MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 102 | ATLANTIDA, potopljena ili izmišljena?
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 102
Planeta Br 102
Godina XVIII
Oktobar-Novembar-Decembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

 

Dr Milan Gnjatović,
profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu

Konsultovanje računarskih programa

„Virusne” ideje

 

Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Oblast veštačke inteligencije zaražena je već nekoliko decenija idejom da se ljudska inteligencija suštinski zasniva na statističkim sposobnostima. U publikaciji iz 1996, Stiven Abni (Steven Abney) ukazao je na dramatični porast popularnosti statističkih metoda u oblasti računarske lingvistike: praktično nepoznate metode postale su, u periodu od deset godina, fundamentalni alati računarske lingvistike. Abni ističe, ne bez izvesnog zadovoljstva, da svako ko ne ume ubedljivo da upotrebljava terminologiju karakterističnu za statističke metode rizikuje da ga pomešaju s kuhinjskim pomoćnim osobljem na banketu Udruženja za računarsku lingvistiku.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA


U međuvremenu, ideja o univerzalnoj primeni statističkih metoda zarazila je (skoro) čitavu oblast veštačke inteligencije. „Mašinsko učenje” predstavlja jednu od terminoloških odrednica koje se ovih godina dogmatski koriste u naučnoj i kvazinaučnoj korespondenciji. Ovaj izraz odnosi se na primenu automatizovanih statističkih metoda u pokušaju da se empirijski dođe do pravila i struktura za računarsko modelovanje neke ljudske kognitivne sposobnosti, poput analize slike ili razumevanja jezika. Međutim, način na koji se mašinsko učenje uobičajeno praktikuje može se opisati kao zloupotreba statističkih metoda. Ono što je posebno štetno u ovoj praksi jeste prećutno usvojena pretpostavka da programer ne mora suštinski da razume kognitivnu sposobnost koju računarski modeluje, pa čak ni statističku metodu koju primenjuje, jer je postupak tzv. mašinskog učenja automatizovan i izvršava ga program. Primarni zadatak programera je da program „nahrani” dovoljnim brojem primera, kojima su pridruženi očekivani rezultati obrade, što se naziva „nadgledanim mašinskim učenjem”, iako nesrećno podseća na vic o psu i njegovom ljudskom saputniku na letu u svemir.

Instant lekari

Razmatranje terminološkog rečnika za naučne bankete moglo bi da ostane u domenu zabave ili bizarnosti - da ne postoji namera da se algoritmi mašinskog učenja primene za simuliranje kritičnih kognitivnih zadataka, poput postavljanja medicinskih dijagnoza.

Istraživači na univerzitetu Stenford razvili su 2017. program zasnovan na mašinskom učenju koji dijagnostifikuje pneumoniju na osnovu rendgenskih snimaka pluća. Razvoj ovog programa trajao je samo jedan mesec, a na testu u Stenfordskoj bolnici pokazalo se da program postavlja dijagnoze preciznije od ljudskih radiologa.

Ovaj rezultat je propraćen trijumfalnim naslovom u časopisu „IEEE Spektrum” koji eksplicitno naglašava da je stenfordskim istraživačima bio potreban “samo jedan mesec da pobede radiologe”. Tekla Peri (Tekla Perry), autorka članka u „Spektrumu“, nije krila oduševljenje. Opisala je epizodu iz privatnog života, u kojoj su radiolozi u Stenfordskoj bolnici propustili da dijagnostifikuju pneumoniju njenom sinu, a tekst je zaključila izjavom da će zahtevati „konsultovanje” programa sledeći put kad sina bude dovodila u urgentnu službu Stenfordske bolnice.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

levo: Profesor Endru Eng / desno: Tekla Peri

Dve godine nakon objavljivanja ovog članka, izbila je globalna epidemija bolesti KOVID-19, izazvana humanim koronavirusom koji izaziva promene u plućima čije su radiološke manifestacije karakteristične za pneumoniju. Ono što bi moglo da predstavlja iznenađenje za one koji veruju medijskim refleksijama razvoja veštačke inteligencije jeste da se stenfordski program za automatizovano dijagnostifikovanje pneumonije ne primenjuje u kliničkoj praksi. Profesor Endru Eng (Andrew Ng), vođa stenfordskog tima koji je razvio ovaj program i suosnivač istraživačkog tima „Gugl Brejn” (engl. Google Brain) pružio je sledeće objašnjenje u vezi s tim:

“Mi koji se bavimo mašinskim učenjem stvarno smo dobri u postizanju uspeha na podacima za testiranje, ali razvoj sistema nažalost zahteva više od toga”.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA


U svom odgovoru, Eng je ukazao na činjenicu da je program obučen i testiran na specifičnim podacima iz Stenfordske bolnice. U drugim bolnicama, u kojima se primenjuju drugačije mašine ili drugačiji protokoli snimanja, isti program dao bi znatno lošije rezultate. Na kraju je istakao da je jaz između istraživačkih rezultata i njihove praktične primene u realnom okruženju karakterističan za celu oblast veštačke inteligencije, a ne samo za njen deo koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu.

Lažne pobede

U stvari, Eng je samo formulisao ono što odavno znaju svi koji razumeju statističke metode mašinskog učenja (iako postoji tendencija da se ovakvi uvidi zanemare u situacijama kad je to marketinški ili finansijski opravdano). Statistički modeli mašinskog učenja sadrže veliki broj međusobno nezavisnih parametara čije se vrednosti automatski izračunavaju tako da izlaz iz sistema što približnije odgovara očekivanim rezultatima. Kvalitet ovakvih sistema primarno zavisi od kvaliteta podataka na kojima se vrši njihovo obučavanje. Međutim, kad usvojite pretpostavku da dijagnostifikovanje pneumonije ne zahteva specifična medicinska znanja, nije teško poverovati da programeri mogu da “pobede radiologe za mesec dana”.

Peri je prenela Engovo objašnjenje u istom časopisu u kome je, dve godine pre toga, nekritički hvalila program. Senzacionalistički naslov članka sugeriše da Endru Eng pruža „rendgenski“ uvid u medijsku pomamu za veštačkom inteligencijom. Čitaoce nije obavestila da li je revidirala svoj stav o “konsultovanju” programa u vezi s zdravstvenim stanjem svog sina.

Međutim, zaključak se sam nameće. Ako se sticajem okolnosti zadesite na naučnom banketu, ubacite povremeno u svoj govor neku od očekivanih fraza, ali držite „socijalnu distancu“ da ne biste morali praktično da proverite svoju veru u mašinsko učenje.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

 

 

Dr Milan Gnjatović,
profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu

 

 



 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 102
Planeta Br 102
Godina XVII
Oktobar-Novembar-Decembar 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA