TEMA BROJA

M. R.

Nova osmatranja svemira / Dr Milan Stojanović

Prvi srpski satelit

Srbija bi za dve godine, a možda i ranije, mogla da izradi svoj prvi naučni satelit, koji bi ujedno bio i prvi satelit uopšte koji su napravili njeni astronomi, matematičari i inženjeri. Time bi ona učinila i one prve neophodne korake u priključivanju grupi više od stotinu zemalja koje imaju neki kosmički program ili kosmičke agencije. Da to izgleda sasvim stvarno i moguće, potvrđuje dr Milan Stojanović, naučni saradnik, rukovodilac Jedinice za kosmička istraživanja i tehnologije Astronomske opservatorije u Beogradu.  

- Jedinica za kosmička istraživanja i tehnologije je osnovana septembra prošle godine, a proistekla je iz ideje o spajanju naučnih istraživanja u Srbiji sa njenom privredom. Većina projekata koje je Opservatorija radila do sada bili su fundamentalna istraživanja, sa ovom novoosnovanom jedinicom nastoji da izađe izvan tih okvira i pokuša da spoji privredu i nauku - kaže dr Milan Stojanović.

Multidisciplinarni projekt

Dr Milan Stojanović je bio logičan izbor na ovu poziciju jer je dugo radio za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (ranije prosvete i nauke) kao predstavnik Srbije u Programskom komitetu za svemir pri okvirnom program Horizont, nekada Horizont 2020, a danas Horizont Evropa.
Glavni cilj Jedinice za kosmička istraživanja i tehnologije za naredne tri godine je rad na projektu Mozaik koji treba da dovede do izrade pomenutog prvog srpskog naučnog satelita.  “Mozaik je klasa nano-satelita (ne težih od 10 kg), koji se najčešće nazivaju CubeSat (ne postoji srpski prevod ovog engleskog naziva), dimenzija 30x10x10 cm, sve tri jedinice su standardnog oblika i veličine (10x10x10 cm). Osnovna jedinica ima 10 cm sa svake strane, što je čini sličnom Rubikovoj kocki. CubeSat se može izvesti sa jednom ili složiti od najviše 24 osnovne jedinice (unite). Veličina zavisi od instrumenata koji se ugrađuju i šalju u orbitu oko Zemlje. Prvi srpski naučni satelit sastoji se iz tri jedinice (kocke, kutije).
Dobra strana malih satelita je ta što pri ulasku u atmosferu potpuno izgore i ne ostavljaju iza sebe svemirski otpad. Prvi srpski naučni satelit je mulidisciplinarni projekat Astronomske opservatorije (nosilac projekta), Instituta „Pupin“, Elektrotehničkog, Mašinskog i Matematičkog fakulteta (Katedra za astronomiju i astrofiziku) Univerziteta u Beogradu. Otuda u timu ima astronoma, matematičara, mašinskih i elektroinženjera. Astronomi i matematičari treba da odrede orbitu satelita i svih dinamičkih parametara, razvoj softvera za upravljanje satelitom i cilj misije; mašinski inženjeri će odrediti njegove mehaničke i termičke karakteristike, izradu i testiranje instrumenata, mašinskih sklopova i integraciju svih delova; elektrotehnički inženjeri da izrade i testiraju telekomunikacione, navigacione i naučne uređaje na satelitskom delu sistema i odgovarajućim zemaljskim elementima.
- Pošto je ovo naš prvi satelit uopšte - objašnjava vođa projekta - hoćemo kroz ovaj projekat da naučimo kako se sateliti prave, kako se testiraju, kako se integrišu u jednu celinu, koji su softveri potrebni za komunikaciju, gde mora da se nalazi zemaljska stanica koja prima signal i šalje signal za telemetriju (podaci koji stižu sa satelita i govore u kakvom je stanju, da li radi kamera, kakva je temeperatura, kakvo je napajanje), komunikaciju, kako se šalju podaci na satelit. Preko zemaljske stanice koja će biti u Srbiji, naša Opservatorija će primati podatke sa kjubsata.

Primarno posmatranje Sunca

Satelit Mozaik ima nekoliko misija, a njegova primarna misija je posmatranje Sunca. Na drugom modulu postoji risiver (prijemnik); radi se o spektrometru (nije klasična kamera), koji će snimati podatke u rendgenskom domenu sa Sunca.
- Rendgensko zračenje sa Sunca ne dolazi do Zemlje zbog atmosphere. U protivnom, verovatno ne bi bilo života na našoj planeti - kaže dr Stojanović. - Da bismo snimili rendgensko zračenje, moramo da izađemo izvan atmosphere, u orbitu oko Zemlje. Pošto spektrometar nije veliki uređaj i može da stane u jednu jedinicu satelita u obliku kutije, odlučili smo da pošaljemo spektrometar i pomoću njega posmatramo Sunce. To bi bilo korisno i u naučnom smislu, jer u ovom trenutku nema mnogo podataka sa Sunca da bi se uradila neka ozbiljnija i dugoročna istraživanja. Stoga, svaki podatak koji bude bio snimljen biće vrlo vredan i za našu i za svetsku nauku. Planiramo da dobijene podatke i objavimo.
Mala kamera u trećem modulu trebalo bi da napravi prve snimke Srbije, ali to je jedna od sekundarnih misija ovog satelita i znatno manje bitna od primarne. “Cilj je da ovladamo tehnologijama prijema signala, kako izgleda primiti sliku (kamera sigurno neće praviti slike visoke rezolucije), kako se primaju podaci, kako se obrađuju”, naglašava Milan Stojanović. Naši stručnjaci neće sami razvijati ni kameru ni spektrometar - njih će kupiti - već hoće da sve delove satelita sklope u našoj zemlji, da sve komponente integrišu u jednu celinu, kako bi oni međusobno dobro komunicirali i funkcionisali. “Integracija je sistem spajanja i testiranja. Sve komponente satelita moraju da prođu proces ozbiljnih testiranja na Zemlji (na šejkeru, na uslove bliske vakuumu, na velike temperaturne razlike). Pošto nemamo ni lansiranu rampu ni rakete za lansiranje, Mozaik će biti poslat u orbitu, na visinu od 560 km, iz neke od zemalja koje nude komercijalno lansiranje (Amerika, Evropska svemirska agencija sa Francuskom na čelu, Rusija, Kina, Indija i Japan.), po principu najbolje ponude. Jedan od bitnih parametara koji formira cenu lansiranja je u koju se orbitu satelit šalje. 
- Planiramo da naš satelit pošaljemo u polarnu orbitu oko Zemlje, što znači da će preletati iznad Zemljinih polova, ali i iznad Srbije. Time ćemo moći da dobijemo podatke jednom dnevno, jer će svaki dan satelit prolaziti iznad Srbije u približno isto vreme.  
Izradu satelita će većim delom finansirati Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, delom Astronomska opservatorija a može se uključiti i neki privatni sponzor.
“Lep naučni projekat koji će država podržati”, veli njegov rukovodilac dr Milan Stojanović.

M. R.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"