GEOLOGIJA
Dr Gordana Jovanović
Panonsko more
Kada je Evropa bila okean
Pre Panonskog mora prostore Srbije je pokrivao
veliki svetski okean Tetis koji je, tokom
mezozika, razdvajao dva velika kontinenta,
Lauraziju i Gondvanu. Bio je povezan sa
Indo-Pacifičkim okeanom na istoku, a na
zapadu sa Atlantskim okeanom. Posle jakih tektonskih
pokreta krajem mezozika i početkom kenozoika, Afrič-
ko-arapski kontinent se počeo primicati Evropskom.
Usled kretanja kontinenata dogodile su se krupne deformacije
u zemljinoj kori pa su se iz okeana polako počeli
izdizati planinski venci (Alpi, Dinaridi, Pontidi i dr.).
Izdignute planine su okean Tetis podelile na dve morske
oblasti, Mediteransko (današnje Sredozemno more)
na jugu, a iza novonastalih planina na severu formirano je
more Paratetis.
Vreme kad je Evropa bila okean je prošlo, a
paleogeografija se veoma izmenila. Između dve novonastale
morske oblasti, milionima godina su se smenjivale
različite kopnene i jezerske sredine; u ranom miocenu, na
prostorima severnog i zapadnog dela centralnog Paratetisa,
nastupila je transgresija mora, zahvaljujući već tada
uspostavljenoj morskoj vezi Paratetisa sa Mediteranom
preko Slovenačkog koridora, da bi u srednjem miocenu
(badenu) došlo do velike transgresije Paratetisa koja je zahvatila
i terene naše zemlje. Obeležena je deponovanjem
sedimenata sa skeletima raznih morskih životinja. Neke
od njih su poznate iz ranog miocena, ali se mnoge prvi put
pojavljuju u badenu, početkom badenske transgresije.
Paratetis je bio veliko unutrašnje more koje se prostiralo
od centralne Evrope do unutrašnje Azije. Oblast
Paratetisa je bila podeljena na manje basene koji su bili
grupisani u tri paleogeografske jedinice: Zapadni, Centralni
i Istočni Paratetis. Centralni Paratetis se nalazio na
prostorima današnje centralne Evrope, a njegovi južni
delovi su zahvatili delove Srbije i susednih regiona u Hrvatskoj
i Bosni i Hercegovini. Na prostoru između Karpata
na severu i istoku, Dinarida na jugu i Južnih i Istoč-
nih Alpa na zapadu formirao se Panonski basen koji je
bio jedan od većih basena centralnog Paratetisa.
Veze sa drugim morima i okeanima
Od kraja eocena do srednjeg miocena Paratetis je
bio veliko more koje se sastojalo od niza basena povezanih
uskim morskim vezama sa Atlanskim okeanom,
Mediteranskim morem, Indopacifikom pa čak i sa Borealnim
morem. Veza Paratetisa sa Mediteranskim morem
je bio Slovenački koridor i opstala je tokom celog
badena. U zavisnosti od oscilacija nivoa ovih mora,
vodeni putevi između njih su bili više puta prekidani i
obnavljani. Današnje Sredozemno more je nastalo kao
rezultat niza zatvaranja takvih morskih veza, a od Paratetisa
je bilo odvojeno Dinarskim planinama.
Oscilacije nivoa mora mogu da se grupišu u dve kategorije:
lokalne i eustatičke (promene svetskih razmera).
Lokalne nastaju tektonskim izdizanjem i spuštanjem pojedinih
delova terena, i deponovanjem sedimenata u priobalnim
delovima, zbog čega je dolazilo do lokalnog rasta
nivoa mora. Eustatičke promene nastaju usled klimastkih
promena koje dovode do topljenja kontinentalnih ledenih
masa zbog kojih raste i globalni morski nivo. Kada se nivo
mora podizao, obala se pomerala ka unutrašnjosti i taj proces
nazivamo transgresija. Kada se nivo mora spuštao, obala
se pomerala ka okeanu i taj proces nazivamo regresija.
POJAVA KONTINENTA
Promene nivoa mora su
prirodni deo istorije Zemlje.
S vremena na vreme tokom
njene duge geološke
prošlosti događalo se da se
nivo mora podizao i spuštao
i po nekoliko stotina metara.
Prilikom podizanja nivoa
mora, voda je plavila obližnje
delove kopna na kojima su
nastajala nova plitka mora,
a pri njegovom spuštanju
dolazilo je i do otkrivanja
kontinentalnih površina koje
su u prethodnim periodima
bile pod vodom.
|
Nemirno more
Promene sedimentnih stena ukazuju na transgresije
i regresije mora, a fosili koje nalazimo u njima omogućavaju
da sagledamo kada su se dogodile. Nastanak
Panonskog mora se vezuje za mnoge događaje, a jedan
od najpoznatijih je srednjomiocenska (badenska) transgresija
mora koje je preplavilo terene centralne Evrope,
Srbije, BIH, Hrvatske, Mađarske i drugih prostora Panonskog
basena. More Paratetis je postepeno počelo plaviti
novoformirane basene još tokom donjeg miocena da bi
se zatim transgresija nastavila i tokom srednjeg miocena
(badena), ali mnogo većih razmera, naročito u mlađem
badenu. Iako je Panonsko more bilo relativno mirno i
plitko, tokom badena se dogodilo više transgresivno regresivnih
ciklusa. Prva transgresija Paratetisa se dogodila
na početku badena, tokom starijeg srednjeg miocena.
Proučavanja ukazuju da je badenska transgresija Paratetisa
nastupila pre oko 16 miliona godina (početkom
ranog donjeg badena) i trajala do pre oko 12,8 miliona
godina, ali nije istovremeno zahvatila sve prostore. Po
četak transgresije u Srbiji još nije definisan. Ipak, badenskom
transgresijom je započet novi period u geološkoj
istoriji Srbije, period iz kojeg su sačuvana mnoga nalazi
šta fosila sličnih onima koje danas nalazimo na plažama
toplih mora. To je verovatno i jedan od razloga zbog čega
je Panonsko more, poslednje more na prostorima Evrope,
postalo poznatije i od samog velikog okeana Tetisa.
Tokom donjobadenske morske transgresije nastale su i
naslage soli u okolini Tuzle.
Badenska faza razvoja Paratetisa predstavlja poslednji
period značajnog povezivanja Mediteranskog
mora i centralnog Paratetisa. U to vreme Panonski basen
je već bio potpuno okružen Karpatima na severu
i istoku, Dinaridima na jugu i jugozapadu i Južnim i
Istočnim Alpima na zapadu. Zbog ovakvog geografskog položaja, austrijski geolog Kober je 1912. definisao
Panonski basen kao basen između planina.
Novosti iz Panonskog mora Srbije
Tvorevine badenskog kata imaju veliko rasprostranjenje
na terenima južnog i jugoistočnog oboda Panonskog
basena, koji zahvataju i terene naše zemlje. Kada je u badenu
nastupila transgresija prouzrokovana podizanjem
globalnog nivoa mora, morska voda je preplavila terene
koji su u prethodno doba bili ili kopno ili jezerska sredina.
Obrazovani su morski predeli kakvih na ovom prostoru
pre toga nikada nije bilo. Fruška gora, Avala, Kosmaj, Cer i
Gučevo su bili ostrva izgrađena od starijih stena. Kao što se
danas izdižu iznad brežuljkastih predela, tako su nekada
štrčali iznad mora u kojem je sve vrvelo od života. Obalska
linija koja je odvajala badensko more od Dinarskog i od Šumadijskog
kopna za sada nije poznata u svim detaljima, jer
je veliki de pokriven mlađim sedimentima.
Transgresija je zahvatila današnju Vojvodinu, Beograd
i njegovu širu okolinu, na severoistoku je išla do
Golupca (Braničevski zaliv), a na jugu i jugozapadu do
Aranđelovca, Koceljeve, Loznice i Zvornika. Bila je to
velika transgresija Paratetisa koja je sa severa i severozapada
prodrla do severoistočnog oboda Dinaridskog sistema
jezera u Hrvatskoj i BiH, a u Srbiji je stigla duboko
na jug, do terena severoistočno od Kruševca (Despotovački
zaliv). Transgresija je prateći pružanje tektonskih
struktura, jako izduženih tektonskih rovova, mestimič-
no prodrla veoma duboko u Srbiju, stvarajući dugačke
zalive kakav je na primer Velikomoravski zaliv.
U centru današnjeg Beograda su nastala uzvišenja
Kalemegdan i Tašmajdan izgrađena od veoma čvrstih,
sprudnih krečnjaka nastalih od crvenih algi i skeleta organizama
koji su tu živeli. Protežu se između njih, a u
Krunskoj ulici se nalaze ispod samog asfalta i kao takvi čine
stabilnu podlogu današnjem Beogradu. Geološki profili
ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu i iznad
stadiona na Tašmajdanu su, zbog izuzetnog značaja za
nauku i kulturu naše zemlje, stavljeni pod zaštitu države.
Česte pojave organizama adaptiranih na tople uslove
- kao što su korali, neke vrste ježeva i mnogih meku-
šaca koje su obeležile transgresiju - jasno ukazuju na povoljne
klimatske uslove. Badenska transgresija u Srbiji se
odlikuje bogatom faunom odlično očuvanih mekušaca:
Panopea menardi, Megacardita jouanneti, Gigantopecten
nodosiformis, Psammobia labordei, Flabellipecten besseri,
Ostrea digitalina, Anadara diluvii, Turritella erronea, Polinices
redemptus, Mitra (Tiara) scrobiculata, Athleta (Athleta)
rarispina, Amalda glandiformis, Terebra acuminata
i dr. Mnoge od njih su već ranije bile doseljene u druge
delove centralnog Paratetisa, da bi se ubrzo raširile po celom
Paratetisu. Danas se na površini mogu videti različite
stene kao što su gline, peskovi, peščari, krečnjaci i konglomerati
u kojima je nađeno više od 600 fosilnih vrsta algi,
foraminifera, ostrakoda, puževa, školjaka, usamljenih
i kolonijalnih korala, okamenjenih crva, ježeva, kraba i
dr. Među beskičmenjacima su najbrojniji puževi i školjke,
od glavonožaca je nađena Aturia aturi, dok su kičmenjaci
manje zastupljeni (zubi ajkula, pršljenovi kitova).
Afrički kontinent je nastavio da se kreće dok se nije
sudario sa Evroazijskim kontinentom. Zbog toga je Paratetis
je postajao sve manji da bi na kraju potpuno presu-
šio. Nestanak Paratetisa se odvijao u fazama, pri čemu su
se menjale i karakteristike životnih uslova u njemu, a samim
tim i sastav životnih zajednica. Kraj badena je obele-
žen velikim izumiranjem morskih vrsta, da bi početkom
sarmata (mlađa faza srednjeg miocena), pre oko 12.8 miliona
godina, morske veze sa Mediteranskim morem skoro
potpuno prestale.
Dr Gordana Jovanović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
