ŽIVOTNA OKOLINA
Ekotoksikologija
Mikroplastika u ljudskoj krvi
Mikroplastiku čine mali fragmenti plastike, koji imaju dužinu manju od 5 mm. Ona može poticati od bilo kog tipa plastike, a u životnoj sredini se najčešće nalaze: polietilen (PE), polipropilen (PP), polistiren (PS), poliamid (PA, npr. najlon), poliester (PES) i akril (AC). Sve ove vrste mikroplastike nastaju od veće plastike, poput plastičnih flaša, kesa ili cevčica za piće, koje se nakon upotrebe nakupljaju u životnoj sredini i vremenom razgrađuju do sve sitnijih delova. Daljim usitnjavanjem se stvara mikroplastika, koja se vremenom taloži u prirodi, najčešće u vodi i zemlji.
Mikroplastika se stvara i u svakodnevnom životu, usled čestog korišćenja plastičnih produkata, poput kesa, folija za hranu, plastičnih flaša ili plastičnog pribora. Pokazano je da do njenog nastanka dolazi i prilikom otvaranja plastičnih ambalaža. Prilikom kidanja, sečenja i cepanja plastične ambalaže, dolazi do stvaranja 0,46-250 mikroplastike po cm. Ova količina zavisi od samog sastava plastike i njenih karakteristika poput gustine ili čvrstine. Deo te mikroplastike može završiti u vodi ili hrani koju direktno koristimo, a na taj način može dospeti i u sam krvotok.
Iako se dugo pretpostavljalo da je ovako nešto veoma moguće, ipak, dosadašnjim metodama, mikroplastika nije mogla biti izmerena u ljudskoj krvi i samim tim to nije moglo biti dokazano. Međutim, istraživački tim ekotoksikologa sa Vrije Univerziteta u Amsterdamu, je prvi koji je to dokazao. Naime, oni su razvili jednu metodu pomoć u koje su po prvi put mogli da tačno izmere koncentracije mikroplastike u ljudskoj krvi. Kao što su i sumnjali, plastika sa kojom se srećemo najčešće bila je prisutna i u ljudskom krvotoku. Tim je testirao 22 osobe na 5 najčešće korišćenih tipova plastike u svakodnevnom životu i otkrio da čak 17 uzoraka sadrži male količine mikroplastike, što je 77% ispitivanih uzoraka. Najčešći tip detektovane plastike je bio PET, od koga su sačinjene uglavnom plastične flaše, kese i ambalaže raznih namirnica iz marketa. Količina plastike koja je pronađena je vrlo mala i odgovara jednoj kašičici plastike na 1000 litara krvi, ali je dovoljna da izazove veliku zabrinutost zbog mogućeg štetnog uticaja na zdravlje. Krv povezuje sve delove tela pa se samim tim mikroplastika može naći u bilo kom organu našeg tela.
Jedno od ograničenja ovog rada jeste veoma mali uzorak; odnosno, u istraživanju su učestvovala samo 22 ispitanika i nema informacija o tome koliku su izloženost plastici ovi ispitanici imali u svom životu. Takođe, u radu nije utvrđena veličina pronađene mikroplastike niti broj ovih čestica, što bi bilo veoma važno istražiti u budućnosti. Međutim, i samo otkriće da je mikroplastika prisutna u krvotoku je dovoljno da se shvati važnost i urgentnost ovakvih ispitivanja, kojih mora biti više u budućnosti. Ova studija doprinosi dokazima da mikroplastika ne prožima samo životnu sredinu već prožima i naša tela, a dugoročne posledice toga još uvek nisu poznate medicini.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
