MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

GEOLOGIJA

 

Dijamanti

Najveća iskopana rupa

GEOLOGIJA Rudnik “Mir” je jedna od najvećih rupa iskopanih ljudskom rukom na površini Zemlje. Sa svojih 525 m dubine i 1200 m širine, nalazi se u Sibiru, u oblasti Saha, na istoku Rusije. Rezerve dijamanata na tom mestu otkrivene su 1955. godine, kada je geološka ekspedicija predvođena Jurijem Kabardinom, Jekaterinom Elaginom i Viktorom Advenkom, pronašla uzorke vulkanske stene kimberlit, koja je najčešće vezana za dragulje. Dve godine kasnije, počelo je vađenje rude, iako su uslovi za to bili teško zbog smrznutog tla čak 7 meseci tokom godine, a tokom kratkog leta - zbog dubokog blata.

Zgrade u okolini rudnika morale su biti građene na posebnim nosačima da ne bi potonule tokom otapanja tla, a fabrika za preradu izgrađena je čak 20 km dalje. Tokom gradnje korišćeni su motori mlaznih aviona kako bi se otapalo tlo, a čitav rudnik se tokom noći morao prekrivati kda bi se sprečilo zaleđivanje mašina i vozila za rad.
Šezdesetih godina prošlog veka, rudnik je proizvodio 10 miliona karata (oko 2 t) dijamanata godišnje, sa visokim procentom od čak 20% izvučenih dragulja iz iskopane rude. Prvi slojevi tla, do dubine od 340 m, imali su izuzetno visok procenat dijamanata od 4 karata, tj. 80 gr po toni rude; ali sa uvećanjem dubine, taj procenat se smanjivao do iznosa od 2 karata (0.40 g/t) da bi pri samom dnu bilo iskopano godišnje 2 miliona karata ili 400 kg.
GEOLOGIJA Najveći dijamant u rudniku “Mir” iskopan je decembra 1980. godine i i imao je vrednost 342,5 karata i 68 gr. Nazvan je u duhu tog vremena: “26. kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza”.
Tolika količina dijamanata uslovila je udar na svetskom tržištu. SSSR je mogao, praktično u svakom momentu, da sruši cenu dijamanata do mere da ih učini skoro bezvrednim. Stoga je najveća svetska kompanija za rad sa plemenitim metalima “De Beers” godinama pokušavala da dobije dozvolu da poseti rudnik ali i da se dogovori sa komunističkom vladom o otkupu i prodaji. Tek 1970. Sovjeti su uslišili molbe ove južnoafričke kompanije, ali na bazi reciprociteta. Naime, ova kompanija je morala da pusti geologe iz SSSR-a u svoje rudnike da bi se upoznali sa procesom iskopavanja, prerade i obrade dijamanata, a zauzvrat su dobili samo 20 minuta vremena da posete rudnik “Mir”. Ali i tih dvadesetak minuta je bilo dovoljno da prenerazi vlasnika kompanije “De Beers” Filipa Openhajmera, koji nije mogao da veruje svojim očima kada je shvatio da se u Sibiru iskopavanje i prerada dijamanata vrši bez korišćenja vode, što je do tada bilo nezamislivo. Sovjeti su na to bili primorani, zbog niskih temperatura i leda.
“Mir” se razvio i postao najveći rudnik dijamanata u Sovjetskom savezu, a radovi na površinskom kopu trajali su 44 godine, da bi bili obustavljeni juna 2001. godine. Korišćenje čitavog niza tunela do dubine od 1220 m za iskopavanje produžilo je životni vek rudnika ali je, da bi se to postiglo, u jamu moralo da se naspe šljunka i peska debljine 45 m kako bi se tlo stabilizovalo. Poslednjih godina rada rudnik je donosio godišnje prihode od 600 miliona dolara. Uz korišćenje novih tehnologija i mašina, rad je bio nastavljen 2009. godine. Procenjuje se da poseduje rezerve za još 50 godina rada.
Posebno je zanimljivo da su iznad rudnika zabranjeni svi letovi - ali ne zbog špijuniranja već zbog bezbednosti. Naime, zbog dubine i širine iskopane rupe, rudnik je imao osobinu usisavanja pošto se u dnu vazduh zagrejavao i imao manju gustinu tako da se podizao, dok se hladniji vazduh spuštao. Pri sudaru vazdušnih masa, nastajali su snažni vrtlozi koji su obarali sve letelice.

Nakon zatvaranja rudnika, u planu je da se u jami izgradi solarna elektrana koja bi proizvodila energiju za 100.000 domova.

GEOLOGIJA


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA