ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Mihajlo Racković

Pećine na Mesecu

Na tragu života?

Na Zemlji, pored pećina koje su nastale erozijom vode, postoje i pećine nastale radom lave. Osim na Zemlji, pećine nastale radom lave trebalo bi da postoje i na ostalim nebeskim telima, na kojima postoji, odnosno postojala je vulkanska aktivnost (Merkur, Venera, Mesec, Mars, mesec Io, možda i asteroid Vesta). Do sada su ovakve vrste pećina otkrivene na Mesecu i Marsu. Iako se za postojanje ovakvih pećina na Mesecu znalo i ranije, nedavno je otkrivena jedna, u Moru tišine, nedaleko od mesta gde je hodao prvi čovek na Mesecu, 1969.

Na Mesecu, vulkanska aktivnost nije moguća. Mesec se, kao i Zemlja, primarno zagreva zahvaljujući raspadu radioaktivnih elemenata u njegovoj unutrašnjosti. Međutim, pošto ima četiri puta manji prečnik od Zemlje, ima i mnogo manju količinu ovih elemenata: samim tim brže ih troši i mnogo se brže hladi od Zemlje. Ali, pre više milijardi godina, Mesečeva unutrašnjost bila je dovoljno topla da podrži vulkansku aktivnost. Vulkanska aktivnost na Mesecu, u dalekoj prošlosti, najbolje se uočava u vidu tamnih površina, lako vidljivih sa Zemlje, čak i golim okom. Nekada, kada astronomi nisu znali pravu prirodu Meseca, smatrali su da su to mora: More tišine, More vedrine, Okean bura…
Mada se kasnije saznalo za pravu prirodu Meseca i to da ova “mora” ne mogu da imaju ni kapi vode, nazivi su ostali. Ta “mora” su, u stvari, ogromne bazaltne ravnice. U dalekoj prošlosti, to su zaista bila mora - ali od vrele lave! Danas su ravnice od ohlađene lave.
Postoje i drugi, manje uočljivi i teže vidljivi oblici drevne vulkanske aktivnosti, poput rila (stvrdnute reke lave), vulkanskih kupa... Među njima su i pećine, ili tuneli lave. Pećina otkrivena u Moru tišine, duboka je oko 100 m, i time je veoma dobro zaštićena od štetnog zračenja Sunca i zračenja iz svemira.
Na našoj planeti, pošto se pećine većim delom nalaze ispod površine, njih ne zagreva Sunčeva svetlost već, uglavnom, unutrašnja toplota Zemlje. Ovo za posledicu ima činjenicu da su temperature u pećinama manje-više iste tokom cele godine, odnosno da na njih ne utiču godišnja doba ni temperature spolja, bar ne u većoj meri. Zbog toga su pećine praistorijskim ljudima bile odlično sklonište tokom leta od visokih temperatura a tokom zime od hladnoće. Takođe, bile su odlična zaštita od padavina i oluja.
Na, Mesecu temperature u pećinama takođe ne zavise od dnevnih i noćnih temperatura već od njegove unutrašnje toplote, ma koliko da su hladnije od pećina na Zemlji: iznose oko -20℃. Ipak u poređenju sa uslovima na površini, gde sve vrste zračenja sa Sunca i iz svemira nesmetano haraju na sve strane pošto Mesec praktično nema atmosferu, i gde se dnevne temperature danju penju do +120℃ da bi noću pale na -180℃, uslovi za opstanak u pećinama su više nego povoljni.

Postoji i mišljenje da bi, u sličnim pećinama na Mesecu, mogli opstati primitivni oblici života - mada je to malo verovatno pošto na Mesecu, koliko se zna, nema vode. Pri tom je za tečnu vodu potreban i pritisak, koga tamo nema, posebno ako pećina ima izlaz do površine. Međutim u slučaju ovakvih pećina na Marsu, odnosno ispod površine Marsa, uslovi za jednostavan vanzemaljski život su daleko povoljniji nego na Mesecu, i nije isključeno da ga zaista ima?
Zbog svega navedenog, pećine na Mesecu bile bi veoma pogodne za moguće baze sa ljudskom posadom, što planiraju mnoge države. Takođe, čvrsto tlo pod nogama i gravitacija su mnogo povoljnije za ljude nego bestežinsko stanje kao u svemirskim stanicama, u niskoj Zemljinoj orbiti, bez obzira što je Mesečeva sila teže oko šest puta slabija od Zemljine. Na sve to treba dodati relativno povoljne i stalne  temperature, kao i zaštita od štetnog zračenja iz svemira i sa Sunca.
Na Zemlji, ljudi su prva utočišta našli u pećinama, pa bi se u ovom slučaju istorija donekle ponovila. Ono što je zanimljivo kao ideja to je da, kada bi ljudi iz pećina hteli da izađu na površinu Meseca, koristili bi raketne motore koje bi nosili na leđima, kao ranac. Isto bi bilo i kad bi se vraćali u pećinu pošto padobran, u uslovima vakuma, nije od koristi. Naravno, ove pećine bile bi pravo blago za astrogeologe, jer bi se bolje upoznali sa istorijom Meseca.
Na kraju, ovakve pećine možda sadrže metale i minerale koji su ljudima od koristi. A možda bi i astrobiolozi pronašli blago baš u ovimi pećinama. Jer život je vrlo prilagodljiv… Uostalom, dešavalo se da su stene sa Meseca, udarima asteroida u Mesec, završavale na Zemlji pa nije nemoguće da se dešavalo i obrnuto; u tom slučaju je moguće, mada malo verovatno, da je život sa Zemlje dospeo do Meseca ma koliko da je reč o jednostavnim oblicima života. Moguće je da se nekako i prilagodio?

Mihajlo Racković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"