UTICAJI SVEMIRA

Mihailo Racković

Polarna svetlost na Balkanu i u regionu

Poigravanje Sunca i Zemlje

Polarna svetlost ili aurora, kako joj sam naziv kaže, česta je u blizini polarnih oblasti. Međutim, u poslednje vreme, viđena je mnogo južnije od polarnih oblasti, iznad teritorija Srbije, Hrvatske i BiH. Zašto se polarna svetlost pojavila toliko južnije nego inače?

Polarna svetlost nastaje kada se naelektrisane čestice sa Sunca, poznate kao Sunčev vetar, sudaraju sa sa česticama gasa Zemljine jonosfere, na visini od oko 80-150 km. Sunčev vetar, pošto je plazma (jonizovani gas), dolazi u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem, a to dovodi do toga da se najveći deo čestica Sunčevog vetra nakuplja iznad onih mesta gde je Zemljno magnetno polje najjače - iznad Zemljinih magnetnih polova, severnog i južnog. Potom se čestice Sunčevog vetra sudaraju sa česticama jonosfere i tako nastaju spektakularne zavese raznih boja na noćnom nebu. Kiseonik pogođen Sunčevim vetrom svetli žuto, zeleno i narandžasto, azot svetloplavo…
Polarna svetlost ne nastaje bilo kad, a posebno ne nastaje bilo gde; odgovore na ova pitanja daju razlog i mesto nastanka Sunčevog vetra. Za razliku od Zemlje, koja je čvrsta, Sunce je džinovska lopta od plazme, što za posledicu ima činjenicu da različiti delovi Sunca imaju različitu rotaciju (zonska rotacija). Najbrže rotiraju delovi oko Sunčevog ekvatora, a najsporije delovi oko Sunčevih polova. Zbog ovoga se magnetno polje Sunca ponaša sasvim drugačije od magnentog polja Zemlje pa tako, jedno vreme, Sunce ima globalno magnetno polje, a jedno vreme ovo Sunčevo magnetno polje zapada u haos i nestaje kao globalno. Zato se formiraju veoma jaka lokalna magnetna polja Sunca, na mestima poznatim kao Sunčeve pege.

U jednom trenutku magnetno polje oko Sunčevih pega postaje toliko nategnuto da puca kao struna i “beži” u svemir, zajedno sa naelektrisanim česticama (magnetno polje određuje kako će se ponašati naelektrisane čestice, i obrnuto). Kada su pege na Suncu učestalije, učestaliji je i Sunčev vetar, i tada se kaže da je Sunčeva aktivost povećana, a tada su i aurore na Zemlji (a i na drugim planetama) učestalije. A ako je Sunčeva aktivnost veoma jaka, polarna svetlost može da se spusti mnogo južnije (aurora Borealis), odnosno mnogo severnije (aurora Australis) nego inače. Upravo to se nedavno dešavalo.Period između dva minimuma Sunčeve aktivnosti naziva se Sunčev ciklus, i traje oko 11 godina. Ove pojave ne ugrožavaju komunikacije sa satelitima i internet na Zemelji, mada se i to povremeno dešava. Za život na Zemlji ove pojave su bezopasne pošto, kao što je pomenuto, Zemlja ima magnetno polje koje nas štiti.

Međutim, tokom Zemljine istorije (a to će se sigurno dešavati i u budućnosti), dolazilo je do zamene Zemljinih magnetnih polova (revizije magnetnog polja). U međuperiodu zamene polova (severnog i južnog), Zemlja ostaje bez magnetnog polja. Tada je jedina linija odbrane života na Zemlji od jonizujućeg zračenja - Zemljina atmosfera. U takvim okolnostima ovakve pojave su bile opasnost za život na Zemlji, i po nekim hipotezama dovodile su do masovnih izumiranja. Zasad nema razloga za brigu jer na reviziju magnetnog polja treba čekati više hiljada godina.

Mihailo Racković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"