MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 77
Planeta Br 77
Godina XIV
Mart. 2017 - Maj. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

GEOFIZIKA

 

Priredila: Ilijana Jakšić

“Podzemna reka“ otopljenog gvožđa između Rusije i Kanade menja brzinu

Magma sve brža i brža

Duboko ispod površine naše planete otopljeno gvožđe kreće se sve brže i brže. Ovaj tečni mlaz otkriven je prvi put očitavanjima magnetnog polja 3000 km ispod tla Severne Amerike i Rusije, i to iz svemira.
Ogromni mlaz širok 420 km utrostučio je svoju brzinu od 2000. godine, a sada cirkuliše ka zapadu pri brzini 40-45 km godišnje, ispod Sibira ka Evropi. To je tri puta brže od tipične brzine materije u tečnom agregatnom stanju spoljašnjeg Zemljinog jezgra. Niko ne zna zbog čega mlaz ubrzava, ali naučnici smatraju da je ovaj prirodni fenomen star milijardu godina i da nam može pomoći da razumemo Zemljino magnetno polje koje nas štiti od solarnih vetrova.

Geofizika



Pravo do jezgra

Fil Lovermor (Univerzitet Lids, Velika Britanija), predvodnik naučnog tima, ističe da je ovo veoma značajno otkriće. Poznato je da se tečno jezgro kreće, ali naša posmatranja nisu bila dovoljna i do sada nismo uočili ovakav mlaz. Kris Finlej, drugi član ekipe, s Tehničkog univerziteta Danske, navodi da nam je više činjenica poznato o Suncu nego o Zemljinom jezgru. Otkriće ovog mlaza je uzbudljiv korak u saznanjima o zbivanjima u unutrašnjosti planete na kojoj živimo.
Ono što je omogućilo otkivanje je kombinacija moći posmatranja tri satelita Evropske svemirske agencije, poznatih pod nazivom „Svorm“. Trojka je lansirana 2013. godine. Iz orbite, oni mogu da izmere varijacije magnetnog polja na čak 3000 km ispod Zemljine površine, gde se istopljeno jezgro sreće s čvrstim omotačem. Livermor kaže da pomoću tri satelita možemo otkriti magnetna polja na drugim mestima kao što su jonosfera i kora, uz sigurno najprecizniju sliku fluktuacija na granici jezgra i omotača. Novi podaci su omogućili I da naučnici shvate kako su se fluktuacije vremenom menjale.


Geofizika




Nevidljiva reka

Zemljino magnetno pole stvara se kretanjem otopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru te ispitivanje magnetnog polja može otkriti detalje o ponašanju jezgra koje ga podupire. Mlaz je otkriven praćenjem dve velike i neobično snažne magnetne „bujice“ potekle s granice jezgra i omotača, ispod Kanade i Sibira.
Zbog činjenice da je njihovo kretanje izazvano samo fizičkim pomeranjem otopljenog gvožđa, bujice su poslužile kao obeležja pomoću kojih su istraživači utvrdili njegov tok. Livermor kaže da je to slično kao kada vidite kuda se kreće reka po kojoj plove upaljene sveće. Dok se gvožđe pomera, sa sobom vuče magnetno polje. Sam tok gvožđa se ne može videti ali se vidi kretanje magnetne bujice.


Rotirajući cilindri

Livermor i njegove kolege smatraju da je mlaz nastao kretanjem otopljenog gvožđa oko unutrašnjeg, čvrstog gvozdenog jezgra. Pored unutrašnjeg jezgra, tu se nalaze i paralelni cilindri uskovitlanog otopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru koji ide sa severa k jugu. Tamo gde se uskovitlani cilindri susreću sa čvrstim jezgrom i udaraju u njega, ponašaju se kao par rolera, istiskujući višak otopljenog gvožđa sa strane i stvarajući mlazni tok. To stvara i pokreće dve bujice magnetnog polja, a upravo to su uočili sateliti.
Ostaje nejasno zbog čega se tok mlaza ubrzava. To može biti povezano sa unutrašnjim jezgrom, za koje je 2005. godine otkriveno da se okreće malo brže od Zemljine kore, kaže Ksiaodong Song sa Univerziteta Ilinois, SAD. On je bio član tima koji je, pomoću seizmoloških podataka, došao do otkrića iz 2005. Livermor smatra da je za ubrzanje mlaza “kriv” potisak magnetnog polja. Protok gvožđa stvara magnetno polje, ali potom magnetno polje utiče na tok gvožđa. Proučavanje mlaza trebalo bi da omogući geofizičarima da bolje razumeju kako se ponaša jezgro planete i faktore koji utiču na jačinu magnetnog polja Zemlje.

Geofizika


Obrtanje polariteta

Ako možemo da razumemo kako se stvara polje, shvatićemo i kako se ono vremenom menja, slabi i obnuto, ubeđen je Livermor. Ostali geofizičari se slažu. Što je naše razumevanje ponašanja jezgra u različitim vremenskim periodima i na različitim prostornim skalama bolje, veća je nada da možemo razumeti početke i budućnost našeg magnetnog polja, navode naučnici koji se bave geomagnetskim pojavama.
Čini se da Zemljino magnetno polje slabi, posebno od 1840, i to čak 5 % na sto godina. Magma bi trebalo da pomogne geofizičarima da preciznije predvide da li će se i kada magnetno polje jezgra planete obrnuti a magnetni sever i jug zameniti mesta, što se dešava na svakih nekoliko hiljada godina.

 

 

 

Priredila: Ilijana Jakšić

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA