MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ENERGIJA

 

L.Đ.

Kompresovani vazduh

Bezbojni prenosnik snage

ENERGIJAKompresovani vazduh može da bude jedan od načina za skladištenje energije. Ona se može skladištiti u jednostavnim, jeftinim rezervoarima. Za potrebe veoma velikih postrojenja, kompresovani vazduh se može držati u pećinama. Za potrebe privrede, energija proizvedena i skladištena u vreme niske potražnje može biti puštena i korišćena u vreme visokog nivoa potražnje. Mali skladišni sistemi korišćeni su neko vreme kao pogonsko gorivo rudničkih vagona. Za potrošače velikog obima proizvodnje neophodno je obezbediti da se sačuva toplotna energija upotrebljena za kompresovanje vazduha (gubljenje toplote umanjuje količinu energije koja se može skladištiti


Energija kompresovanog vazduha se koristi od 1870. Gradovi poput Pariza i Buenos Ajresa odavno koriste sisteme zasnovane na kompresovanom vazduhu. Prvi sistem za korišćenje kompresovanog vazduha kao izvora energije konstruisao je Viktor Pop. On je tu energiju koristio za pokretanje časovnika. Usmeravao je impulse vazduha svake sekunde da bi pomerao kazaljke sata. Kompresovani vazduh se veoma brzo razvio u izvor energije za napajanje domaćinstava i industrijskih pogona a danas se koristi kao izvor energije za veliki broj industrijskih pogona i građevinskih radova. Taj sistem je obezbedio energiju za pokretanje mašina za šivenje, zubarskih stolica, štampača i pekara. Krovopokrivači često koriste kompresovani vazduh za rad svojih pištolja za zabijanje eksera.
Velike količine kompresovanog vazduha se često skladište u podzemnim pećinama. Ta vrsta sistema ima ogromne skladišne kapacitete. Pećina može ima izolaciju i omogućava kompresovanje uz malu promenu temperature i male gubitke toplote. Niska cena izgradnje takvog sistema za skladištenje predstavlja komparativnu prednost zato što koristi zidove pećine za održavanje potrebnog pritiska.

Koristan pritisak u kontejneru

Ako se vazduh iz okruženja veoma sporo kompresuje u bocu od 5 litara pri pritisku od 200 bara (20 MPa), snaga uskladištene energije je 530 kJ. Veoma efikasan pokretač vazduha može to da pretvori u kinetičku energiju, ako radi veoma sporo i uspeva da vazdušni pritisak od početnih 20 Mpa spusti na 100 kPa (boca je potpuno “prazna“ kada se uspostavi vazdušni pritisak okruženja). Postizanje visokog nivoa efikasnosti predstavlja tehnički izazov i u smislu gubitka toplote i neobnovljive unutrašnje temperature gasa. Ako se boca isprazni do pritiska od 1 MPa, energija koja se može ekstrahovati je oko 300 kJ na osovini motora.
Boce ojačane plastičnim vlaknima mogu se uporediti sa obnovljivim baterijama na bazi olova i kiseline. Baterije tokom upotrebe proizvode gotovo konstantnu voltažu. Pritisak u kontejneru se neprekidno smanjuje od punog ka praznom. Kompresovani vazduh može da bude korišćen i za prenos energije pri visokim brzinama protoka, što je korisno za ubrzanje i usporavanje transportnih vozila. Trenutno se izučavaju hibridna vozila koja koriste kompresovani vazduh.
Rezervoari sa kompresovanim vazduhom imaju izvesne prednosti u odnosu na tradicionalne baterije. Između ostalog, imaju duži vek trajanja i ne sadrže otrovne kiseline. Nova rešenja baterija, poput onih koja koriste fosfat litijuma i gvožđa, nemaju takve probleme ali se mogu pregrejati. Kompresovani vazduh je jeftino rešenje a „usavršeni“ rezervoari pritiska su skupi i u proizvodnji i u procesu testiranja.
Kompresovani vazduh kao izvor energije je „čist“ samo onoliko koliko je čisto gorivo upotrebljeno za početno generisanje energije. Korišćenje uglja za generisanje električne energije, koja se pretvara u kompresovani gas i skladišti u rezervoarima, nije ništa manje prljav od električne energije generisane direktnom upotrebom uglja.

ENERGIJA

Brzinom metka i rakete

Kao i većina tehnologija, kompresovani vazduh podrazumeva razloge za brigu oko bezbednosti. Najozbiljniji razlog za zabrinutost vezan je za moguće pucanje rezervoara. Pametna bezbednosna rešenja učinila su da su takvi slučajevi veoma retki. Takva rešenja, međutim, podrazumevaju veću težinu rezervoara i bezbednosnih uređaja poput ventila za smanjivanje pritiska. Razbijen ventil može da izazove ispaljivanje rezervoara brzinom metka ili nekontrolisane rakete. Kontejneri za visok pritisak osmišljeni su tako da budu prilično čvrsti i po pravilu ne pucaju prilikom automobilskih nesreća. Kompresovani vazduh u automobilima ili avionima ima veliki potencijal, ali rezervoari moraju da budu veoma lagani i čvrsti.
Mašine pokretane snagom kompresovanog vazduha koriste se od 19. veka za pokretanje rudničkih vagona, bušilica i pumpi, korišćenjem centralizovanih sistema za distribuciju. Mašina koju pokreće kompresovani vazduh koristi proces širenja za pokretanje klipova mašine koji potom pokreću osovinu ili turbinu.
ENERGIJAOd devedesetih godina 20. veka veliki broj kompanija je objavio da razvijaju automobile koji se kreću pomoću kompresovanog vazduha; međutim, nijedan model se do sada nije pojavio na tržištu! Uprkos ozbiljnim dokazima da punjenje takvih vozila energijom nije skupo, da ona ne zagađuju okolinu, a za podmazivanje koriste jestivo ulje...
Automobili koji koriste kompresovani vazduh mogu da napune svoje rezervoare za tren oka, pod uslovom da postoje pumpe za punjenje. Postoji i mogućnost držanja kompresora u sopstvenoj garaži, ili kompresora koji je ugrađen u vozilo, ali u oba ta slučaja ponovno punjenje bi moglo da traje nekoliko časova. Postoji bar jedan automobil koji koristi vazdušni pritisak, za koji se tvrdi da može da koristi pumpe za automobilske gume koje postoje na benzinskim pumpama i na taj način napuni svoj rezervoar za nekoliko minuta.
Sistemi za tankiranje vazduha nude nizak nivo energetske gustine. Visok stepen efikasnosti vozila čini da je ovo rešenje pogodno za hibridna vozila koja koriste tradicionalne motore s unutrašnjim sagorevanjem. Tankirani gas  može biti korišćen za kočnice ili za optimizaciju klipnog ciklusa motora, koji nije u potpunosti uravnotežen pri svim nivoima obrtaja u minuti.
Francuska PSA grupacija (Pežo, Sitroen i Boš) razvila je hibridne sisteme korišćenjem hidraulike za prenos energije od rezervoara u kom se nalazi kompresovani azot. Oni tvrde da su postigli smanjenje potrošnje goriva od 45%.  Takođe, tvrde da je taj sistem daleko pristupačniji od konkurentnih električnih automobila i vozila koja koriste obnovljivu kinetičku energiju. Planiraju da se to vozilo uskoro pojavi na drumovima.

ENERGIJA

 

L.Đ.


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA