MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 79
Planeta Br 79
Godina XIV
Jul. 2017- Avgust. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OKO PLANETE

 

EKOLOGIJA

Plastika u raju

Nijedno mesto nije bezbedno od plastike. Maleno ostrvo u južnom Pacifiku, 5000 km udaljeno od najbližeg naseljenog mesta, ima najveću gustinu plastičnog đubreta koje izbacuje more na obalu - i to na celom svetu. Ostrvo Henderson nije naseljeno. Široko je samo 5 km i nalazi se na pola puta između Australije i Južne Amerike. Nedavna ekspedicija pod vođstvom Dženifer Lejvers, sa Univerziteta Tasmanije, u Australiji, otkrila je neverovatnu cifru od 38 miliona artikala smeća ukupne težine od 18 t! Smeće se nalazilo na plažama ovog sićušnog ostrva. Sve donedavno, mislilo se da glavni porast zagađenja mora plastikom pogađa severni Pacifik, gde vrtložne severnopacifičke struje zarobljavaju otpatke i formiraju Veliki pacifički tepih od smeća.

To je čitav region plutajućeg smeća. Pojas je omeđen i cirkularnom strujom sa južnog Pacifika. Uzimanjem uzoraka vode, pronađeno je 400 hiljada plastičnih čestica po km2. To je gustina slična severnopacifičkom tepihu smeća. Lejvers i njene kolege su sada otkrili da se ostrvo Henderson, koje se nalazi na zapadnoj ivici vrtložnih okeanskih struja južnog Pacifika, ponaša kao usisni ventil za tepih plutajućih otpadaka. Njegove plaže prekriva sloj od prosečno 239 otpadaka po m2. To je najveća gustina smeća ikada zabeležena u svetu!

Od toga na plastiku otpada 99,8 procenata. Većina fragmenata je od plastike a najvi- še ima posuđa, flaša, kesa, olovaka, slamčica, upaljača, brijača i četkica za zube, kao i pecaroške opreme kao što su mamci, plovci i žice. Nalepnice na nekim od artikala otkrivaju da mnoštvo potiče iz Azije i Evrope, ali većina iz Južne Amerike.

To je najverovatnije zbog toga što pojas vrtložnih struja južnog Pacifika zapljuskuje zapadnu obalu kontinenta. Pohabani otpaci ukazuju da su stari i više decenija. Tome u prilog idu i pronađene igračke koje su bile popularne sedamdesetih godina prošlog veka. Dinamika pojasa vrtložnih struja južnog Pacifika još uvek nije u potpunosti otkrivena, ali istraživanje nagoveštava da je ostrvo Henderson smešteno u oblasti struja gde završava smeće koje dugo vremena cirkuliše u vodi, tvrdi Lejversova.

To objašnjava starost smeća, kao i činjenicu da je ostrvo prekriveno otpacima. Pošto ostrvo nije posećeno, niko ga ne čisti. Međutim, gomilanje đubreta ugrožava morski živalj, naročito ribe, kornjače i ptice. Kada plastični otpad dospe u njihove organe za varenje ili im se zakači za neki deo tela, to može biti veoma opasno po njih. Kornjačama je teško da polažu jaja u zagađenom pesku. Rešenje se krije u smanjenoj proizvodnji plastike i sprečavanju postojećeg plastičnog otpada da se širi u okeanu, predlaže Lejversova. Godišnja globalna proizvodnja plastike povećala se od dva do trista miliona tona od 1950- tih i nastavlja da raste.. Zagađenje okeana plastikom trebalo bi smatrati pretnjom po zdravlje životinja i ljudi kao što su i klimatske promene. Jer, to sme- će ostavlja posledice. Poput ugljen dioksida u atmosferi, plastika se teško razgrađuje u moru.

OKO



 

 

 

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA