TESLA

Vladimir Jelenković

Veliki naučnik u sudskim sporovima

Svedok sa svojim uređajima

Tesla je bio izuzetno dobro pripremljen za svoja svedočenja na sudu koristeći se patentnom dokumentacijom, slajdovima, isečcima iz novina i drugim brojnim dokumentima iz svoje bogate arhive

Tokom više od 70 godina svog postojanja, Muzej Nikole Tesle objavio je veliki broj značajnih izdanja kojima su obuhvaćeni najvažniji segmenti pronalazačkog rada i životnog puta Nikole Tesle. Kao osnovni i u isto vreme dragocen i relevantan izvor za sva do sada objavlјena dela bila je Teslina bogata lična zaostavština, koja se čuva u Muzeju i obuhvata desetine hilјada istraživačkih i rukopisnih beleški genijalnog fizičara, inženjera i pronalazača, veliki broj originalnih fotografija i fotografskih ploča, prepisku sa najznačajnijim naučnicima iz čitavog sveta kao i sa prijatelјima i rodbinom, ogroman broj isečaka iz štampe, kao i najrazličitije stručne i revijalne časopise i knjige iz njegove lične biblioteke. Međutim, jedan izuzetno vredan izvor, koji će budućim istraživačima omogućiti potpuno novi uvid u Teslino delo - nikada do sada nije objavlјen. Reč je o zapisnicima koji su vođeni u sudskim sporovima i u kojima Tesla daje izuzetno precizna i slikovita objašnjenja narazličitijih tehnika i uređaja koje je konstruisao i koristio u svojim laboratorijskim istraživanjima. Imajući u vidu veliku vrednost ovih Teslinih svedočenja, Muzej Nikole Tesle je pokrenuo novu ediciju pod nazivom „Teslina svedočenja u sudskim procesima“, koja započinje objavlјivanjem dva spora: „Nešnel elektrik signaling kompani“ protiv „Atlantik komjunikejšn kompani“, u kome je Tesla bio svedok tužene strane, kao i spor u kome je Tesla tužio pronalazača Steda A. Askvita zbog povrede njegovog patenta „Pokazivač brzine“.

Nikola Tesla je, krajem 19. i početkom 20. veka, učestvovao u mnoštvu sudskih sporova koji su bili povezani sa njegovim različitim pronalascima i patentima. U ovim sporovima pojavlјivao se kao tužilac, tuženi ili kao svedok.
Zahvalјujući Teslinim živim sećanjima, na jednom mestu, između redova odgovora i komentara koje daje u svojim svedočenjima, o njegovim istraživanjima i pronalascima mogu se otkriti nove i veoma zanimlјive činjenice koje se ponekad nisu u potpunosti mogle sagledati u njegovim stručnim radovima, predavanjima i brojnim intervjuima.
Sva ova svedočenja samog Tesle kao i drugih učesnika svih vođenih sporova, predstavlјaju dragocena svedočanstva o Teslinom izuzetnom imaginativnom duhu, o njegovim rešenjima koja su u velikom broju slučajeva bila daleko ispred svog vremena, kao i o tome da je u najrazličitijim oblastima tehnike dokazan njegov prioritet u odnosu na brojna rešenja drugih naučnika i pronalazača, koji su bez griže savesti i vrlo često neuspešno koristili Teslina rešenja i pripisivali ih sebi kao originalne doprinose tadašnjoj tehnici.

Sudski sporovi u vezi sa indukcionim motorima

Među najbrojnijim sporovima u kojima je učestvovao Tesla bili su oni koji su se odnosili na njegovo najveće otkriće - obrtno magnetno polјe, odnosno na njegovu primenu u indukcionim motorima. O tome svedoči i Parker V. Pejdž (Parker Webster Page, 1856-1937),  poznati advokat za patente i Teslin zastupnik u sudskom procesu koji je kompanija “Vestinghaus elektrik end manufekčering”(The Westinghouse Electric & Manufacturing Company) vodila protiv “Mjučuel lajf inšjurens kompani of Nјujork” (Mutual Life Insurance Company of New York). Na ročištu koje je održano 20. maja 1903. godine Pejdž je izneo podatak da je Tesla do tada svedočio u devet sudskih sporova u vezi sa indukcionim motorima. Sasvim očekivano, u svim ovim sporovima utvrđen je Teslin nesumnjiv prioritet u odnosu na druge pronalazače u SAD.
Jedan od svakako najzanimlјivijih i najvažnijih na ovu temu bio je spor koji je “Vestinghaus elektrik end manufekčering” 1900. godine vodio protiv kompanije “Nјu Ingland granit“ (New England Granite Company) u vezi sa povredom Teslinih patenata 381.968 “Elektromagnetni motor”, 382.279 “Elektromagnetni motori” i 382.280 “Električni prenos energije” od 1. maja 1888. godine. Advokati odbrane pozvali su se na radove koji su prethodili Teslinom: Bejlijev članak iz 1879, Simensov patent iz 1878, Depreov članak iz 1884. i Bredlijeva patentna prijava od 9. maja 1887. godine. Posle dugotrajnog i veoma iscrpnog istraživanja koje su sproveli stručni ispitivači, sudija Taunsend (William Kneeland Townsend, 1849-1907) doneo je odluku u prilog Teslinih patenata.

Časopis „Elektrikal rivju“ (Electrical Review) u svom broju od 19. septembra 1900. godine objavio je članak pod nazivom „Teslini patenti - Sveobuhvatna odluka Okružnog suda Sjedinjenih Država u korist ovih patenata“, obavestivši svoje čitaoce da je sudija Taunsend iz Okružnog suda Sjedinjenih Država u Konektikatu nedavno doneo odluku kojom se podržavaju tri Teslina patenta od 1. maja 1888. Uz napomenu da je odluka suda veoma obimna i inetersantna za sve poklonike elektrike, časopis naglašava da je objavlјuje gotovo u celosti.
Brilјantno obrazloženje presude sudije Taunsenda kasnije je vrlo često citirano, a posebno poslednji deo njegove završne reči gde slikovito objašnjava nedostatke u radovima upravo onih naučnika na koje su se pozivali advokati odbrane:

“Svetlost koju je istraga odbrane bacila na istoriju ove tehnike služi samo da osvetli Tesline inventivne zamisli. Aragoova rotacija omogućila je studentima da, pre 50 godina, naprave igračku koja otelovlјuju princip korišćenja obrtnog magnetnog polјa za obrtne kotve. Bejli je sanjao o primeni Aragoove teorije na jednu potpuno neostvarlјivu konstrukciju. Depre je razradio ovaj problem, što je dovelo do razvoja opšte teorije za dobijanje indikatora za brodski kompas. Simens nije uspeo da otkrije „pogodne modifikacije“ kojima bi se njegova električna mašina za svetlo transformisala u motor, a Bredli je bio gotovo isto toliko neuspešan. Eminentni električari su se ujedinili u gledištu da je, zbog obrtanja smera i brzine promene naizmeničnih struja, motor naizmenične struje nepraktičan i da budućnost pripada komutiranim jednosmernim strujama. Teslinom geniju preostalo je da savlada nepokorne, raznorodne i suštinski suprotne elemente prirode i tehnike i stavi ih u službu čovekovih mašina. On je bio taj koji je prvi pokazao kako se Aragoova igračka može pretvoriti u snažnu mašinu; „laboratorijski eksperiment“ Bejlija u praktičan i uspešan motor; indikator u pogonsko sredstvo; on je prvi ostvario ideju da se svojstvo obrtanja smera, kontradikcija naizmeničnosti struje, može transformisati u snažnu rotaciju, u vrtložno polјe sile. Ono što je za druge predstavlјalo nepremostivu prepreku, nesavladive struje i suprotstavlјene sile, on je ukrotio i harmonizujući njihova dejstva iskoristio snagu Nijagare u praktičnim motorima u udalјenim gradovima.”
Ovom istorijskom presudom nedvosmisleno je i konačno potvrđeno da je Tesla jedini pronalazač indukcionog asinhronog motora.
Prema američkom zakonu o patentnim pravima, zaštita patenta trajala je 18 godina. Kada su 1. maja 1906. godine istekla prava za Tesline osnovne patente indukcionog motora br. 381.968, 381.969 i 382.279, koji su mu odobreni istog tog dana 1888. godine, Tesla je izjavio da su tri četvrtine svih primena u domenu elektrike zasnovane na tim njegovim patentima.

Zaštita Teslinih patenata u Evropi

Nažalost, u Evropi je Teslina borba za zaštitu patentnih prava bila mnogo manje uspešna. Kada je kao član američke delegacije, u kojoj je bio i Tomas Alva Edison, 1889. godine došao na Svetsku izložbu koja se te godine održavala u Parizu, pokušao je da obezbedi finansiranje svojih patenata iz oblasti polifaznih sistema, ali uspeh je izostao. U Francuskoj je ponovo boravio tri godine kasnije kada je, posle uspešnih predavanja u Londonu, gostovao i u Parizu održavši pred Francuskim društvom za fiziku i Međunarodnim francuskim društvom električara predavanje pod nazivom „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“. Ovaj ponovni boravak u prestonici Francuske iskoristio je da obnovi pregovore o korišćenju patenata, ali ni ovoga puta nije bilo uspeha. Kada se, posle jednodnevnog boravka u Beogradu, početkom juna te 1892. godine, ponovo obreo u Budimpešti, sreo se sa svojim starim prijatelјem Karolјom Cipernovskim koji je tada radio kao inženjer u poznatoj mađarskoj kompaniji “Ganc”. Zahvalјujući njemu uspeo je da zainteresuje ovu kompaniju, a njeni stručnjaci detalјno su ispitali njegove patente, i potom ga povezali sa firmom „Šnajder“ u Francuskoj. Tesla je sa obe kompanije sklopio ugovor o korišćenju prava na patente polifaznog sistema. Firma „Šnajder“ je potom povela niz sudskih sporova jer su Teslini patenti uveliko počeli da se koriste u Parizu, Lionu, Grenoblu i Sent Etjenu. U početku su imali uspeha, ali je na kasnije sudske odluke sve više uticalo po Teslu nepovolјno stanje u drugim zemlјama, posebno u Nemačkoj.
Nažalost, u Evropi Tesla nije imao tako uspešnog i uticajnog partnera kakav je u Americi to bio Džordž Vestinghaus. Kompanije koje su štitile njegove interese kao što su “Ganc”, “Šnajder” i “Helios”, nisu bile dovolјno bogate i uticajne da bi sprečile povredu prava na njegove patente. Tako je konačnu akciju za likvidiranje Teslinih prava u Nemačkoj sprovela firma “AEG”, koja je podnela tužbu protiv firme “Helios” da sprečava razvoj elektroindustrije u Nemačkoj i da nije izvršila nijednu značajnu primenu Teslinih patenata. U novembru 1898. godine Vrhovni sud Nemačke doneo je presudu u korist firme “AEG”, i naložio poništavanje Teslinih patenata.

Tesla u ulozi tužioca

Jedan od vrlo temelјno vođenih sudskih sporova vođen je tokom marta 1916. godine i vezan je za Teslino rešenje brzinomera. Tesla je tužio pronalazača Steda A. Askvita (Stead Albert Asquith, 1868-1942) zbog povrede njegovog patenta „Pokazivač brzine“.
Patent „Pokazivač brzine“ Tesla je prijavio 29. maja 1914, a odobren mu je tek posle završetka ovog sudskog spora, 19. decembra 1916. godine. Tesla se veoma dobro pripremio za ovo suđenje obezbedivši obiman dokazni materijal u vidu kopija svojih proračuna i beležaka, crteža i fotografija, kao i članaka iz časopisa, jedan iz  “Sajentifik amerikena” od 30. septembra 1911. pod naslovom „Teslina parna turbina“, i drugi iz Časopisa Udruženja nemačkih inženjera pod naslovom „Parna turbina Opšteg električnog društva iz Berlina“, od 25. avgusta 1906.  Oba članka objavlјena su znatno ranije u odnosu na prijavu patenta i dokazivali su originalnost njegovih rešenja. Uz sve to, Tesla je priložio i temelјne izveštaje inženjera koji su učestvovali u izradi ili testiranju njegovog brzinomera.
Dragoceno Teslino svedočenje tokom ovog spora pružilo je uvid u mnoge važne i malo poznate detalјe o Teslinom metodu rada. Ovaj spor uspešno je okončan po Teslu i, kao i u mnogim drugim slučajevima, pokazao da su njegova rešenja i rezultati daleko prevazilazili domete njegovih konkurenata.

Bitka za patent radija

Među brojnim bitkama koje je Tesla vodio kako bi dokazao prioritet svojih izuma i patenata koje je za njih dobijao, posebno mesto svakako zauzima njegova dramatična borba za dokazivanje prioriteta u oblasti radija i bežične telegrafije. Tesla je u ovoj oblasti načinio pionirske korake i bio je ubeđen da je toliko daleko ispred konkurencije da bez ikakve zebnje može da prati njihove pokušaje da nadmaše njegova rešenja. Istovremeno, nije se previše interesovao za rad konkurenata jer je njihove domete smatrao krajnje oskudnim i netačnim. Međutim, uporni italijanski pronalazač Gulјelmo Markoni (Guglielmo Marconi, 1874-1937)  izvršio je uspešno prenošenje radio signala preko Atlantika 12. decembra 1901. godine, što je između ostalog dovelo i do toga da Teslin bogati i uticajni finansijer Dž. P. Morgan odustane od dalјe podrške Teslinom „Svetskom sistemu bežičnog prenosa“ i dovede ga u ozbilјne finansijske teškoće. Tek tada Tesla počinje ozbilјnije da ispituje rad konkurenata, a njegovi advokati prikuplјaju stotine patenata iz oblasti bežične telegrafije kako bi utvrdio realno stanje tadašnje tehnike. Iz svega što je proučio, Tesla otvoreno govori o tome da niko od tadašnjih stručnjaka ne bi ostvario bilo kakav uspeh bez korišćenja njegovih pronalazaka kao što je „Teslin kalem“ kao i uređaj za prenos signala kojeg čine „četiri kola u rezonanciji“.

Posle višegodišnjeg oklevanja, Tesla je 1916. godine odlučio da tuži Markonijevu kompaniju za korišćenje njegovih pronalazaka, ali proces nije dobio. Jedan od svedoka, Teslin prijatelј Gano Dan trebalo je da svedoči u ovom procesu, ali je sam Tesla odustao da ga pozove jer je u to vreme Dan radio za jednu kompaniju koja je bila u vezi sa Markonijevom kompanijom pa bi mu svedočenje nanelo ličnu štetu. U načelu, Teslini patenti u bežičnoj telegrafiji nisu bili korišćeni u sudskim sporovima jer bi se javile brojne negativne posledice u međusobnim odnosima kompanija koje rade u ovoj oblasti.
Iz svih tih razloga Tesla je odustao od dalјih tužbi, ali ne i vlada Sjedinjenih Država, koja je vodila višedecenijski spor sa Markonijevom kompanijom oko navodne povrede patentnih prava Markonijevog osnovnog patenta iz oblasti radija, dobijenog još 1904. godine. Reč je o o patentu br. 763.772, čije je priznavanje u Americi četiri godine bilo odbijano na račun Teslinog patenta br. 645.576 i koji je konačno priznat 28. juna 1904. Godine, posle zamene službenika koji je radio na izdavanju patenta.

Proces je završen 21. juna 1943. godine, pet i po meseci posle Tesline smrti, a u presudi koja je doneta protiv Markonijeve kompanije dato je detalјno obrazloženje stanja tehnike i prava svih pronalazača koji su imali određene patente u ovoj oblasti. Osim Tesle, među njima su bili Oliver Lodž (Oliver Lodge), Ambroz Fleming (Ambrose Fleming), Džon Stoun (John Stone) i drugi. Tesli je priznat prioritet za otkriće takozvanog sistema četiri kola u rezonanciji, a u presudi je navedeno sledeće:
“Tesla je anticipirao sledeća svojstva Markonijevog patenta: napojno kolo predajnika za stvaranje oscilacija želјene frekvencije, povezano preko transformatora sa otvorenim antenskim kolom, i sinhronizaciju dva kola odgovarajućim razmeštajem induktivnosti, bilo u zatvorenom ili u otvorenom antenskom kolu ili u oba. Pomoću ovog i dodatnih elemenata dva kola na prijemu sa sličnim podešavanjem, on je anticipirao Markonijevu kombinaciju četiri podešena kola.“
Nažalost, zbog nedostatka vremena i novca, ili jednostavno zbog odsustva želјe da se time bavi, Tesla za mnoge svoje pronalaske nije vodio sudske sporove kako bi dokazao prioritet u odnosu na druge pronalazače. U Teslinoj ličnoj arhivi postoje dokumenti koji jasno ukazuju na činjenicu da je nemali broj njegovih pronalazaka pripisan drugima.  Osim toga, Muzej Nikole Tesle je 2010. godine objavio knjigu „Neostvareni patenti Nikole Tesle“ koja sadrži obimnu građu o pronalascima koje Tesla iz različitih razloga nije zaštitio patentnim pravima.

Tesla kao svedok i predavač

Kada je reč o suđenjima u kojima je učestvovao Tesla, sudski spor koji je kompanija „Nešnel elektrik signaling“ vodila protiv „Atlantik komjunikejšn kompani“ jedan je od onih u kojima je Teslina uloga kao običnog svedoka otišla mnogo dalje i pretvorila se u nadahnuta i vrlo temeljna predavanja o dometima njegovih istraživanja i uređaja koje je koristio u najrazličitijim oblastima tehnike. Suđenje je vodio sreski sudija Julius M. Majer, zastupnici tužilaca bili su Druri V. Kuper i Frederik V. Vinter, a tuženu stranu zastupali su Hari I. Najt i Herbert H. Najt. U ovom sporu Nikola Tesla je učestvovao kao svedok na strani tužene kompanije “Atlantik Komjunikejšn“.
Na samom početku ovog suđenja, koje se odvijalo u Nјujorku od 3. do 20. oktobra 1916. godine, sudija Majer daje mogućnost Tesli da pruži uvid u sva priznanja ukazana njegovom radu i iznese potvrde o njegovim rezultatima date od strane onih koji su kompetentni da daju odgovore o tome.
Tesla je za tu svrhu pripremio i stavio na uvid sudu čitav niz mišlјenja najrelevantnijih naučnika i eksperata iz pojedinih oblasti tehnnike, brojne citate iz poznatih stručnih časopisa tog vremena o njegovim pronalascima i otkrićima u vezi sa prenosom električne energije, o važnim bežičnim pronalascima, o svojoj turbini i propulziji fluida kao i delimičan spisak termina usvojenih u nauci i tehnici koji nose njegovo ime. Posebno je zanimlјivo da je u ovom bogato dokumentovanom spisku, koji je unet i u sudski zapisnik, Tesla kao prvi prilog odabrao već citirani deo završne reči sudije V. K. Taunsenda u sporu između kompanija “Vestinghaus elektrik end manufekčering” i “Nјu Ingland granit“ iz 1900. godine.

U svojim svedočenjima u ovom sporu Tesla je koristio veliki broj slajdova, od šematskog prikaza prvog visokofrekventnog alternatora koji je prikazan u njegovom američkom patentu br. 447.920 iz 1891. godine, preko šema koje ilustruju prve pokušaje bežičnog prenosa, turbinskih pogonskih mašina, instrumenta za prijem radio talasa, mehaničkog oscilatora sa vazdušnom oprugom, kombinovanog sa električnim generatorom, vibracionih mašina kontrolisanih izohronim oscilatorom, pa sve do rezonantnog kola  bežičnog prenosa, usavršenog sistema bežičnog prenosa sa četiri podešena kola, velikog broja fotografija koje su snimlјene tokom eksperimenata koje je vršio u svojoj eksperimentalnoj stanici u Kolorado Springsu tokom 1899. godine, brojnih detalјa postrojenja „Svetskog sistema bežičnog prenosa“ na Long Ajlendu, kao i „prvog praktičnog dalјinski upravlјanog automata“, kako Tesla označava jedan od svojih najznačajnijih izuma koji će, kao i njegov indukcioni motor, promeniti tehnološki tok istorije.
U jednom delu svedočenja Tesla govori o svom nastojanju da konstruiše veliki broj različitih visokofrekventnih mašina, koje je uglavnom gradio radi naučnih istraživanja i u vezi sa upotrebom prijemnih kola. Jedna od zamisli na kojoj je radio bila je da u prijemnoj stanici generiše oscilacije određene frekvencije i da ih potom kombinuje sa dolazećom oscilacijom. Sva ova istraživanja Tesla je sprovodio kako bi ostvario jedan od svojih najvažnijih patenata, zasnovan na dalјinskom upravlјanju. Konačni rezultat bio je Teslin teledirigovani brodić, kada je na prvoj izložbi električnih aparata u Medison Skver Gardenu u Nјujorku, još 1898. godine prvi put javno demonstrirao primenu radija za prenos komandi na dalјinu. Bio je to pionirski korak na dugom putu savremene civilizacije ka svetu bez žica i ostvarenju večnog čovekovog sna da komunicira i šalјe i prima razumlјive poruke i signale na dalјinu.

Uređaj je pokazao i američkoj vojsci jer je verovao da će pobuditi interes za ovaj svoj strateški važan pronalazak. Međutim, u narednim godinama Teslin izum, kao i oni koji su došli posle njega, nisu našli veliku upotrebu. U svom svedočenju te 1916. godine, Tesla o tome kaže: „Razradio sam svoju zamisao 1898. godine do pronalaska koji je nazvan „teleautomaton“, a koji su sad počeli da cene jer je Kongres, kako vidim, izglasao određen utrošak novca (750.000 dolara) za tu mašinu, a ja sam uzalud pokušavao da ih ubedim da je prihvate. Usavršio sam tu mašinu iz 1898. godine i pokušao sve što je u mojoj moći da ona bude prihvaćena; ali svi su ismevali moje napore, svi su govorili da je ona nepraktična. A kada je moj patent istekao pre samo nekoliko meseci, Kongres je odobrio ovu sumu i ja sada imam to zadovolјstvo da samo gledam kako drugi koriste moje pronalaske, za koje nisam uspeo da ubedim druge da ih prihvate. To je obično tako.“

Svedočenje kao intelektualna vežba

Tokom svog svedočenja u sporu „Nešnel elektrik signaling kompani“ protiv „Atlantik komjunikejšn kompani“, koristeći se brojnim slajdovima, Tesla sa neverovatnom precizošću objašnjava svaki detalј svojih uređaja, kao i tok eksperimenata i postupaka koje je koristio u svojim laboratorijskim istraživanjima, kao i u praktičnoj primeni. Pri samom kraju suđenja, Teslin nastup u svojstvu svedoka možda je najbolјe okarakterisao Druri V. Kuper, zastupnik tužilaca:
„Pod vrlo neobičnim okolnostima pod kojima je uzeto svedočenje g. Tesle, a koje je poprimilo oblik predavanja, zauzimajući neka dva ipo dana sudskog vremena, zauzimajući kako se sada vidi nekih tri stotine strana zapisnika, predavanje ilustrovano sa sto i trideset projektovanih slajdova, bilo je nemoguće, ili je tako izgledalo tužiocu da tretira tu stvar kao obično ispitivanje običnog svedoka. Mislim da smo svi bili duboko zainteresovani, kao intelektualno vežbom, i privučeni neobičnim karakterom predmeta i neobičnim postupkom.“ 

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"