BIOLOGIJA
Zoran Šević
Najkraće i najduži životi
Samo pola milenijuma
Cvetanje Tise je zanimljiv prirodni fenomen i događaj koji budi veliko interesovanje, a o čemu se malo ili skoro ništa ne zna. Glavni krivac za to je živo biće sa najkraćim vekom na Zemlji, vrsta insekta iz porodice Ephemeroptera, kod nas poznat kao Tiski cvet, a u ostatku sveta pod nazivom Vodeni cvet.
Ovi insekti počinju svoje postojanje kao vodene larve, nastanjene u slatkovodnim staništima sa mirnim tokom. Ukopavaju se u glinu blizu obale, gde se hrane organskim materijama. Život pod vodom često traje skoro godinu dana i predstavlja ključni period razvoja. Vrhunac njihovog postojanja dešava se tokom kratke ali spektakularne odrasle faze, i to početkom leta. Nakon što larve dožive metamorfozu, izranjaju iz vode uz pomoć mehurića metana koje sakupljaju pod krilima, odbacujući svoj vodenasti egzoskelet da bi oslobodile nežna krila. Muške i ženske jedinke u rojevima lete tik iznad površine vode, vođene nagonom parenja. Nakon toga, osemenjene ženke seju jaja koja padaju na dno reke čime se ciklus završava. Odrasle jedinke umiru i njihovi egzoskeleti pokrivaju površinu reke. Fascinantno je da ženke praktično nemaju organe za varenje, pošto je svaki milimetar njihove unutrašnjosti posvećen skladištenju jaja. Čitav životni vek odraslih jedinki iznosi od par sati do najduže dva dana.
 |
| Tiski cvet |
Smatra se da neke vrste buva i komaraca imaju još kraći životni ciklus, koji ukupno iznosi samo nekoliko dana, ali za to još uvek nema pouzdanih dokaza niti su sprovedena ozbiljnija istraživanja.
Rovčica je najmanji sisar koji nastanjuje severnu poluloptu, ali je i najkraćeg životnog veka - najviše do dve godine. Priroda se zato pobrinula da se ova vrsta glodara razmnožava vrlo lako. Ženka može za godinu dana da iznese do 10 legala. Žive u kanalima koje kopaju pod zemljom, često i ispod izuzetno dubokog snega pa i čak potoka, gde se hrane glistama, crvima i semenjem. Rovčice su veome sitne; mogu da narastu do 15 cm dužine i da teže 100 gr. Ne hiberniraju tokom zime ali imaju sposobnost torpora, procesa kojim smanjuju težinu do 50 %, ali i veličinu kostiju, lobanje i unutrašnjih organa, a sve da bi preživele niske temperature i nedostatak hrane. Mužjaci su izuzetno borbeni, neke podvrste su otrovne jer imaju žljebove među zubima ispunjene otrovnim žlezdama. Zube menjanju nekoliko puta tokom životnog ciklusa, jer se troše. Hemikalija ekstrahovana iz otrova rovčice može biti potencijalno korisna u lečenju visokog krvnog pritiska, dok se druga jedinjenja koriste u lečenju nekih neuromišićnih bolesti i migrene. Pljuvačka severne kratkorepe rovčice sadrži soricidin, peptid koji je proučavan za upotrebu u lečenju raka jajnika.
 |
Rovčica |
Kolibri, poznat i kao ptica leptir, je ptica sa najkraćim životnim vekom. Ova vrsta je endemska za područje Kube. Mužjaci žive samo nekoliko meseci, dok ženke imaju životni vek od svega nekoliko nedelja. To je povezano sa njihovim intenzivnim naporima u reprodukciji, brzim sazrevanjem i kratkim periodom odraslog stadijuma. Kolibri su poznati po svom sjajnom perju i brzom letenju, a njihov životni ciklus uključuje brzu reprodukciju - da bi se održala populacija.
Kolibri |
Metuzalemi okeana
Nasuprot pomenutim vrstama, pravi metuzalemi naseljavaju svetske okeane. Šampion po dužini životnog veka je jedna vrsta morskog prilepka pod nazivom kvahog. Ovaj dvoklapni mekušac iz porodice Kamenica, koji nastanjuje severni Atlantik, može da živi preko 500 godina!
Kvahog |
Hladne vode mora i okeana na polovima značajno usporavaju metabolizam životinjskog sveta koji ih nastanjuje. Takvi uslovi su i glavni razlog dugovečnosti grenlandske ajkule za koju je ustanovljeno da polnu zrelost dostiže tek nakon 150 godina života, a da živi 200 i više godina. Dugi vek dosegnu i kornjače sa Galapagosa i grbavi kitovi. Posebno je zanimljiv životni ciklus Balerina meduze. Nazivaju je i besmrtna meduza zbog njene neobične sposobnosti reverzibilnog starenja. Ova vrsta meduze ima jedinstvenu karakteristiku - prolazak kroz proces poznat kao transdiferencijacija, što znači da može da pretvori jedan tip ćelija u drugi, a što joj omogućava da se bukvalno podmladi i započne novi životni ciklus.
Kada dosegne zrelost, umesto da ugine posle reprodukcije, Balerina se transformiše u mladu, nezrelu fazu, i vrati se na početak svog životnog ciklusa. Proces može da ponovi nekoliko puta, što ovu meduzu čini jednim od retkih organizama na Zemlji koji mogu da izbegnu prirodni proces starenja i umiranja.
Balerina meduza živi u tropskim vodama, a njena neobična sposobnost privukla je naučnu pažnju zbog mogućnosti na polju regenerativne medicine i biologije starenja. Važno je napomenuti da, uprkos ovim začuđujućim svojstvima, ova meduza nije potpuno imuna na prirodne opasnosti poput bolesti, povreda ili promena u okolini.
Balerina meduza |
Zoran Šević
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
