TEMA BROJA

ENTOMOLOGIJA

Tajna leptirovih krila

Naučnici su promenili fizički izgled krila leptira. Uneli su „gen za bojenje“ kako bi promenili šare i koloritet krila. Istraživanje će pomoći u razumevanju načina na koji takozvana „životna pravila“ , genetika i evolucija, oblikuju biodiverzitet. Tim naučnika je, pomoću nove genetičke tehnike CRISPR/Cas9, proučavao ulogu gena WntA u stvaranju jednog od najvećih umetničkih dela prirode, krila leptira. Deaktivacijom tog gena kod 7 vrsta leptira, oni su uspeli da radikalno promene fizički izgled insekta. Šare i boje na krilima promenile su se na neočekivani način. Istraživanje je pokazalo da je upravo WntA gen odgovoran za zaštitni znak različitih leptira.

Predvodnik istraživanja, Arnod Martin (Univerzitet Džordž Vašington, SAD), rekao je da je već poznat razlog zašto leptiri imaju tako prelepe boje. Radi se o seksualnoj selekciji jer jarke boje privlače partnera. Takođe, bitan je faktor adaptacije za zaštitu od predatora, dodao je naučnik. Međutim, pitanje je: kako nastaju sve te boje i šare? Kako se javljaju pruge i tačke i šta je odgovorno za svu tu raznovrsnost i složenost?

CRISPR je omogućio ne samo opisivanje evolucije ovog gena kroz različite uloge unutar jedne vrste već i poređenje vrsta a pokazalo se da se evolucija šablona sastoji od varijacija na zajedničku temu. Danas u svetu imamo preko 20 hiljada različitih vrsta leptira. Pomoću CRISPR/Cas9, naučnici su precizno ciljali na WntA gen kod leptira a onda su ga deaktivirali. Potom su pratili razvoj leptira od gusenice do odraslog doba. Oni tvrde da rezultati ovog istraživanja mogu da se primene kod mnogih drugih vrsta, uključujući i čoveka. Martin je dodao da je studija od izuzetnog značaja jer odgovara na pitanja odakle smo došli i kako. Slikovito opisano, krilo leptira u početku je bilo prazno platno gde su se ćelije razvijale i grupisale u različite svrhe, a nešto slično pojavljuje se i u našoj anatomiji. Uzmimo mozak za primer.

Da bi se stvorio tako složen organ kao što je mozak, moraju se stvarati obrasci. Nije poznato kako tačno dolazi do svih tih obrazaca. Upravo ovde stupa na scenu istraživanje o leptirima. Tehnologija CRISPR obećava revoluciju u oblasti promene gena. Neki istraživači eksperimentišu s promenama gena ljudskih embriona čiji je konačni cilj prevencija genetskih oboljenja. 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"