MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 101 | SUPERRAČUNARI/big data
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVIII
Jul-Avgust-Septembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 101
Jul 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

 

Dr Milan Gnjatović,
profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu

Inteligentne mašine i ljudska pamet

Tjuringovi svedoci

 

Trenutno stanje u oblasti veštačke inteligencije može se opisati na sledeći način: naučne istine postale su stvar konsenzusa, a stav da se ljudski um ipak ne može svesti na računarski algoritam predstavlja jeretičku misao.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA


Matematičar Kurt Gedel (Kurt Gödel) je 1931. otkrio jedan od najznačajnijih rezultata savremene logike: formalno je dokazao da je svaki konzistentni formalni deduktivni sistem nepotpun. Ovaj uvid, poznat kao teorema o nekompletnosti, efektivno je opisan rečima fizičara i matematičara Rodžera Penrouza (Roger Penrose). Za svaki skup formalnih deduktivnih pravila R postoji matematički iskaz koji, ako verujemo u validnost skupa R, moramo prihvatiti kao istinit, iako ga ne možemo dokazati pravilima iz skupa R. Iz ovog uvida Penrouz zaključuje da se ljudska sposobnost razumevanja ne može formalizovati računarskim algoritmom. Pre Penrouza, do istog uvida došao je i filozof Džon Lukas (John Lucas), takođe inspirisan Gedelovom teoremom o nekompletnosti, pa se ovaj zaključak često naziva Penrouz-Lukasovim argumentom, iako je i sam Gedel verovao da ljudski um nadilazi moć bilo koje konačne mašine.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Rodžer Penrouz


Međutim, stav da se ljudski um ne može svesti na računarski algoritam neprihvatljiv je u mehanističkom shvatanju čoveka. Npr., Stenfordova enciklopedija filozofije opisuje ovaj stav kao kontroverzan i problematičan samo na osnovu činjenice da postoji široki naučni konsenzus da nije tačan. A sam konsenzus potiče od dominantno zastupljene ideološke postavke zasnovane na Tjuringovom biheviorističkom stanovištu (o kojem je bilo reči u prethodnim izdanjima „Planete“, v. br. 83), po kojem razvoj inteligentnih mašina ne zahteva razumevanje ljudske inteligencije.

Matematika i prirodna selekcija

Filozof Danijel Denet (Daniel Dennett) tipični je predstavnik ove ideologije. On opravdava Tjuringovo stanovište uvođenjem nategnute analogije s Darvinovom teorijom evolucije. Po njegovim rečima, Darvin je pokazao da je ljudska inteligencija nastala kao rezultat prirodne selekcije koja je, u osnovi, neinteligentni proces (a mindless process), što za Deneta predstavlja dokaz da za razvoj inteligentnih mašina nije potrebno razumeti ljudsku inteligenciju. Jedna od refleksija ideološke postavke u Denetovoj argumentaciji odnosi se na to što Denet nije odoleo da zastupnike suprotnog mišljenja pejorativno ne nazove „kreacionistima“. Ovim Denet učitava sledeći podtekst: ako ne prihvatate Tjuringovo stanovište, onda to znači da ne prihvatate teoriju evolucije, što vas stavlja na korak od toga da budete proglašeni šarlatanom. U tako postavljenoj terminološkoj razmeni nije neopravdano Deneta pejorativno nazvati Tjuringovom svedokom.
Čini se da Tjuringovi svedoci, među kojima broj tehničkih entuzijasta prevazilazi broj matematičara, zanemaruju činjenicu da je Tjuring bio svestan negativnog Gedelovog određenja u odnosu na mogućnost da se ljudski um predstavi algoritmom. Tjuringov odgovor na Gedelovu „matematičku“ zamerku iskren je: „Nemam veoma ubedljive argumente pozitivne prirode koji bi podržali moje stavove. Da ih imam, ne bih prolazio kroz takve muke da ukažem na zablude suprotnih stavova.“
Međutim, Penrouz, čije razumevanje Tjuringovih dostignuća seže nesumljivo dublje od Denetovog, nije upao u ideološku zamku. On ističe da veruje u mehanizam prirodne selekcije, ali da sposobnost sprovođenja sofisticirananih matematičkih algoritama ne predstavlja selektivnu prednost u kontekstu evolucije. Ako u to sumnjate, dovoljno je da uporedite nivoe popularnosti koje u savremenom društvu uživaju vrhunski matematičari i vrhunski sportisti, i primetićete da selektivna prednosti nije na strani matematičara. S druge strane, Penrouz veruje da opšta sposobnost razumevanja sveta koji nas okružuje predstavlja selektivnu prednost, što je u skladu s njegovim stavom da se razumevanje ne može formalizovati računarskim algoritmom.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

levo: Kurt Gedel / desno: Alen Tjuring

O racionalnosti životnih izbora

Malo je verovatno da je Penrouzovo objašnjenje inspirisano Gedelovim životom, ali je na ironičan način u skladu s njim. Jedna epizoda vezana za kontekst predratne Austrije iz tridesetih godina dvadesetog veka ostavila je snažan pečat na Gedelovom životu. Početak ove epizode vezan je za smrt filozofa Morica Šlika (Moritz Schlick), Gedelovog bliskog prijatelja i kolege iz Bečkog kruga, ubijenog 1936. od strane svog bivšeg studenta na stepeništu Bečkog univerziteta. Suđenje je dobilo snažan politički diskurs, a ubica je pušten na uslovnu slobodu nakon dve godine, neposredno posle aneksije Austrije. Gedel je teško podneo Šlikovu smrt, a njegovi biografi svedoče da ga je ovaj događaj doveo u stanje nervnog rastrojstva. Nedugo potom, Gedelu je onemogućeno da dobije nastavno zvanje na Bečkom univerzitetu zvog navodnih „sumnjivih“ političkih stavova. Bio je predmet istrage zbog svojih akademskih gostovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, od njega je zahtevano da prođe tzv. rasni test, a 1939. godine proglašen je sposobnim za vojnu službu. Sve ovo navelo je Gedela da 1940. emigrira u Ameriku, zajedno sa svojom suprugom Adel.
Međutim, odlaskom u Ameriku, Gedel nije pobegao od unutrašnjih demona. Živeo je u dugoročnom strahu, čiji je intenzitet eskalirao kako je postajao stariji, da će biti otrovan i jeo je samo hranu koju je spremala njegova supruga Adel. Kad je Adel doživela moždani udar zbog kojeg je morala da provede nekoliko meseci u bolnici, Gedel je prestao da jede, zbog čega je 1978. preminuo. U potvrdi o smrti pisalo je da je preminuo zbog neuhranjenosti i iscrpljenosti izazvanih poremećajem ličnosti. Cinična interpretacija u kontekstu teoreme o nekompletnosti bila bi da je Gedel izabrao konzistentnost na račun kompletnosti. Misao Fjodora Dostojevskog izrečena u „Zapisima iz podzemlja“ kao da je upućena Tjuringovom svedocima:
„Evo vi, na primer, želite da odučite čoveka od starih navika i da ispravite njegovu volju u skladu sa zahtevima nauke i zdravog razuma. Ali otkud vi znate da je čoveka ne samo moguće nego i potrebno popravljati? [...] To je zasad samo vaša pretpostavka. Dopustimo da je to zakon logike, ali, možda, uopšte i nije zakon za čovečanstvo.“

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

 

 

Dr Milan Gnjatović,
profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu

 

 



 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVII
Jul-Avgust-Septembar 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA