VELIKI UMOVI

V.B.

JOHANES GUTENBERG, PTOLOMEJ i ĐORDANO BRUNO

JOHANES GUTENBERG

Štampana reč, najzad

Nemac Johanes Gutenberg, graver, zlatar i pronalazač iz 15.veka, izumeo je  štamparsku mašinu sa pokretnim slovima i označio preokret u istoriji civilizacije: za samo nekoliko narednih decenija, knjige štampane mnogo brže,  jeftinije i u velikom broju, preplavile su celu Evropu. Štampana reč dospela je do velikog broja ljudi i omogućila njihovu direktnu vezu sa tekstom, ukinuvši neophodnost da im značenja prenosi neko drugi.
U Gutenbergove pronalaske ubrajaju se i sledeći: ručna sprava za livenje slova, posebna vrsta štamparskog mastila, drvena presa kojom se moglo štampati na obe strane hartije ili pergamenta. Njegova zasluga je i uvođenje štamparskog preloma. 

Gutenberg je u Majncu, nakon više godina isprobavanja nove tehnike rada, 1452. otvorio svoju radionicu odakle je nakon četiri godine izašlo remek-delo: Biblija na latinskom, na oko 1280 strana (150 primeraka na papiru, 35 na pergamentu). Do danas je „preživelo“ četrdesetak primeraka pomenute knjige. Među najznačajnijim delima štampanim u Gutenbergovoj radionici je "Opomena hrišćanskom svetu protiv Turaka" (popularno nazvana "Turski kalendar"), objavljena 1454, samo godinu dana nakon osmanskog zauzimanja Carigrada.   
Johanes Genflajš cuar Laden cum Gutenberg (puno ime), rođen je oko 1400. godine u Majncu, gde je i umro 1468. Pouzdanih podataka o njegovom životu je malo, čak ne postoji ni jedna njegova autentična slika. Spisi navode da je vodio poreklo iz ugledne porodice i da je poslednje tri godine života proveo na kneževskom dvoru u Majncu, uz rentu koju je primao kao pripadnik dvorske svite.
U njegovom rodnom gradu nalazi se Gutenbergov muzej, posvećen istoriji štamparstva, i Univerzitet koji nosi ime slavnog štampara. 

V.B.

PTOLOMEJ

Zemlja - centar svemira

Klaudije Ptolemej iz Aleksandrije živeo u prvoj polovini II veka n.e. Bio je helenski  astronom, matematičar i geograf. Sakupio je celokupno dotadašnje astronomsko znanje i objavio ga u svom kapitalnom delu “Veliki zbornik astronomije”. Njegovu knjigu o astronomiji, pod nazivom  „Veliko delo”, preveli su Arapi u srednjem veku sa nazivom „Veliki spis”, a zatim promenili u „Almagest”, što znači „Najveći” . Taj Ptolomejev rad smatran je za najveće delo ljudskog uma.

U “Zborniku”, Ptolomej je prihvatio geocentrični sistem pa je govorio je da su zvezde zakačene za nebesku sferu, da se Zemlja nalazi u njenom centru, a da Sunce i planete (tzv. lutalice)  kruže oko Zemlje. Polazeći od činjenice da je Zemlja globus, Ptolomej je smatrao da je Zemlja nepokretni centar svemira, oko koga se okreću Sunce, Mesec i zvezde po zasebnim putanjama. No, bez obzira na takve zablude, Ptolomej je prvi naučnik, koji je pokušao da svetu pruži naučno utemeljenu celovitu teoriju sveta. Neravnomerno kretanje planeta po nebeskom svodu objasnio je kretanjem po epiciklima (epicikl je kružnica po kojoj se kreće planeta, a centar kružnice se kreće oko Zemlje). Geocentrični sistem će biti odbačen u 16. i 17. veku u korist heliocentričnog sistema nakon Kopernikovih, Keplerovih i Galilejevih otkrića.

U delu „Geografski putopis” Ptolomej je razvio metode određivanja geografske dužine i širine tako što je izračunao položaj svih njemu poznatih mesta i gradova. Iako Ptolomejevi proračuni nisu bili tačni, jer tada nije bilo savršenih sprava za određivanje dužine i širine, njegov napor značio je dalji napredak u toj oblasti. U pomenutom delu nalaze se mnogi podaci, koji dopunuju dotadašnja znanja o geografiji i etnologiji.

A. P.

ĐORDANO BRUNO

Zemlje nije središte

Iako je Đordano Bruno (1548-1600.) bio član dominikanskog monaškog reda, zbog svojih kasnijih skeptičnih stavova prema katoličkoj doktrini, morao je 1577. da napusti Italiju. Posle boravka u Ženevi i Parizu, živeo je u Engleskoj, gde je napisao neke od svojih najznačajnijih radova. Govorio je i pisao u duhu radikalnog pogleda na religiju, o beskonačnosti kosmosa, kretanju Zemlje oko Sunca i kopernikanskom sistemu. U Veneciji su ga 1592. uhapsili inkvizitori. Spaljen je na lomači posle dugotrajnog suđenja i odbijanja da se odrekne svojih stavova. Detalji koji se tiču suđenja su uništeni.

Veruje se da je upravo zbog ovog događaja, Galileo Galilej odabrao da odustane od svojih uverenja, kada se 1633. i sam našao u situaciji da bude optužen za jeres i podršku heliocentričnom sistemu

D. M.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"