MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 81
Planeta Br 79
Godina XIV
Novembar - Decembar 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Genetika / Redigovanje ljudskog genoma

Zasad prerano za ljudska bića

TEMA


Iako se izmene na genima već koriste za spašavanje života, za sada ta tehnika ne bi trebalo da se koristi za intervencije na embrionima ili za izazivanje promena koje će biti prenete s jedne generacije na druge. Tako govore autori jednog nedavnog izveštaja o redigovanju ljudskog genoma

 

Redigovanje samog zametka moglo bi da bude dozvoljeno u budućnosti, pod uslovom da je na primeren način regulisano i odobreno u javnom postupku, zaključuje se u tom izveštaju. Taj dokument je sačinio engleski Odbor za redigovanje ljudskog genoma, koji čine 22 istraživača, pravnika i etičara. Terapija genima nije nova, ali je razvoj tehnike CRISPR Cas-9 uveliko olakšao promene genoma. Ta tehnika omogućava istraživačima da ciljaju specifič- no područje DNK i da dodaju ili da uklanjaju gene, što je istovremeno korisna alatka za istraživanje i tehnika koja može da leči bolesti kod ljudi.

Međutim, tretmani zasnovani na menjanju gena sadrže i određene rizike. Postoji, na primer, verovatnoća da će takva terapija imati uticaja „van ciljanog područja“ i izazvati promene i na drugim genima. Rizik će zavisiti od oboljenja i tretmana, a tvorci regulative moraju da odmere dimenzije rizika u odnosu na korisne efekte, od jednog slučaja do drugog, ističu autori.

 


Kreirane bebe

Rizik je veći kada je posredi intervencija na zametku. Osim posledica po neciljane oblasti, postoji verovatnoća da će pokušaji primene redigovanja gena na embrionu stvoriti mozaik tretiranih i netretiranih ćelija. „To je najčešći problem kod istraživanja na miševima“, ističe Robin Lovell-Badge (Institut Francis Crick, London), koautor izeštaja. Lovell-Badge i njegovi kolege su zaključili da bi genetske intervencije na zametku mogle da budu izvodljive na ljudima, ali tek pošto se obavi daleko više istraživanja u cilju smanjenja rizika i njihovog poređenja sa korisnim efektima. Pa i tada javnost mora da izrazi svoje mišljenje, i svaki postupak mora da bude izvođen pod strogim nadzorom.

Ovaj izveštaj ne podržava primenu ni redigovanja gena za unapređivanje ljudskih bića, ili stvaranje „kreiranih beba“ - mada samo za sada. „To je nešto što ljude ponajviše zabrinjava, što osećaju da to ne bi bilo u redu“, kaže Lovell-Badge. „To je isto kao korišćenje nedopuštenih sredstava da bi se varalo na ispitu ili u sportu“. Granica između lečenja i popravljanja je često nejasna. Ako bismo bili u stanju da snizimo holesterol neke osobe, na primer, gde bi se nalazila granica dozvoljenog? U budućnosti bi se neki aspekti popravljanja mogli smatrati prihvatljivim, kaže Lovell-Badge. „Možda će biti potrebno da izmenimo neke aspekte sopstvene psihologije da bismo se prilagodili klimatskim promenama. Ali, to je stvar promišljanja“, kaže on. „Ne kažemo da to nikada ne bi trebalo raditi.

Ali, ne za sada“. Na osnovu onog što znamo o genima i zdravlju, možda će, na primer, biti moguće da se redigovanjem gena uveća mišićna masa neke osobe. Ali za mnoge druge stvari, uključujući inteligenciju, odgovorno je stotine ili hiljade gena. Redigovanje gena u cilju poboljšanje tih osobina trenutno nije izvodljivo

TEMA



 

 

 

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA