MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 118 | MEGASTRUKTURE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 118
Planeta Br 118
Godina XXI
Jul - Avgust 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ZAŠTITA BILJA

 

Dubravka Marić

Nova generacija biopesticida protiv drvoubica

Protiv spirale nestajanja

 


Čovek ugrožava šume ne samo kada im namerno nanosi štetu neplanskom sečom i spaljivanjem već i onda kada ih prska hemijskim sredstvima u pokušaju da ih zaštiti od njihovih prirodnih neprijatelja.

ZAŠTITA BILJA

Nekroza korena bukve

U Evropskoj uniji bi, do 2030, upotreba hemijskih pesticida trebalo da bude smanjena za pedeset procenata u odnosu na period od pre juna 2022. godine, kada je Evropska komisija postavila ovakav cilj. U borbi protiv gubara trenutno se koriste samo neki hemijski pesticidi koji su, pri tom, nedovoljno efikasni. Za suzbijanje Phytophthora vrsta u prirodnim šumama nema registrovanih delotvornih pesticida (hemijski ili biološki) pa je osnovna mera zaštite, u stvari, prevencija (izbegavanje unošenja u nezaražena područja). Da bi se postiglo ovako veliko smanjenje korišćenja hemijskih pesticida, potrebno je osmisliti nove strategije zaštite bilja od štetočina.
„Biljke su tokom evolucije razvile višestruke mehanizme zaštite od štetočina i bolesti. Da bi unapredili postojeće metode borbe, naučnici treba da posmatraju i imitiraju prirodu kako bi postojeće prirodne mehanizme uključili u zaštitu biljaka od štetočina i patogena - primenom prirodnih proizvoda. Osnovni problem je nestabilnost tih prirodnih proizvoda, kao što su eterična ulja i biljni ekstrakti, na atmosferskim uslovima. Rešenje koje će zaštititi životnu sredinu od štetočina i sprečiti zagađenje zemljišta, vode i vazduha, zasnovano je na našem novijem patentu, koji je prvobitno razvijen za aktivno pakovanje (produžava rok trajanja svežem voću i povrću zbog svojih antimikrobnih i antioksidativnih svojstava). Rešenje je zasnovano na nanoinkapsulaciji aktivnih komponenti (eteričnih ulja i biljnih ekstrakata) u biopolimernu matricu, i njihovom sporom otpuštanju. Taj isti mehanizam se može primeniti i za biopesticide, gde će se aktivne komponente sporo oslobađati tokom značajnog vremenskog perioda u trajanju od deset dana do nekoliko nedelja. Time se postiže da eterična ulja i biljni ekstrakti imaju produženo dejstvo i da su zaštićeni od uticaja atmosferskih uslova. Projekat ‚PestFreeTree‘, koji je zasnovan na primeni aktivnih supstanci u vidu eteričnih ulja i biljnih ekstrakata, ima za cilj razvoj dva preparata: biopesticida za zaštitu od gubara, i biopesticida za zaštitu od patogena iz roda Phytophthora  koji uništavaju koren i druge organe biljaka. Rezultati koje smo postigli u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Institutom za proučavanje lekovitog bilja ‚Dr Josif Pančić‘, obećavaju. Projekat će imati dugoročni uticaj na tržište biopesticida, šumarstvo, poljoprivredu, životnu sredinu i društvo uopšte“, ocenjuje dr Goran Branković, naučni savetnik u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, i rukovodilac projekta „Novi biopesticidi na principu nanoinkapsulacije i sporog otpuštanja aktivnih komponenti za suzbijanje gubara (Lymantria dispar) i patogena korena u šumama i rasadnicima.“
Projekat se realizuje u okviru „Zelenog programa saradnje nauke i privrede“ Fonda za nauku Republike Srbije, od maja 2023. do maja 2025. uz mogućnost produženja za još godinu dana, ako se za rezultate zainteresuju neki privredni subjekti.

ZAŠTITA BILJA

Nekroza kore bukve

Hrast na jelovniku

Već u prethodnim ispitivanjima, pokazalo se da određene emulzije i eterična ulja deluju antioksidativno i antimikrobno, i uspešno su primenjena na krompirovom moljcu i plamenjači, a odbijala su i puževe golaće. U želji da svoja nova saznanja primene i na šumama, istraživači su, u saradnji sa svojim kolegama sa Šumarskog fakulteta, kao sledeći cilj odabrali gubara i Phytophthora vrste. Gubar je insekt-štetočina koji uništava lišće šumskog drveća i voćki u umerenom pojasu, a široj javnosti je poznat kao neprijatelj hrasta, koji mu je i glavni deo jelovnika. Organizmi iz roda Phytophthora su pseudogljive koje napadaju korenje drvenastih vrsta šireći se na ostale organe biljke. Phytophthora vrste su laicima mnogo poznatije pod nazivom plamenjača ili gljivična bolest koja pogađa krompir (izaziva je Phytophthora infestans koja je dovela do velike gladi u Irskoj, sredinom 19. veka). Gubar može da pojede doslovno svaki list na drvetu, a Phytophthora vrste da „sliste“ i do sto odsto biljnih vrsta na nekom području.
„Gubar se periodično javlja u prenamnoženjima koja nazivamo gradacijama, a kojih je kod nas od šezdesetih godina 19. veka do 2015. bilo dvadeset. I pošto gradacije traju tri do četiri godine, to znači da gubar jednu šumu može da obrsti jednom-dva puta, a ponekad i tri puta, i to u potunosti. To je veliki šok za drveće i ono fiziološki slabi, postaje podložno drugim štetočinama i bolestima od kojih bi inače moglo da se odbrani. Usled toga dolazi do sušenja pojedinačnih stabala ili grupa stabala, gubljenja prirasta, neredovnog plodonošenja. Ne možete da planirate obnavljanje šuma, jer nema žira. Kad gubar obrsti stablo, ono će ponovo olistati, ali će pri tom koristiti rezervne materije, koje onda ne može da iskoristi za formiranje žira, koji mu služi za prirodno obnavljanje. Time se prilično remete ti prirodni procesi. Štete koje gubar pravi nisu samo u gubitku drveta. Ima i puno ekološke štete jer se narušavaju prirodni ciklusi i prirodni odnosi koji postoje u tim veoma kompleksnim šumskim zajednicama. Nevolja je u tome što je on polifagna vrsta. To znači da, kada je u prenamnoženju, može da se hrani na preko 500 vrsta drveća u svetu. Kod nas je registrovano preko 190 takvih vrsta drveća i žbunja. Vrlo često stradaju voćke - bukvalno sve što je zeleno. Phytophthora vrste su patogeni koji pre svega napadaju korenov sistem, ali se posle razaranja korena i drugih tkiva biljke negativne posledice mogu reflektovati i na krunu. Mi smo istraživanjima utvrdili da lišće hrasta postaje pogodnije za ishranu gusenica gubara nakon napada Phytophthora vrstama usled promene hemijskog sastava. Tu imate jednu spiralu smrti, jer takvo stablo postaje podložno napadu drugih štetočina i bolesti“, objašnjava dr Slobodan Milanović, redovni profesor na Katedri zaštite šuma, Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

ZAŠTITA BILJA

levo: Propadanje hrasta luznjaka / desno:Trulež i nekroze korena hrasta

Raditi sa prirodnim preparatima

Naravno, sve to mnogo košta, pa profesor Milanović podseća na činjenicu da je 1997. u Srbiji bili napadnuto 450 hiljada hektara gubarom i da je vršeno aviotretiranje 250 hiljada hektara biološkim preparatom na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki u vrednosti od tadašnjih osam miliona maraka. „PestFreeTree“ rešava sve pomenute probleme kroz razvoj novih, prirodnih i ekološki prihvatljivih biopesticida, koji se mogu primeniti u šumama, parkovima, rasadnicima i voćnjacima.

ZAŠTITA BILJA

Nekroza kore javora

„Naš inovativni koncept je rešenje kojim ćemo zaštititi šumu od nepoželjnih štetočina i ujedno od zagađenja zemljišta, vode i vazduha. Sve aktivne komponente biće eterična ulja i biljni ekstrakti koji pokazuju repelentne, antifidne ili antimikrobijalne efekte na ciljane štetočine. Iako se eterična ulja već koriste za suzbijanje štetočina, njihov glavni nedostatak je kratkoročni efekat, koji je posledica njihove isparljivosti i nestabilnosti u uslovima na otvorenom terenu. Hteo bih i da istaknem da je teško raditi sa prirodnim preparatima. Zašto? Ista ulja kupljena od različitih proizvođača neće delovati na isti način, a čak i ako sledeće godine eterično ulje kupite od istog  proizvođača, ono neće biti isto. Upravo zato je važno pažljivo raditi sa njima. U prvim eksperimentima smo probali da radimo sa kupljenim ekstraktom jasena iz Amerike, pošto drugih takvih i nema u prodaji. Onda smo zaključili, da zbog pouzdanosti i ponovljivosti rezultata, moramo sami da ekstraktujemo sva ulja i ekstrakte. Zbog toga je u projekat uključen i Institut ‚Dr Josif Pančić‘. Sa ekstraktom belog i crnog jasena, i kiselog drveta, koji su pripremile kolege sa Instituta ‚Dr Josif Pančić‘, dobili smo izuzetno dobre rezultate. Mislim da zbog teškoća u radu sa prirodnim preparatima, u praksi još uvek nemamo dovoljno biopesticida“, ukazuje prof. dr Goran Branković.
Prva faza laboratorijskih istraživanja je završena, a u junu počinju terenska ispitivanja. Biće to biorazgradivi pesticidi, koji su u potpunosti napravljeni od prirodnih i ekoloških sirovina. Za biopolimernu matricu, koja služi kao nosač aktivnih materija, odabrani su hitozan (hemijski obrađen oblik hitina od koga je napravljen oklop ljuskara) i želatin, jer su to ekološki i prirodni materijali, koji su lako dostupni i međusobno su kompatibilni. U nove formulacije biopesticida su ušli biljni ekstrakti i etarska ulja, koja su u literaturi već bila poznata po efikasnosti, kada je reč o tretiranju određenih vrsta štetočina. Crni i beli jasen su veoma delotvorni u suzbijanju gubara, baš kao i etarska ulja linalola, a čempres, tuja i kleka snažno utiču na Phytophthora vrste. Istraživači ističu i da je veoma važno da novi preparati uopšte nisu toksični.
„Na Phytophthora vrste ovi naši biopesticidi deluju fungistatično, zaustavljajući rast njihovih kolonija pri veoma niskim koncentracijama. Kada je u pitanju gubar, mi smo imali određene kriterijume za selekciju biljnih ekstrakata i esencijalnih ulja, a to je da sredstva koja odaberemo ne smeju imati kontaktnu toksičnost, ili da ona bude minimalna, kako ne bismo ugrozili druge članove šumskog ekosistema, ali i organizme u akvatičnim ekosistemima, zemljištu itd. Druga bitna stvar je da digestivna toksičnost može da se toleriše, ali je povoljnije ako je nema. Ovi ekstrakti kiselog drveta, crnog i belog jasena deluju antifidno na gusenice gubara, kome se ukus lišća više ne dopada. Glavno je da postoji veoma izraženo antifidno i repelentno dejstvo na gusenice gubara čime se sprečavaju velike štete usled defolijacije. Time će šuma sebi ‚kupiti‘ neko vreme, koje će potom iskoristiti prirodni neprijatelji svih tih štetnih organizama, a njih je baš mnogo. I tako će priroda na kraju sama regulisati brojnost štetočina i svesti ih na podnošljiv nivo, gde nemamo velike štete“, zaključuje prof. dr Slobodan Milanović.

ZAŠTITA BILJA

Uticaj inkapsuliranog ulja na Phytophthora plurivora

 

 

 

Dubravka Marić

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA