MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

NOVE KNJIGE

 

Mihajlo I. Pupin

Od useljenika do pronalazača

NOVE KNJIGE(Istok film, Beograd, 2018, sa engleskog preveo Milan Jeftić)

 

„Mihajlo I. Pupin, sin seljaka iz Idvora, moćno gospodar električnih izuma, predsednik najotmenijeg američkog univerzitetskog kluba itd.... pokazao se i kao pisac u najboljem svetlu. Njegova knjiga, njegov život, za našu omladinu vanredna knjiga, delo je trajno, kao ona dela književna antička koja su bila pisana mudrošću jednog velikog, radnog života...“ (Miloš Crnjanski)

 

 

Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Njujorku 1923. godine pod naslovom „From Immigrant to Inventor“. Mihajlo Pupin je 1924. godine, kao prvi Srbin i kao prvi naučnik u svetu, dobio Pulicerovu nagradu za književnost za svoju autobiografiju. Izvodi iz ove knjige, koje donosimo u nastavku ovoga teksta, najbolja su ilustracija o tome kakav je Pupin bio kao čovek, kakav kao patriota, kakav kao naučnik, kakav kao osoba širokih vidika i političke mudrosti. I, jasno, kakav je bio kao pisac.

 

Prvi put u novom svetu

Kada sam se, pre četrdeset i osam godina, iskrcao u Kasl gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. Moj udes u novoj, meni potpuno stranoj zemlji ne bi bio ništa drugačiji da sam, umesto pet centi, sobom doneo i pet stotina dolara. Mladi useljenik, kao što sam tada bio ja, nije ni u stanju da nađe svoj pravi put u ovoj zemlji dok ne potroši sav novac koji je doneo. Ja sam doneo pet centi i to sam odmah potrošio na jedan komad pite od šljiva. U njoj su bile same koštice, a ni traga od šljiva.

Idvorska posela

Veran starim običajima srpske rase, narod u Idvoru, za dugih zimskih noći, održavao je svoja posela. Kao dečko bio sam na mnogima od tih posela u kući moga oca. Stariji ljudi bi posedali oko tople peći na klupu koja je bila deo peći, napravljena od istog materijala kao i peć, obično od ćerpiča, pa namalterisana i okrečena. Pušilo bi se i pričalo. Starci su ličili na senatore koje je neka viša sila odredila da budu čuvari svoje mudrosti u Idvoru.

NOVE KNJIGE

 

Priređivač

Miroslav Stanković studirao je Odsek kamere na FDU u Beogradu. Autor je brojnih filmova i filmskih zapisa. Tokom četiri decenije rada na filmu i televiziji, boravio je i radio u pedesetak zemalja sveta. Snimao je dugometražne filmove, televizijske drame, dokumentarne i kratkometražne filmove i više stotina televizijskih emisija. Ovom knjigom predstavlja se i kao priređivač vrednih i poučnih knjiga.

Na iseljeničkom brodu

Mnoge noći proveo sam na krovu tog iseljeničkog broda grleći topao dimnjak, pomičući se čas tamo - čas amo da bih se uklonio ispred besnila vetrova, njihove ledene hladnoće. Sve što sam imao bilo je jedno lako odelo na meni. Ostalo sam pretvorio u novac da bih podmirio putni trošak. Nije mi ostalo ništa da kupim slamnjaču i pokrivač koji bi me grejali u mojoj pregradi za spavanje. Tu mi nije bilo dugog odmora za vreme onih hladnih martovskih noći. Drhtalo se i ceptelo, podnosilo neizdržljivo. Da ne bi onog toplog dimnjaka, umro bih od velike studi.

Kao Hajduk Veljko

„I Vašington“, reče ona, „ kao i Hajduk Veljko, bio je gotov da žrtvuje svoj život pri prelasku preko podmuklog leda na zahuktanom Delaveru, samo da stigne na vreme i izvrši napad koji je spasao njegovu otadžbianu“. I, kako reče, ona veruje da se u tom teškom času Marta Vašington ponela kao Čučuk Stana. Od tog dana Vašington je bio u mojim očima američki Hajduk Veljko, a reka Delaver ulivala mi je uvek duboko poštovanje. Vila mi je kazala da je i Amerika, kao i Srbija, bila zemlja junaka.

Neprilagodljiv na tuđe

Jedne nedelje uveče, posle večernja, ratar Braun predstavi me nekim svojim prijateljima. Ispriča im kako sam ja srpski dečko koji još nije imao sreće da oseti sve blagodeti što ih Amerika pruža u pogledu verske obuke, ali pak čudnovato lepo napredujem u tom pravcu. Jednoga dana, možda, postaću i ja vredan član njihove crkvene zajednice.
Kao munja sevnuše pre mojim očima slike moje pravoslavne majke, male crkve u Idvoru, patrijarha iz Karlovaca i Svetog Save. Zakleh se tim slikama da ću vrlo brzo dokazati da je ovaj seljaka Braun bio na krivom putu.

 

NOVE KNJIGE

Povelja Pupinu počasnom građaninu Velikog Bečkereka


Pre i posle devet godina

Kad sam sedeo na palubi broda koji je trebalo da me preveze u Evropu da nastavim studije i gledao kako brod žuri da izađe iz Njujorškog zaliva, razmišljao sam o onom danu pre devet godina kada sam stigao ovde na jednom iseljeničkom brodu. Da bih rekao sebi: “Mihajlo Pupine, kada si pre devet godina doplovio u Njujoršku zaliv, najveće blago koje si sa sobom nosio bila je svest o najboljim tradicijama tvoje rase, duboko poštovanje prema njima, osećanje da su one svetinja za tebe...Najveće blago koje nosiš sa sobom iz Njujorškog zaliva jeste svest o tradicijama tvoje druge otadžbine, duboko poštovanje prema njima, osećanje da su one svetinja za tebe...”

NOVE KNJIGE

Anštajn i Pupin

 

NOVE KNJIGE

Pupin na Ričmond koledžu

 

NOVE KNJIGE

Mihajlo Pupin (prvi zdesna) na osnivačkom sastanku Nacionalnog komiteta za aeronautiku

Grad belih kula

Beograd nisam video još od detinjstva. Kada mu se primače naš brod, pred nama se ukaza njegova tvrđava, koja se kao Gibraltar dizala nad Dunavom, budno motreći beskrajne ravnice Austrougarske, koje su izgledale kao otvorene čeljusti aždaje koja je pretila da ga proguta. Sve što sam video u Austrougarskoj izgledalo mi je malo i smežurano. A kada videh Beograd, učini mi se da mu glava želi da dotakne zvezde. Oko njega zbila se istorija veoma napaćene srpske rase i to ga je, u mojoj mašti, dizalo u nebeske visine. Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale, blizu Beograda, i odatle pozdravim junačku Srbiju, kao što sam sa vrha snegom pokrivenog Titlisa pozdravio herojsku Švajcarsku. Ali mi rekoše da treba da požurim ako želim da uhvatim poslednji lokalni brod za Pančevo. Tako se rastadoh sa gradom belih kula, kako su Beograd nazivali narodni guslari.

Duh Njutna

S vremena na vreme odlazio sam na Triniti koledž da provedem nedeljno veče sa g. Nivenom. Jedne nedelje s večeri, šetao sam po istorijskom četvorouglu Triniti koledža čekajući da se g. Niven vrati u svoj stan posle večernja u kapeli koledža. Čarobna svetlost koja se prolivala kroz obojena stakla na prozorima kapele i božanstvena muzika koja je dolazila od skrivenog hora i orgulja privukoše moju pažnju. Kao usamljeni duh, nepomično, stajao sam u sredini napuštenog i tamnog četvorougla, piljeći, slušajući i sanjajući. Da, sanjao sam o velikom Njutnu, najvećem nastavniku u Trinitiju. Video sam ga kako, dva veka ranije, lagano hodi preko ovog istog mesta na kome sada stojim, kad god bi se nedeljom vraćao sa večernja iz ove iste kapele koju ja sada gutam svojim očima.

Mala cena velikog pronalazača

Tindal je bio jedini fizičar koga sam poznavao a koji je lično poznavao Faradeja. On je sa Faradejom zajedno radio čitave godine na Kraljevskom institutu. Njemu i Maksvelu imam da zahvalim što sam tako brzo upoznao Faradeja. Tindal mi je pričao o Faradeju i njegovo pričanje o ličnim osobinama Faradeja i o tome kako je on radio kao naučnik, silno me je oduševljavalo. Kada sam mu jednom kazao da sam za tri šilinga u jednoj antikvarnici u Kembridžu kupio tri sveske Faradejovog dela “Istraživanja na polju elektriciteta”, Tindal mi odgovori: “Faradej je u Kembridžu još uvek na niskoj ceni.”

Ženidba u duhu porodične tradicije

Uprava koledža Kolumbija osnovala je novo odeljenje u Rudarskoj školi, Odsek za elektrotehniku. Bi im milo što se i ja nađoh tu da se i sa mnom posavetuju. Odsek je počeo da radi iduće školske godine, to jest septembra 1889. godine. Ponudili su mi položaj nastavnika matematičke fizike na Odseku za elektrotehniku. Titula je zaista bila duga, ali je takva bila i imala je u sebi i malo istorije. Radosno sam prihvatio tu ponudu i požurio u Evropu, ponosan kao paun. Verenica i njena porodica dočekaše me u Londonu i tu se venčasmo u grčkoj crkvi, po običajima pravoslavne vere moje majke i mojih predaka. 

Tesla

Shvatanje mnogih velikana u industrijskom svetu da je nauka o elektricitetu tek u svom povoju i da se u njoj radi pomoću “štapa i kanapa” omogućilo je otpor prema uvođenju sistema raspodele elektične energije pomoću naizmeničnih struja. A u to doba već je bio gotov Teslin motor sa naizmeničnom strujom, kao i Bradlijev rotacioni transformator za pretvaranje naizmenične struje u jednosmernu struju. Ukoliko je reč o nauci o elektricitetu, ona je već tada bila spremna da obavlja one poslove koje i danas tako lepo obavlja, samo da nije bilo straha nekih ljudi da će svoje aparate za jednosmernu struju morati baciti u staro gvožđe.

Indukcija i kalem

Kada čujemo da se spominje reč indukcija, pred naše oči izlazi prvo slika jednog kalema od žice obavijene oko jednog komada gvožđa. Ako, dakle, indukcija u telefonskoj prenosnoj žici povećava njenu sposobnost za prenos električne struje, čoveku se sama od sebe nameće pomisao: pošto ni na koji drugi način nije u stanju da pojača indukciju te žice, da to učini tako što će na telefonske žice staviti veći broj kalema od žice pa onda ispitivati učinak tog svog metka na sreću... Kao što je Hevisajd rekao, svakome je već trebalo da bude jasno da se od takvih pokušaja ne može ništa očekivati. No, ja ipak pokušah i nađoh da u tom ogledu ima vrlo mnogo izgleda da se indukcija baš na taj način uvede. Uspeo sam, ali zbog toga što nisam radio na sreću - vodio sam računa o matematičkom rešenju uopštenog Lagranžovog problema.

NOVE KNJIGE

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA