MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 82
Planeta Br 79
Godina XV
Januar - Februar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 83
Mart 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ORNITOLOGIJA

 

Dr Ana Paunović

Seobe (migracije) živih vrsta

Pomoću magneta u oku ptica

Ptice se, nasuprot uvreženom mišljenju, ne sele zbog niskih temperature - većina vrsta može da podnese hladnoću - nego zbog nedostatka hrane u zimskom periodu. Usled nedostatka svetlosti, mnoge biljke kojima se ptice hrane nestaju ili im opadne lišće. Kada ovo počne da se dešava, ptice znaju da je vreme da se spreme na put. Pomerajući se tokom zime iz umerenih ka toplijim područjima, ptice selice, u osnovi, odlaze na jug, njih oko 300 vrsta. Pojedine ovdašnje čaplje kašikare viđene su u Izraelu i Tunisu. Sa severa, zbog povoljnijih uslova, neke vrste dolaze da zimuju kod nas. Procenjuje se da oko 300.000 ptica zimuje u Srbiji. Zanimljivo je da ptice koje su podizane u laboratorijskim uslovima i koje zbog toga nikada nisu bile u kontaktu sa srodnicima u slobodnoj prirodi pa nisu prepoznavale godišnja doba, pokazuju tipični selidbeni nemir - povećanje motoričkih aktivnosti u jesen i proleće.

Razmak između jednog jesenjeg selidbenog nemira i sledećeg najčešće je bio kraći od godinu dana. To se smatra dokazom da je spremnost za seobu urođena, mada trenutak polaska, bar u manjoj meri, uslovljavaju konkretni uslovi (na primer, vremenski uslovi i količina raspoložive hrane) u okolini. Očigledan dokaz genetičke uslovljenosti selidbenog ponašanja su kukavice. Nezavisno od toga da li su mladunče izlegli i podigli roditelji vrste stanarica, skitalica ili selica, mladunci uvek sami nalaze put do zimovališta u istočnim delovima Afrike. Predmet intenzivnih istraživanja u novije vreme su tačni fiziološ- ki i hormonski procesi koji na kraju dovode do početka seobe

 

Selidbeni nemir

Tokom seoba ptice gube do četvrtine svoje težine. Da bi izdržale prevaljivanje velikih udaljenosti i da se za to vreme hrane, ptice koriste masne zalihe koje su sakupile pre početka seobe. U cilju dobijanja dovoljne količine energije, one delom koriste belančevine vlastitih unutrašnjih organa. Kod ovog procesa nazvanog „izgaranjem masnoća i belančevina” oslobađa se voda, što u značajnoj meri smanjuje njihovu potrebu za pijenjem. Kod sivih muharica dokazano je da njihovo zadržavanje u oazama Sahare zavisi od rezervi masti.

Dobro uhranjene ptice zadržavale su se kraće od slabije uhranjenih. Slične rezultate pokazale su i brojne laboratorijske studije: slabije hranjene ptice pokazivale su manji selidbeni nemir od istovrsnih ptica koje su boljim hranjenjem dobile veće masne rezerve. Mali broj ptica selica odlazi u toplije krajeve po pravoj liniji od područja gde se gnezde do područja na koje se sele. Mnoge ptice lete dolinama reka i obalama mora i okeana.

Neke ptice lete samo noću a neke samo danju, dok većina leti i danju i noću. Neke vrste ptica, kao što su kukavice i mnoge grabljivice, lete pojedinačno dok većina vrsta ptica leti u jatima, pravilno raspoređene. Rapored je karakterističan za vrstu. Iako neke lete pravilno raspoređene, neke druge vrste lete bez rasporeda. Za neke vrste ptica karakteristično je da jato vodi brigu o svakoj ptici pojedinačno. Kod ždralova, na primer, ako neka ptica zaostaje, ako je iznemogla, ne može više da leti i spušta se na zemlju, celo jato se odmah spusti i čeka da se ptica oporavi i nastavi svoj let.

Seoba većine vrsta ptica suviše je duga i zahtevna da bi se sve završilo u jednom dahu. Selice se najčešće odmaraju na područjima bogatim hranom, vodom ili na mestima koja su bezbedna. Za evropske ptice posebno značajna odmorišta nalaze se na jezerima i močvarama južne Evrope, na ostrvima u Sredozemnom moru i oazama u severnoj Africi. Nažalost, mnoga tradicionalno značajna odmorišta danas su uništena ili narušena čovekovim delovanjem usled razvoja poljoprivrede, industrije, turizma. Zbog toga ptice često nemaju dovoljno snage da stignu do svojih odredišta tokom duge i iscrpljujuće seobe.

ORNITOLOGIJA


 

SLEPI MIŠEVI

Neke vrste slepih miševa se, prvih jesenjih dana, premeštaju u zimska skloništa u kojima, zbijeni u kolonije, provode hladni deo godine u stanju hibernacije. Neke vrste, poput ptica, preduzimaju migracije od nekoliko desetina do nekoliko hiljada kilometara. Sa našeg podneblja slepi miševi nekih vrsta migriraju na sredozemno primorje, gde ima plena tokom cele godine. Već sa prvim prolećnim danima, u martu, jata slepih miševa se vraćaju u svoja Severna staništa.

SLEPI MIŠ SREDNJI NOĆNIK

(Nyctalus noctula) Pripadnici ove vrste često se u Srbiji mogu videti u poplavnim šumama uz Dunav, gde borave u dupljama starih vrba, topola i drugog drveća, a hranu nalaze visoko iznad vodenih površina. Iako nisu izrazito vezani za vodene površine kao neke druge vrste slepih miševa, dolina reke Dunav je glavni koridor migracije srednjih noćnika koji prelaze razdaljine od preko 1.000 km tokom prolećne i jesenje seobe. Tada se, u popodnevnim i večernjim časovima, iznad Dunava ili u njegovoj blizini mogu videti ili čuti manja i veća jata ovih slepih miševa kako žurno lete da bi stigli do svojih letnjih ili zimskih staništa.

Pravci seoba

Ptice se iz našeg podneblja sele na jug. Većini ljudi poznato je da se neke vrste ptica, poput laste i rode, sele u Afriku. Ipak, seoba različitih ptica odvija se u različitim pravcima. Mnoge vrste, posebno vodenih ptica, iz istočne Evrope putuju na obale Sredozemlja i Atlantika. Veliki broj vrsta preleće Sredozemno more na njegovim najužim delovima - Gilbraltar, Bosfor i Suec. Cilj su zimovališta u Africi. Najčešće, ove ptica lete na duge staze, ali to može da bude i svega nekoliko stotina kilometara. Na primer, labudovi koje viđamo u našem toku Dunava, a pomeraju se i sele duž panonske nizije i srednje Evrope. Međutim, kako ptice selice znaju na koju stranu da krenu? Bez kompasa, mape ili GPS-a, ptice uvek pronađu put ka novom odredištu na jugu, gde će provesti zimu. Pojedine vrste koje se nalaze u Arktičkoj oblasti, putuju čak 60 do 80 hiljada kilometara! Naučnici veruju da se ptice oslanjaju na kombinaciju različitih faktora koji im pomažu da odrede put.

Za sada se može reći da položaj sunca igra veliku ulogu kada ptice određuju kuda će leteti. Pošto sunce izlazi na istoku i zalazi na zapadu, ptice koje lete na jug zimi mogu pratiti položaj sunca tokom dana, pa im ono služi kao svojevrsni vodič. Ipak, kada sunce zađe, nije lako upravljati se njime. Sposobnost ptica da „vide” UV svetlost omogućava im orijentaciju prema položaju sunca i kad je ono prekriveno oblacima. Srećom, ptice su navikle da se orijentišu i prema položaju noćnih zvezda. Na kraju, tu je i izvanredan vid. Planinari koji se izgube u šumi često moraju da se popnu na najbližu uzbrdicu kako bi videli gde se nalaze. S druge strane, ptice koje se nalaze u vazduhu imaju savršen pogled iz svoje perspektive.

Ponekad kretanje ka jugu podrazumeva praćenje reke koja teče u tom pravcu i njene više temperature. Pojedini naučnici veruju da ptice dobijaju pomoć i od svoje gotovo neverovatne sposobnosti tzv. magnetosenzitivnih ćelija koje služe kao nekakav prirodni navigacioni uređaj. Zahvaljujući ovom najmisterioznijem od svih čula, ptice se oslanjaju na magnetno polje Zemlje i koriste ga za „mapiranje” prostora. Magnetorecepcija se postiže malim brojem izuzetno osetljivih receptora koji se po novijim istraživanjima nalaze u oku ptica.

Poslednjih godina primećene su promene selidbenog ponašanja mnogih ptičijih vrsta, što neki naučnici dovode u vezu s promenama klime: sve veći broj ptica koje su se obavezno selile, u međuvremenu prezimljuju u Srednjoj Evropi, kao na primer crnokape grmuše (Sylvia atricapilla) i obični zvižci (Phylloscopus collybita). Neke populacije čvoraka su smer svoje selidbe sasvim okrenule i sele se prema severu, u velike gradove u kojima i zimi mogu naći dovoljno hrane. Moguće je da, kroz duže razdoblje, poznati sistem seobe ptica Evropa - Afrika - nazad potpuno nestane.

 

MARKIRANJE ŽIVOTINJA

(www.centarzamarkiranje.rs) Nacionalni Centar za markiranje životinja osnovan je 1993. u okviru Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Osnovni zadatak Centra je organizovanje, praćenja i proučavanja kretanja životinja na lokalnom, regionalnom, kontinentalnom i međukontinentalnom nivou, primenom trajnih markera. Pored kustosa Muzeja, u radu Centra učestvuje i veliki broj spoljnih saradnika (profesionalni biolozi, amateri, ljubitelji prirode). Jedna od najznačajnijih aktivnosti Centra je prikupljanje i obrada informacija o seobi ptica. U tu svrhu koristi se naučna metoda prstenovanja ptica, zasnovana na obeležavanju ptica trajnim markerima - prstenovima. Ponovni nalazi prstenovanih ptica omogućavaju određivanje glavnih migratornih koridora, i u Srbiji i na znatno širem području.

Prstenovi su izrađeni od legure aluminijuma i na njima se nalaze serijski broj i ime centrale. Prstenovanje mogu obavljati samo obučeni judi, oni sa položenim odgovarajućim ispitom. Od 1997. Centar je član Evropske unije za prstenovanje ptica (EURING - European Union for Bird Ringing) i shodno tome učestvuje u nekoliko evropskih projekata prstenovanja ptica. Markiranje slepih miševa krilnim markerima vrši se u Prirodnjačkom muzeju od 1954. godine, a u okviru aktivnosti Centra od 1994. godine. Markeri za slepe miševe izrađeni su od legura aluminijuma i imaju oblik otvorenog cilindra (C oblik) sa nastavcima na slobodnim krajevima. Prstenovanje mogu obavljati samo obučeni prstenovači sa položenim odgovarajućim ispitom, koji podrazumeva identifikaciju vrsta slepih miševa, poznavanje bezbednog manipulisanja jedinkama i poznavanje tehnika i metoda markiranja slepih miševa, a takođe i poznavanje zakonskih osnova zaštite i očuvanja slepih miševa. Godišnje se, prosečno, markira oko 400 primeraka.

ORNITOLOGIJA


Tokom migracije- tri puta brže

Kanadski naučnici su 2007. godine na leđa 34 ptice zakačili male aparate, u Pensilvaniji, na istoku SAD, da bi pratili njihovu migraciju u Južnu Ameriku u jesen i povratak u proleće. Istraživanje je pokrenuto pošto su crne laste i drozdovi previše sitni da bi ih pratili sateliti. Prema dobijenim rezultatima, ptice mogu da prelete 500 km za jedan dan, što je tri puta više nego što su ranije studije pokazivale. Te ptice lete dva do šest puta brže u proleće nego u jesen. Jedna praćena ljubičasta lasta (Progne subis) je iz Pensilvanije stigla u Brazil za 43 dana, dok joj je za povratak bilo potrebno samo 13 dana leta. Ptice prave pauze tokom puta, tako da su laste u jesen, na putu za Brazil, provele tri do četiri nedelje na Jukatanu, u Meksiku.

 Virus iz migracije

Pojavom avijarne influence (ptičijeg gripa), seobe ptica, koje su pre toga bila uglavnom predmet interesovanja ornitologa, postale su predmet ineteresovanja mnogo šire javnosti. Gripa među pticama je oduvek bilo, ali se obično radilo o latentnoj avijarnoj influence. Međutim, 2005. godine na scenu je stupila intenzivna avijarna influenca (H5N1) koja je izazvala paniku na globalnom nivou. Divlje ptice predstavljaju najveći rezervoar virusa influence u prirodi, a među njima se posebno ističu populacije ptica koje žive u vodenoj sredini (barske i morske ptice).

Zapravo, činjenica je da su ptice širom naše planete zaražene ovim virusom, ali od njega ne oboljevaju, već su samo prenosioci zaraze. Tokom migracije dolazi do širenja ovog virusa u razne krajeve koji mogu biti vrlo udaljeni od stalnih staništa ovih ptica. Virus influence je smrtonosan za živinu, a može da pređe na ljude, što je uzrok globalnog straha od H5N1.

 

Ptice stanarice

Pod pojmom „stanarice” mislimo na ptice koje čitavu godinu borave u istom kraju, iako se mogu kretati u širem području, što nazivamo skitnjom. U savremenoj ornitologiji, koristi se izraz „godišnja ptica”. Pojam se ne odnosi na određenu vrstu, nego na populaciju. Zavisno od geografske širine, odnosno nadmorske visine gnezdilišta, gotovo sve stanarice sezonski menjaju stanište, ali su to male udaljenosti. Stanarice su: crvendać, fazan, čavka, divlja patka, galeb, grlica, gugutka, plava senica, siva vrana, sivi ćuk, svraka, velika senica, veliki detlić, vrabac... Ponašanje mnogih vrsta ptica promenilo se tokom poslednjih stoleća. Tako su, sve do 19. stoleća, kosovi bili prave selice da bi danas, bar u srednjoj Evropi, postali prave stanarice. 

ORNITOLOGIJA



 

 

 

Dr Ana Paunović

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA