IŠČEZLE VRSTE

O.K.

Poremećaji evolucije

Iščeznuće azijskih giganata

U južnoj Kini je 1935. godine otkiven kutnjak ogromnog čovekolikog majmuna čiji se rod  sastoji od samo jedne taksonomske vrste Gigantopithecus blacki. Veruje sa da je bio težak 200-300 kg. Ostaci ove životinje pronađeni na 16 lokaliteta širom Kine, a za zube otkrivene na Tajlandu, Indoneziji  i Vijetnamu postoje pretpostavke da su pripadale gigantopitekusu.

U Aziji je postojalo biće stegodon koje je dosta podsećalo na slona. Čak 13 vrsta je potpadalo pod ovog surlaša. Pojavili su se pre više od jedanaest miliona godina. Njihovi ostaci mogu se pratiti sve do Indonezije. Utvrđeno je da su dočekali poznu fazu pleistocena koja je trajala do pre 11.700 godina. Ima i mišljenja da je stegodon opstao do poslednjih stoleća trećeg milenijuma pne - ali to nije dokazano.Veruje se da je jedna od vrsta bila, samo do ramena, visoka oko 2 m i teška 2 t.
Poslednjih godina dolazi do otkrića džinovskih životinja koje su nekada obitavale u Aziji. U okviru roda nosoroga, pre pet godina je tim kineskih paleontologa naučno odredio vrstu Paraceratherium huangheense. Vilica je otkopana u provinciji Gansu, na severozapadu Kine, pa je nosorog nazvan po  Žutoj reci, odnosno Hunaghe, na kineskom jeziku. Prošle godine, ugledni kineski paleontolog Deng Tao, zahvaljujući tome što su mu bile dostupne čitava lobanja, pršljen i donja vilica pružio je kompletan opis vrste Paraceratherium linxiaense. Ime vrste potiče od naziva nalazišta, basena Linksija, na Tibetu. Tu su 2015. godine otkopani ostaci jedinki nosoroga. Deng Tao je primenio lasersko skeniranje da bi se dobila trodimenzionalna slika davno iščezlog sisara koji je živeo u intervalu od pre trideset pet miliona do pre dvadeset miliona godina. Dužina im je bila gotovo 8 m a visina skoro 5 m. Težili su 11-20 t.

Pored Kine, fosili džinovskih nosoroga nađeni su u Mongoliji, Kazahstanu i Pakistanu. Smatra se da su ovo najveći sisari na kopnu koji su ikada postojali. Odlikovao ih je elastičan, dug i debeo vrat. Glava je bila dugačka oko metar i mogli su da dosegnu lišće na najvišim delovima drveća. Njuška je bila kratka. Uprkos veličine, ovaj nosorog je bio dobar  trkač zahvaljujući tankim nogama. U zavisnosti od promena klimatskih uslova tokom miliona godina, pripadnici ove vrste kretali su se iz centralne u južnu Aziju i nazad.

11 m krokodila

Osteodontornis je druga najveća ptica letačica. Ima samo jednog predstavnika - vrstu Osteodontornis orri. Na više lokaliteta u Japanu pronađeni su delovi tela ove ptice. Kost iz lobanje je otkrivena na ostrvu Honšu. Potiče iz srednjeg miocena, što je vreme od pre šesnaest milona do pre jedanaest i po miliona godina. Deo donje vilice je nađen na nalazištu Oi, u centralnom Japanu. Visina ptice je bila 1,20 m, a raspon krila je iznosio oko 6 m. Od današnjih ptica srodne su im rode i pelikani. Glava je bila dugačka a kljun je imao unutrašnja ispupčenja koja su podsećala na zube. Upravo je kljun olakšavao da se dođe do plena. Lake kosti omogućavale su da ptica poleti.
Ogromni krokodili iz roda Rhamphosuchus živeli su na području današnje Indije i Pakistana. Novija istraživanja su pokazala da ovaj gmizavac ipak nije bi najveći u svojoj kategoriji. Procenjuje se da mu dužina nije prevazilazila 11 m. Imao je veći broj zuba i usku njušku. Po svemu sudeći, hranio se krupnijim ribama.

U poznoj kredi (od pre 100  do pre 66 milona godina) na teritoriji zapadne Indije živela je zmija zvana sanadžeh. Hranila se jajima i mladuncima dinosaurusa. U indijskoj državi Gudžarat nađena je skoro čitava lobanja, uz pršljene i donju vilicu. Dužina gmizavca je bila oko 3,5 m.

Osamdesetih godina prošlog veka, u Uzbekistanu, u pustinji Kizilkum, pronađena je vrsta dinosaurusa Ulughbegsaurus uzbekistanensis. Vrsta je nazvana po vladaru, astronomu i matematičaru iz 15. veka Ulug-begu. Dužina tela je bila oko 8 m a težina veća od tone. Unutar svog ekosistema, taj dinosaur je bio najveći. Džinovski repati vodozemac koji je pripadao rodu Aviturus je najstariji i najveći član svoje taksonomske familije. Ovo veoma krupno  stvorenje potiče iz kasnog paleocena, od pre 66 do pre 56 miliona godina. Živeo je u granicama današnje Mongolije. Nađena je samo jedna vrsta - Aviturus execratus. Karakteristika Aviturusa je ograničen rast. Hranili su se ribama i bekičmenjacima iz vode a verovatno i insektima. Telo im je bilo dugačko gotovo 2 m.

Uz pomoć izotopa

Rod vilinih konjica Epiaeschna  je obuhvatao sedam vrsta, od kojih je samo jedna opstala do danas. Među iščezlim predstavnicima ovog insekta izdvaja se Epiaeschna lucida. Postojala je pre oko dvanaest miliona godina. Sa rasponom krila od skoro 7 cm, to je bio najveći insekt kenozoika. Ostaci su pronađeni u priobalnoj kineskoj provinciji Šandong. Razmnožavali su se tako što su jaja ostavljali u vodu.
U blizini ostrva Kjušu je ostrvo i arhipelag Iki. Tu se nalazi značajan paleontološki lokalitet poznat po fosilima insekata. Na Ikiju su locirani i ostaci džinovske medonosne pčele. To je jedino mesto gde su pronađeni delovi pčele Apis lithohermaea. Insekt je egzistirao u epohi miocena (od pre 23 do pre 5 miliona godina).

O.K.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"