MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 79
Planeta Br 79
Godina XIV
Jul. 2017- Avgust. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OKO PLANETE

 

VIZIJA STIVENA HOKINGA

Kraj je blizu

Fizičar Stiven Hoking trenutno tvrdi da čovečanstvo mora da kolonizuje druge planete najkasnije za sto godina, a ne za hiljadu, kako bi osiguralo opstanak. Veliko je pitanje zašto je Hoking promenio svoju tvrdnju od pre samo godinu dana - da imamo hiljadu godina da smislimo plan za beg s planete Zemlje. Prema njegovom mi- šljenju, za taj poduhvat ostao nam je još samo jedan ljudski vek? Jedno je sigurno, s političke tačke gledišta, u svetu je situacija zategnutija nego što je bila prošle godine, na kraju hladnog rata i 1989, ili kada je pao Berlinski zid. No, da li postoje nauč- no validni razlozi da se zaključi da je egzistencijalna pretnja tako drastič- no porasla u poslednje vreme? Šanse da nas udari džinovski asteroid ili sprži obližnja zvezda (supernova) nisu se povećale.

Nema tragova kontakta s potencijalno neprijateljski nastrojenim vanzemaljcima. Nema dokaza da se negde u kosmosu nalaze inteligentni oblici života i sve manje emitujemo namerne signale svoje egzistencije (iako je nekoliko naših poruka još uvek negde u svemiru, kao što je jedna u pravcu zvezde Polaris poslata 10. oktobra 2016.). Dakle, Hokingovo rezonovanje mora da se svodi na nešto drugo? Možda je on zabrinut da će nanotehnologija preuzeti vlast nad ljudima i pretvoriti planetu u sivu lepljivu masu.

On je svakako razmišljao o dominaciji veštačke inteligencije nad ljudima, što nas na kraju može dovesti do propasti. Ali, ono što na skali katastrofa predstavlja najveću opasnost po ljudski rod je opasnost od pandemije neke bolesti, za šta je verovatnoća 7,5 od 10. Porast mikroba otpornih na antibiotike i ebola koja se od 2014. širi Afrikom idu u prilog ovoj teoriji (iz knjige „Megakatastrofe! Devet čudnih načina smaka sveta”). U drugom slučaju, emisija gasova staklene bašte, koja i dalje pogoršava globalno zagrevanje, može da izazove još opasnije klimatske promene. Puno je pesimističnih stavova da se ništa više ne može uraditi da se situacija preobrati.

Ova dva poslednja scenarija razlikuju se od ostalih. Mogu da uni- šte čoveka ali ne i da zbrišu sve žive organizme s lica Zemlje. Međutim, možda Hoking ne pravi razliku između istrebljenja civilizacije i životinjskih i biljnih vrsta. Većina nas bi smatrala povratak u pećine sličnim kraju naše „vrste”, propasti „Homo sapiens technologicus”. Još važnije, one katastrofe koje ne dolaze iz crnih dubina svemira zavise od nas.

Da li ćemo uspeti da napredujemo u tehnologiji a da spre- čimo rizik koji taj napredak nosi sa sobom? Da li smo sposobni da upravljamo svojom planetom i njenom jedinstvenom biosferom i da je sačuvamo za buduća pokolenja? Možda je Hoking jednostavno pesimističan u vezi s tim. Treba uzeti u razmatranje i opasnost od sve većeg prisustva virtuelnog sveta. Zbog čega praviti svemirski brod i rizikovati život opasnim putovanjem do Marsa ili neke druge planete kad sve to možemo doživeti u kakvoj god želimo simulaciji? U tom slučaju sve izgleda dobro.... dok neko ili nešto ne zloupotrebi najnovije izume i tehnologiju

OKO



 

 

 

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA