MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IZUMI

 

O.K.

Raketni pojas

SF postala stvarnost

IZUMIRaketni pojas je naprava koja se najčešće nosi na leđima korisnika i leti zahvaljujući potisku nagore nadvladavajući gravitaciju i masu. Neophodno je da potiskuje masu nadole kako bi letač mogao da izađe na kraj sa sopstvenom težinom, težinom goriva i sprave. Počeci raketnog pojasa sežu u prošlost Rusije.

Naredne godine biće obeležen vek od prvog patenta pronalazača Aleksandra Andrejeva - čiji prototip nikada nije napravljen. Bilo je predviđeno da leti na kiseonik i metan. Ipak, ova priča vezuje se uz rumunskog inženjera Justina Kapru, koji je tvrdio da je prvi napravio raketni pojas kojim je navodno i leteo. Krajem pedesetih godina prošlog veka, rumunski naučn-tehnički establišment odbio je da podrži Kaprin pronalazak. On se zato obratio američkoj ambasadi u Bukureštu, ali ni tamo nisu shvatili značaj ove naprave. Ubrzo zatim Kapra je uhapšen. Pouzdano se zna da je napravio dve naprave slične raketnom pojasu, šezdesetih godina 20. veka.
IZUMIDanas malo ko izvan Rumunije veruje da je nedavno preminuli Kapra prvi koji je izradio ovaj mehanizam i upotrebio ga u praksi. U isto vreme, u SAD se intenzivno radi na stvaranju istog raketnog pojasa. Prvi let sa privezanom mašinom obavio je 1960. Ričard Pipls, koji je stvorio preteču raketnog pojasa nazvanu aeropek. Pokretala se motorom na vodonik-peroksid. I pre i posle toga, bilo je sličnih pronalazaka koji su se mahom završili bez uspeha. Sredinom šeste decenije 20. veka, inženjer Vendel Mur iz kompanije „Bel letelice“ vodio je istraživanja u ovoj oblasti, podržan od strane američke vojske. Tako je nastao Belov raketni pojas, težak 57 kg. Prilikom jedne provere 1961. Mur se ozbiljno povredio.
Prvi slobodan let obavljen je aprila iste godine. Trajao je 13 sekundi, na visini nešto većoj od 1 m. Naprava je prešla oko 35 m. U narednih mesec dana obavljeno je još 28 letova i dosta toga je usavršeno i popravljeno: raketni pojas je mogao da se okreće i leti ukrug. Najveća dostignuta visina iznosila je 10 m, najduži let 21 sekund, najveći domet 120 m.
IZUMIUprkos tome što je ove letelica pokazivana na sve strane a letovi obavljani širom američkog kontinenta i u pojedinim evropskim državama, vojni krugovi nisu bili imresionirani pa se oodustalo od daljeg razvitka Belovog raketnog pojasa. Ova naprava ipak je ostavila traga na razvoj raketnog pojasa; svi postojeći pojasevi zasnivanju se na njoj. Na deo od plastike i stakla nadovezuju se tri gasna cilindra. Dva sadrže tečni vodonik-peroksid a jedan azot. Raketni motor se sastoji od generatora na benzin, iz koga se račvaju dve cevi. Na kraju cevi su mlaznice. Letač upravlja polugama koje su ispod njegovih ruku. Pozadi je ventil koji obezbeđuje snabdevanje motora. Potisnuti azot pomera tečni vodonik-peroksid koji, povezan sa generatorom benzina. Tu dolazi do kontakta vodonik-peroksida sa katalizatorom (najčešće srebrom). Potom mešavina pritiska pare i kiseonika ulazi u cevi. Nakon toga sve to prođe kroz mlaznice u kojima su gasovi najpre potisnuti a potom se šire, što dovodi do postizanja brzine.
Osamdesetih godina prošlog veka, učestala je proizvodnja ovih mašina, koje se koriste na raznim spektaklima, koncertima, karnevalima, u televizijskim programima. Let raketnih pojaseva koji služe toj svrsi traje obično oko 30 sekundi. U poslednje vreme ima sve više pojedinaca koji sami prave pojaseve. Napravljen je i model mašine sa turbomlaznim motorom, a razmišlja se i o modelu sa krilima kao kod aviona. Švajcarski pilot Iv Rosi je osmislio model sa krilima i četiri mala avionska motora. Pre deset godina ostvario je let u trajanju od 6 minuta, na visini od 2300 m. Pošlo mu je za rukom da preleti Lamanš brzinom od 300 km/h.
Značajna primena ovih sprava je u astronomiji. Za pomeranje u svemiru potreban je mali potisak pa se upotrebljava za kretanje kosmonauta van letilice.

IZUMI

O.K.


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA