MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 84
Planeta Br 84
Godina XV
Maj - Jun 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 83
Mart 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

dr Zora Stanković

Fakna intraokularna sočiva

Najbolje rešenje za veliku kratkovidost

MEDICINANaočari su već vekovima pouzdano sredstvo za korigovanje vida, ali se za ispravljanje refraktivnih grešaka oka u novije vreme koriste i kontaktna sočiva i, poslednjih decenija, refraktivna hirurgija - trajno lasersko popravljanje vida. Bilo da je reč o kratkovidosti, dalekovidosti ili astigmatizmu, efikasne i bezbedne laserske operacije (LASIK i PRK) pružile su mogućnost značajnog unapređenja kvaliteta života pojedinca, omogućivši potpuno oslobađanje od nošenja spoljašnih okularnih pomagala. Ali, taj revolucionarni oftalmološki napredak ostao je rezervisan samo za osobe sa nižim vrednostima dioptrije i za mlađe osobe, budući da je refraktivna hirurgija kontraindikovana, između ostalog, kod velikih minus dioptrija, kao i kod osoba starijih od 40 godina. Alternativa efikasnom i bezbednom laserskom korigovanju vida pojavila se početkom ovog veka, sa ugradnjom faknih intraokularnih sočiva koja trajno ostaju u oku.

I prirodno, i veštačko

Mr sc. med. dr Zora Stanković, oftalmohirurg u Centru za dnevnu hirurgiju oka Klinike za očne bolesti KCS i konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic, kaže da se već više od decenije fakna intraokularna sočiva u svetu primenjuju sa izvanrednim rezultatima, pre svega kod visoke kratkovidosti (miopije). Od američkog magazina „Tajm“ nazvana „jednim od najvećih medicinskih izuma u 2004. godini“, ugradnja faknih intraokularnih sočiva podrazumeva očuvanje prirodnog sočiva oka uz ugradnju dodatnog, veštačkog, koje se implantira ispred njega. Procedura koja bi se mogla opisati kao implantacija kontaktnog sočiva unutar oka (umesto da se uvek iznova postavlja spolja, na površinu oka), posebno je dobar izbor za uklanjanje ekstremnih miopija, napominje dr Stanković. “Minus dioptrije” veće od 12 D gotovo potpuno onemogućavaju vizuelnu percepciju, te su osobe sa tako visokom kratkovidošću u svakom trenutku zavisne od ekstraokularnih kontaktnih sočiva ili glomaznih naočara sa debelim i teškim staklima. Ugradnja sočiva renomiranih svetskih proizvođača, poput “verisajs” i “verifleks” (Verisyse, Veriflex) koja su dostupna i kod nas, zaista menja život kratkovidim osobama kod kojih lasersko “skidanje dioptrije” nije moguće.
Budući da se već dugi niz godina bavi hirurgijom katarakte, dr Stanković podseća da je ugradnja veštačkog očnog sočiva standarni deo procedure kojom se uklanja „siva mrena“.  Zamućenje prirodnog očnog sočiva, koje smanjuje vidnu oštrinu i time značajno ometa vid, glavni je simptom senilne katarakte. Leči se isključivo hirurški, intervencijom u kojoj je prvi korak ultrazvučno uklanjanje zamućenog prirodnog očnog sočiva, da bi se potom u njegovu ispražnjenu kapsulu postavilo veštačko sočivo koje odgovara dioptrijskoj vrednosti oka. Za razliku od veštačkih sočiva koja se koriste za lečenje katarakte i drugih oboljenja oka koja za posledicu imaju uklanjanje prirodnog očnog sočiva (afakiju), fakna veštačka sočiva se koriste isključivo u prisustvu zdravog prirodnog očnog sočiva, za ispravljanje refraktivne greške oka (dioptrije), pre svega kod visoke miopije.
Kandidati za terapiju faknim sočivima su, kako je već spomenuto, pacijenti sa srednjom i visokom miopijom pa dr Stanković precizira da se malim miopijama smatraju dioptrije do 6 u minusu, srednjim dioptrije u rasponu od 6 do 12,  a visokim sve koje su veće od minus 12. Uslov je, takođe, da pacijenti imaju zdrave oči, to jest da nemaju za fakna sočiva kontraindikovana oboljenja kao što su katarakta i glaukom, ili nelečene infekcije oka; od značaja je i opšte stanje zdravlja, budući da neke degenerativne ili autoimune bolesti (Sjogrenov sindrom, reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1, i druge), kao i neki lekovi (steroidi, imunosupresivi) mogu da utiču na rezultate primene faknih sočiva. Kad je, pak, reč o starosnoj dobi kandidata za ovu operaciju, naša sagovornica ističe da gornje starosne granice nema. Štaviše, dr Stanković kaže da su njeni dosadašnji pacijenti mahom starije osobe koje su, zahvaljujući intraokularnim sočivima, po prvi put u životu dobile mogućnost da bez glomaznih naočara oštro vide na svim distancama.

Jednodnevna hirurgija

(A)fakija i (pseudo)fakija


Afakija je oftalmološki termin koji označava nedostatak prirodnog očnog sočiva, nakon uklanjanja zbog katarakte, ali i drugih razloga. Pseudofakija označava stanje oka u kojem je prirodno sočivo zamenjeno veštačkim. Normalno stanje oka, odnosno postojanje prirodnog očnog sočiva, označava se kao fakija (od grčke reči phakos), pa otuda i termin „fakno sočivo“, koji ukazuje da se veštačko sočivo implantira uz očuvanje prirodnog sočiva oka.

          Implantacija intraokularnih faknih sočiva obavlja se u jednodnevnoj ambulantnoj hirurgiji, te pacijenti napuštaju bolnicu istog dana nakon operacije. Intervencija se izvodi kroz dva do tri mikroinciziona otvora, u lokalnoj topikalnoj anesteziji - primenom anestetika koji se uobičajeno koristi i za merenje očnog pritiska. Odgovarajuća količina anestetika dodaje se i po otpočinjanju intervencije, radi anesteziranja dužice kao najosetljivijeg dela oka. Veštačko fakno sočivo postavlja se iza dužice a ispred prirodnog sočiva oka, u proceduri koja prosečno traje slično kao standardna operacija senilne katarakte, od 15 do 20 minuta. 
Nakon operacije, uz primenu lokalne antibiotske i antizapaljenske terapije, oko se zaštićuje sterilnom gazom. Prva kontrola obavlja se već sledećeg dana, ali se pacijent učestalo prati još narednih 30, koliko traje period oporavka oka. Cilj lokalne postoperativne terapije je da prevenira moguće komplikacije kao što su upala oka ili skok očnog pritiska, pri čemu se terapija sa daljim kontrolama obično sukcesivno smanjuje. Dok se oko u potpunosti ne oporavi, pacijent treba da se uzdrži od učešća u fizički zahtevnijim aktivnostima, ne treba da podiže teške predmete, niti da trlja i pritiska oko. U najvećem broju slučajeva, pacijent već nakon nekoliko dana može da se vrati uobičajenim životnim aktivnostima, uključujući i vožnju automobila. 
Rezultat implantacije faknog sočiva procenjuje se mesec dana posle intervencije. Uz pomoć keratometrije (merenja zakrivljenosti rožnjače), provere dioptrije i topografije prednjeg segmenta oka, efekti operacije mogu vrlo pouzdano da se ocenjuju. Dr Stanković, međutim, kaže da je najbitniji subjektivan osećaj pacijenta, odnosno kontrola na optotipu (tabli za testiranje oštrine vida) koja pokazuje kako pacijent čita sa novim sočivom u oku. Tom prilikom se ocenjuje da li je implantirano sočivo u potpunosti eliminisalo kratkovidost, ili postoji zaostatak koji je potrebno nadoknaditi laserom. Takođe, postoji mogućnost da se nakon ugradnje sočiva laserski koriguje i manji astigmatizam (manji od minus 2,5), imajući u vidu da fakna veštačka sočiva ne mogu da koriguju astigmatizam, to jest kontraindikovana su za primenu kod pacijenata kod kojih je zamućenje vida uzrokovano astigmatizmom.
Uz napomenu da se miopija u najvećem broju slučajeva javlja obostrano i da sinhronizacija rada očiju zahteva implantaciju faknog sočiva i u drugo oko - najmanje mesec dana nakon prve intervencije - dr Stanković naglašava da ta operacija nije kataraktogena (ne izaziva kataraktu). Samo sočivo, takođe, ne draži dužicu i ne provocira kataraktu, budući da je izrađeno od mekog biokompatibilnog kolagenog materijala.
Prisustvo veštatačkog faknog sočiva ne bi, međutim, pretstavljalo problem ni ukoliko bi vremenom ipak došlo do razvoja katarakte - zato što se ono lako uklanja. Dr Stanković objašnjava da bi, u takvom slučaju, bila izvedena uobičajena operacija senilne katarakte, ali uz prethodnu eksplantaciju faknog sočiva. Po njegovom uklanjanju bi fakoemulzifikacijom (ultrazvučnim omekšavanjem) bilo odstranjeno i prirodno sočivo oka, te bi time praktično bila zamenjena oba sočiva, i veštačko fakno i prirodno, jednim veštačkim sočivom sa odgovarajućom dioptrijskom vrednošću.

Laser ili sočivo?

Presbiopija


Na takozvanu staračku dalekovidost - slabljenje vida za rad na blizinu uzrokovano prirodnim opadanjem sposobnosti akomodacije oka - terapija faknim intraokularnim sočivom ne deluje. To znači da prisustvo ovog sočiva, baš kao ni korekcija vida laserskim putem, ne utiče na prirodan proces starenja oka i razvoj presbiopije pa će i pacijent sa implantiranim faknim sočivom u poznijim godinama, kao i svaka druga osoba, imati potrebu za naočarima “za blizinu”.

Kod nekih pacijenata sa visokim miopijama događa se da implantacija faknog sočiva ne ukloni u potpunosti refraktivnu grešku oka, odnosno dioptriju, te se ona dodatno može korigovati laserskom intervencijom. Ali, šta je preporuka za pacijente sa srednjim vrednostima dioptrije, koji su kandidati i za refraktivnu hirurgiju i za ugradnju intraokularnih sočiva? Dosadašnja klinička praksa pokazala je, prema rečima dr Stanković, da nema statistički značajne razlike između terapijske uspešnosti ove dve metode; ali, iako obe postižu sličnu očekivanu korekciju vida, pacijenti su zadovoljniji, odnosno prijavljuju bolji rezultat kod implantacije faknih sočiva, kao bolju kontrastnu osetljivost. Takođe, ni jedna od metoda ne izaziva komplikacije koje bi trajno mogle da utiču na vid.
Kod ekstremno visokih miopija se, pak, u mnogim slučajevima ne može govoriti o velikoj uspešnosti primene faknih sočiva izraženoj brojkama. Vrlo ozbiljne kratkovidosti - minus 17 ili 18, i više - obično su praćene degenerativnim promenama na očnom dnu koje podrazumevaju raslojavanje tog senzornog dela oka, što znatno umanjuje funkcionalnu sposobnost oka u oblasti žute mrlje, koja je presudna za jasan vid. To je, prema rečima dr Stanković, ograničavajući faktor za postizanje maksimalne uspešnosti ugradnje faknih sočiva. Kad nervne ćelije u tom delu oka više praktično ne postoje, kao što je slučaj kod ekstremnih miopija, pacijenti od terapije veštačkim sočivima dobiju samo onoliko koliko je ostalo od retine koja se raslojava, odnosno pomera u stranu usled povećanja oka karakterističnog za miopiju.

                                                         

Gordana Tomljenović

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA