TEMA BROJA
Osmatranja svemira / Vikinzi
Na put po izgledu neba
Istraživanjem svetskih mora i okeana u periodu od 8. do 11. veka, Vikinzi su praktično zagospodarili vodenim prostranstvima naše planete i ojačali svoju civilizaciju. Uspeli su u tome u značajnoj meri, zbog otkrića dva prosta navigaciona uređaja. Naime, koristeći najobičniji Sunčani sat i takozvani Sunčani kamen, oni su preciznom navigacijom svoje brodove slali širom Severne hemisfere, pa čak i do samih obala Afrike.
Vikinzi su koristili jednostavne sunčane satove, koji su bili orijentisani prema položaju Sunca na nebu. Ove uređaje koristili su za određivanje pravca ka severu i za održavanje kursa dok su plovili. Sunčani sat se sastojao od horizontalne ploče sa označenim linijama koje predstavljaju sate i štapa (gnomona) koji je pravio senku. Kako se položaj Sunca menjao, senka bi se pomerala, pokazujući trenutno vreme na linijama koje su bile označene na ploči. Vikinzi su markirali ivicu senke svakog sata, od izlaska do zalaska sunca. Zatim bi povukli liniju koja spaja sve te tačke, formirajući hiperboličnu krivu, poznatu kao linija gnomona. Ona je pokazivala određenu poziciju u odnosu na označene linije na ploči, te su tako mogli da odrede tačan pravac kretanja broda.
U slučaju da je Sunce zaklonjeno oblacima ili ispod linije horizonta, upotrebljavali bi takozvani sunčev kamen, kako bi zadržali željeni kurs. Ovaj kamen, koji je najčešće bio jedna vrsta kalcita, imao je translucentna svojstva, to jest propuštao je svetlost, ali ne na potpuno jasan način. Vikinzi su držali sunčev kamen prema nebu i rotirali ga, dok ne bi videli specifičnu vrstu svetlosne polarizacije koja je ukazivala na tačan položaj Sunca. Okretanjem sunčevog kamena dok ne promeni boju, navigator je mogao da uspostavi liniju istok-zapad, što je omogućavalo održavanje kursa. Ipak, određivanje geografske širine i dalje je bilo izazov, te bi se navigatori oslanjali na sunčev kompas, tokom vedrih dana, da isprave odstupanja sa svog predviđenog kursa.
Najčešće je korišćen islandski prozirni kalcit, poznat po izuzetnoj osobini dvostrukog prelamanja svetlosti (dvojne refrakcije). Kada svetlost prolazi kroz ovaj kristal, ona se deli na dva različita svetlosna zraka, stvarajući dvostruku sliku predmeta koji se posmatra kroz njega. Ova njegova osobina omogućavala je identifikaciju položaja Sunca čak i kada je bilo oblačno ili kada ono nije bilo direktno vidljivo, pa samim tim i određivanje pravca i održavanje kursa tokom dugih morskih putovanja. Takođe, upotrebljavan je i kordijerit, kristal sastavljen od magnezijuma, gvožđa i aluminijuma, koji poseduje svojsto detekcije polarizovane svetlosti. Naime, kada se svetlost rasprši kroz molekule kristala, postaje polarizovana, a pravac te polarizacije je pod pravim uglom u odnosu na Sunce. Kordijerit, koji je obično prozirno žut, menja boju u plavu ili ljubičastu kada se postavi pod pravim uglom u odnosu na Sunčev pravac, te se mogao odrediti položaj čak i u oblačnim uslovima.
Jedan od problema sa ovom metodom je što se visina Sunca na južnom horizontu menja tokom godine, jer je ono više tokom letnjeg solisticija, niže tokom ekvinocija, a najniže tokom zimskog solisticija. Zbog toga, senka koja pada na ploču u aprilu, na primer, neće biti iste dužine kao ona u junu, čak i ako je položaj na istoj geografskoj širini.
Astronomija je bila značajan aspekt vikinške kulture, iako ne toliko razvijena kada se uzmu u obzir današnji parametric. Bila je bazirana na tri astrološke pojave: kretanju Sunca, kretanju Meseca i polarnoj svetlosti (Aurora borealis). Koristili su lunarne kalendare bazirane na mesečevim ciklusima i tako pratili smenu godišnjih doba i sezonske klimatske promene, a što je bilo ključno za poljoprivredu i verske ceremonije. Iako se u nekim sagama pominje orijentacijapomoću zvezda, malo se zna kako su ovi ratnici-moreplovci koristili položaj ovih nebeskih tela, i koliko su o tome uopšte znali.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
