Nedavno otkrivenu struktura u svemiru, prečnika oko 1,3 milijarde svetlosnih godina, stručnjaci su nazvali Veliki prsten. Čine ga jata galaksija - a dovode u pitanje vladajuće naučne stavove o Univerzuumu. Jer, ovaj prsten, koji se ne vidi golim okom, sastavljen je od više galaksija, tj. delova koji ne bi trebalo da postoje na način da ruše jedan od osnovnih principa astronomije, nazvan kosmološki princip, po kojem se sve materije ravnomerno prostiru Univerzuumom.
Britanski astronomi iz Kraljevskog astronomskog društva smatraju da Veliki prsten ne urušava pomenuti kosmološki princip, i dodaju da ima sve više razloga da se preispita ono što je bila centralna tačka astronomije. Prsten je zasad sedma velika struktura otkrivena u Univerzuumu koja dovodi u sumnju stav da je kosmos “gladak” u najvećim delovima.
Veliki prsten je otkrila Aleksija Lopez, doktorand Univerziteta Lankašir. Za nju je vezano i otkriće Džinovskog luka, strukture koja se prostire na 3,3 milijarde svetlosnih godina. Ove dve strukture se pojavljuju relativno blizu jedna drugoj. Verovatnoća da se dodirnu i tako formiraju jednu veći strukturu je veoma mala, smatraju stručnjaci Univerziteta Vorvik i dodaju da je, u ovom slučaju, možda reč o reliktu iz ranog Univerzuuma, kada su talasi materije različite gustine “zamrznuti”.
Dosad najveća celina koju su naučnici identifikovali je jato galaksija nazvano Veliki zid Herkul-Korona Borealis, široko oko 10 milijardi svetlosnih godina.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"