MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 82
Planeta Br 79
Godina XV
Januar - Februar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IŠČEZLE VRSTE

 

O. K.

Pulmonoscorpius

Močvarni džin pun otrova

IŠČEZLE


 kropije spadaju u paukolike zglavkare. Odlikuju ih osam nogu, rep nagnut ka napred sa otrovnom žaokom na kraju, dugi nastavci koji se završavaju organskom tvorevinom koja ima oblik klešta, srednji deo tela (mezozoma) i glaveno-grudni region (prozoma). U to davno doba živeo je predstavnik ove životinje Pulmonoscorpius kirktonensis čiji se taksonomski naziv može prevesti kao: plućna ili dišuća škorpija. Bio je deo familije Centromachidae. Dostizao je veličinu do 70 cm, od glave do vrha pozadine repa. To znači da je to druga najveća škorpija svih vremena, posle jedne vrste koja je postojala u siluru, oko sto miliona godina ranije. Po građi znatno podseća na škorpije našeg vremena.

IŠČEZLE


Džinovski izgled je, po svemu sudeći, bio uzrokovan većom koncentracijom kiseonika u vazduhu, što je odlika čitavog geološkog perioda karbon. Tada je nivo kiseonika bio za preko 60 procenata veći nego u naše doba. Sve životinje su mogle da se kreću sa vrlo malim utroškom energije. Otuda su ovi paukoliki zglavkari bili u stanju da prilično brzo prelaze znatna rastojanja. Činjenica da su im i oči bile veoma krupne navodi na zaključak da su se, u odnosu na svoje današnje uzorke, znatno više oslanjali na čulo vida pri lovu. Plen su ubijali otrovom iz repa (mala klešta i debeli rep podrazumevaju jači otrov kod škorpija). Žrtvu su napadali iznenada, iz zasede. Potom su je ubadali dokle god je davala znake života. Na kraju su isisavali sve telesne tečnosti iz mrtvog plena. Živeli su isključivo na kopnu, i to u močvarama, što je veoma netipično stanište za škorpije. Fosilni ostaci Pulmonoskorpiusa su nađeni u centralnom delu Škotske, 1994. godine. To je pošlo za rukom engleskom naučniku Endruu Džeramu koji je i imenovao vrstu.

Na pronađenom ostatku, najviše su zastupljeni delovi spoljašnjeg, zaštitnog sloja. Ti delovi su dobro očuvani tako da omogućavaju da se stekne jasnija predstava o ovoj vrsti škorpija u odnosu na ostale, srodne vrste koje su živele u karbonu. Moguće je da su, u okviru roda Pulmonoscorpius, bile još dve vrste. Najverovatnije su se hranili manjim kopnenim kič- menjacima, odnosno četvoronošcima poput pojedinih vodozemaca i gmizavaca, kao i manjim beskičmenjacima. Njihova ishrana je gotovo sigurno bila. S druge strane, oni su takođe bili deo ishrane vodozemaca. Veće prisustvo kiseonika je, pored svih prednosti, sa sobom nosilo pretnju po opstanak faune u karbonu, kada je često dolazilo do šumskih požara. Otuda se pretpostavlja da je to jedan od bitnijih uzroka nestanka ove vrste. Ipak, glavni razlog za izumiranje ovog krupnog stvora zastrašujućeg izgleda je promena klime, tj. uništene močvarne šume u kojima je živeo. Ova životinja je postala deo popularne kulture. Neretko je tema dokumentarnih filmova i serija posvećenih drevnim, iščezlim vrstama kao i akcionih video-igara

IŠČEZLE



 

 

 

O. K.

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA