NAUČNE NEDOUMICE
Tunguzija 1908.
Meteor, ledena kometa ili…
Od kako se, u ranim jutarnjim časovima poslednjeg dana juna 1908.godine, dogodila pa do danas, Tunguska katastrofa ili Tunguska eksplozija kako se sve naziva, predmet je nepoznanica, nagađanja i misterija. Nepristupačnost i konfiguracija terena, zatvorenost Sovjetskog Saveza, ali i različiti rezultati izvršenih merenja samo su pojačali misteriju koja prati ovaj događaj. Do eksplozije je došlo u blizini sela Podkamenaja Tunguska, koje se nalazi na desnoj obali reke Jenisej, u centru Istočnosibirske tajge.
U 60 km udaljenom naselju Vanavara, popucala su sva stakla na kućama, od kojih su neke pretrpele i oštećenja od snage udarnog talasa nastalog posle eksplozije. Potres su registrovali i seizmički instrumenti u Danskoj, Velikoj Britaniji i SAD, a po nekim izveštajima bio je jačine 5 stepeni Rihterove skale. Narednih nekoliko dana, opservatorije u Evropi i Aziji prijavljivale su isijavanje svetlosti u atmosferi, koje je verovatno nastalo usled čestica leda uzdignutih nakon incidenta, kilometrima uvis. Smatra se da je to najveći i najjači udar koji je naša planeta osetila, veći i od onog za koji se misli da je izazvao izumiranje dinosaurusa.
Jačina same eksplozije nikada nije precizno utvrđena i podaci o tome su prilično „šareni“ - od 3 do 30 megatona i od 200 do 2000 puta jača od atomskih bombi bačenih na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Jedino što je pouzdano utvrđeno jeste da se eksplozija dogodila iznad tla, dakle da nije došlo do kontakta sa samom površinom. Posledice su bile strašne jer je eksplozija obuhvatila područje od 2000 km2 i, u koncentričnom pojasu, uništila više 60 miliona stabala i bezbroj životinja. Smatra se da je udarni talas dva puta obišao Zemlju.
Prva ekspedicija na epicentar same katastrofe obavljena je 1927.godine, 15 godina posle događaja. Na čelu je bio minerolog Leonid Kulik u ime Sovjetske akademije nauka, koji je očekivao da će zateći bezbroj uzoraka meteorskog porekla. Već tada rodila se prva velika misterija, jer Kulik nije pronašao nikakav krater, što je uobičajena posledica udara meteora. Nije pronašao ni uzorke meteorita, već samo blatnjavo i tresetno tlo u koji je, verovatno, većina uzoraka potonula. U samom centru, u radijusu od 8 km, stabla su bila spaljena ali uspravna, dok su van tog pojasa popadala u preciznom rasporedu pravca talasa. Kulik je nakon toga predvodio još nekoliko ekspedicija proširivajući opseg istraživanja, ali nikako nije uspeo da pronađe jasan meteorski krater. Usledile su teorije po kojima je Tungusku regiju ili pogodio meteor koji se usled jačine eksplozioje raspršio u najsitnije čestice ili ledena kometa koja je isparila od toplote.
Oborena stabla snimljena tokom Kulikove ekspedicije 1927. |
Ni kasnija istraživanja, sa modernijim instrimentima i novim metodama, nisu dala jasan odgovor na to šta se zapravo dogodilo 1908. godine u zabačenom delu Sibira. Uz svedočenja lokalnih očevidaca, po kojima je predmet valjkastog oblika praćen vatrenim tragom udario u šumu, te da je danima nakon događaja vladala jeziva tišina, ali i da su bile takozvane Bele noći sa isijavanjima svetlosti na nebu, kao i da su sve životinje pobegle ili nestale, počele su i priče da su u sve to upleteni vanzemaljci! Tako je Tunguska katastrofa ubrzo postala najpoznatija teorija vanzemaljske umešanosti u događaje na Zemlji. To je podgrejala i činjenica da su velika krda irvasa, koje su starosedeoci te regije uzgajali, ubrzo obolela od šuge, do tada nezabeležene bolesti na toj teritoriji, kao i podatak da je veliki broj biljaka koje su izrasle nakon katastrofe mutirao i znatno ubrzao svoj rast iako nisu zabeleženi tragovi radijacije. Sve to je, po teoretičarima NLO aktivnosti, jasan signal da je došlo ili do pada vasionskog broda ili do upotrebe nekog vanzemaljskog oružja! A pošto je Sovjetski Savez skoro pola veka bio zatvoren, nije došlo do otkrivanja delova letelice, naravno ne i do dokaza da se to stvarno dogodilo.
Zanimljivo je da je u misteriju koja kruži oko Tunguske katastrofe upleten i naš Nikola Tesla. Naime, pojavile su se tvrdnje da je on sa svoje Vordenklif kule emitovao električno pražnjenje u nenaseljenu oblast Sibira da bi izbegao eventualne ljudske žrtve i da je, kada je uvideo oslobađanje energije od jednog teravata, naredio njeno rušenje. Navodno, kada je uvideo snagu svog izuma, Tesla je želeo da se on uništi, a što je američka vojska potom i učinila?
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
