacije na životnu sredinu, zavisnosti od staništa i uticaja koji imaju na tom staništu, na njihovim međusobnim odnosima. Dosadašnji fosilni nalazi govore o vrlo bogatom životu u drevnim morima i okeanima. Živi svet iz najmlađih vremenskih razdoblja je veoma sličan današnjem. Ogromne vodene mase su pod uticajem struja, vetrova i pokreta u zemljinoj kori. Promene nivoa mora su omogućile formiranje otvaranja i kidanju morskih veza tokom geološke prošlosti su imali uticaj na distribuciju živih bića. Odlike kopnenih sredina su se odrazile na odlike sedimenta koji su se taložili na dnu mora i okeana, kao i na sastav i bogatstvo fosilnih zajednica. Raznovrsnost i brojnost faune je bila uslovljena i drugim faktorima, slično bio-geografskim strukturama savremenih mora.
U morskoj sredini postoje različiti uslovi za život, što se ogleda u zonalnom rasporedu živog sveta koji se sreće na površinskim slojevima vode, njenim dubljim delovima i na samom dnu. U odnosu na morsko dno, postoje tri glavne grupe: bentos (organizmi koji žive na dnu), nekton (organizmi koji plivaju kao što su ribe, neke školjke, cefalopodi) i plankton (organizmi koji ledbe u vodi ili deo života provode plutajući, a zatim padaju na dno, delovi skeleta ili tela uginulih organizama koji plutaju u vodi). Tu spadaju zelene alge, silikoflagelati, dineflagelati, dijatomeje, neki foraminiferi.
Bentoske životinje uključuju vodene beskičmenjake koji nastanjuju ne samo plitkovodne već i najdublje okeanske regione. Benstoski organizmi su često plen raznih riba, mada postoje i bentoske ribe koje se odmaraju na dnu mora. One se kamufliraju, ili leže na dnu, pokrivaju se u pesku itd. Pošto mnogo vremena provode na dnu, smatraju se bentoskom ribom. Bentoski organizmi mogu se podijeliti u dve kategorije na osnovu toga da li su našli dom na dnu okeana ili su zarivenu u sediment na dnu okeana. Tema Broja
Oni koji žive na površini okeanskog dna poznati su kao epibentos. Vagilni epibentos se može kretati po morskom dnu, dok sesilni epibentos vodi sesilni (nepokretan) način života pričvršćujući se za morsko dno (na primer školjke Anomia, Aequipecten, Arca, Barbatia, Cardium, Limaria). Neki su trajno pričvršćeni za podlogu kao što su korali, sunđeri, ostrige. Organizmi koji žive u dnu okeana poznati su kao endobentos ili infauna. Infauna je podeljena u tri različite klase: makrofauna, meiofauna i mikroorganizmi. Makrofauna obuhvata crve, školjke puževe, amfipode i ehinodermate. Izuzetno mali organizmi pripadaju meiofauni. Svaka grupa, bez obzira na položaj u vodenom stubu i veličinu tela, ima svoju ulogu u funkcionisanju morskih ekosistema.
Ostaci fosilizovanih organizama koje nalazimo sačuvane u stenama sadrže mnoštvo informacija koje je ponekad teško interpretitrati. Zbog toga paleontolozi primenjuju različite naučne metode za istraživanje geoloških pojava i sticanje novih saznanja, ali i korekcijima i objedinjavanju ranijih i novo dobijenih podataka. Metode se zasnivaju na prikupljanju dokaza koji će biti “obelodanjeni“u praktičnim radovima i publikacijama na način koji će drugim istraživačima pružiti priliku da provere rezultate. Iako se skoro svakog dana objavljuju nova saznanja o ravoju naše planete i živog sveta, za okeane koji pokrivaju više od 70 površine Zemlje možemo reći da nas u budućnosti čeka još mnogo tajni. Više od osamdeset procenata još uvek je ostalo neistraženo i neobjašnjeno. Ipak, geolozi smatraju da se trenutno poznavanje istorije života okeana i njegovih stanovnika sve više primiče istini jer se zasniva na brižljivim sakupljanjima i razmatranju podataka

 

 

Dr Gordana Jovanović




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA