VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Dr Milan Gnjatović,
profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu

Inteligentne mašine i ljudska pamet

Tjuringovi svedoci

Trenutno stanje u oblasti veštačke inteligencije može se opisati na sledeći način: naučne istine postale su stvar konsenzusa, a stav da se ljudski um ipak ne može svesti na računarski algoritam predstavlja jeretičku misao.

Matematičar Kurt Gedel (Kurt Gödel) je 1931. otkrio jedan od najznačajnijih rezultata savremene logike: formalno je dokazao da je svaki konzistentni formalni deduktivni sistem nepotpun. Ovaj uvid, poznat kao teorema o nekompletnosti, efektivno je opisan rečima fizičara i matematičara Rodžera Penrouza (Roger Penrose). Za svaki skup formalnih deduktivnih pravila R postoji matematički iskaz koji, ako verujemo u validnost skupa R, moramo prihvatiti kao istinit, iako ga ne možemo dokazati pravilima iz skupa R. Iz ovog uvida Penrouz zaključuje da se ljudska sposobnost razumevanja ne može formalizovati računarskim algoritmom. Pre Penrouza, do istog uvida došao je i filozof Džon Lukas (John Lucas), takođe inspirisan Gedelovom teoremom o nekompletnosti, pa se ovaj zaključak često naziva Penrouz-Lukasovim argumentom, iako je i sam Gedel verovao da ljudski um nadilazi moć bilo koje konačne mašine.

Međutim, stav da se ljudski um ne može svesti na računarski algoritam neprihvatljiv je u mehanističkom shvatanju čoveka. Npr., Stenfordova enciklopedija filozofije opisuje ovaj stav kao kontroverzan i problematičan samo na osnovu činjenice da postoji široki naučni konsenzus da nije tačan. A sam konsenzus potiče od dominantno zastupljene ideološke postavke zasnovane na Tjuringovom biheviorističkom stanovištu (o kojem je bilo reči u prethodnim izdanjima „Planete“, v. br. 83), po kojem razvoj inteligentnih mašina ne zahteva razumevanje ljudske inteligencije.

Matematika i prirodna selekcija

Filozof Danijel Denet (Daniel Dennett) tipični je predstavnik ove ideologije. On opravdava Tjuringovo stanovište uvođenjem nategnute analogije s Darvinovom teorijom evolucije. Po njegovim rečima, Darvin je pokazao da je ljudska inteligencija nastala kao rezultat prirodne selekcije koja je, u osnovi, neinteligentni proces (a mindless process), što za Deneta predstavlja dokaz da za razvoj inteligentnih mašina nije potrebno razumeti ljudsku inteligenciju. Jedna od refleksija ideološke postavke u Denetovoj argumentaciji odnosi se na to što Denet nije odoleo da zastupnike suprotnog mišljenja pejorativno ne nazove „kreacionistima“. Ovim Denet učitava sledeći podtekst: ako ne prihvatate Tjuringovo stanovište, onda to znači da ne prihvatate teoriju evolucije, što vas stavlja na korak od toga da budete proglašeni šarlatanom. U tako postavljenoj terminološkoj razmeni nije neopravdano Deneta pejorativno nazvati Tjuringovom svedokom.
Čini se da Tjuringovi svedoci, među kojima broj tehničkih entuzijasta prevazilazi broj matematičara, zanemaruju činjenicu da je Tjuring bio svestan negativnog Gedelovog određenja u odnosu na mogućnost da se ljudski um predstavi algoritmom. Tjuringov odgovor na Gedelovu „matematičku“ zamerku iskren je: „Nemam veoma ubedljive argumente pozitivne prirode koji bi podržali moje stavove. Da ih imam, ne bih prolazio kroz takve muke da ukažem na zablude suprotnih stavova.“
Međutim, Penrouz, čije razumevanje Tjuringovih dostignuća seže nesumljivo dublje od Denetovog, nije upao u ideološku zamku. On ističe da veruje u mehanizam prirodne selekcije, ali da sposobnost sprovođenja sofisticirananih matematičkih algoritama ne predstavlja selektivnu prednost u kontekstu evolucije. Ako u to sumnjate, dovoljno je da uporedite nivoe popularnosti koje u savremenom društvu uživaju vrhunski matematičari i vrhunski sportisti, i primetićete da selektivna prednosti nije na strani matematičara. S druge strane, Penrouz veruje da opšta sposobnost razumevanja sveta koji nas okružuje predstavlja selektivnu prednost, što je u skladu s njegovim stavom da se razumevanje ne može formalizovati računarskim algoritmom.

O racionalnosti životnih izbora

Malo je verovatno da je Penrouzovo objašnjenje inspirisano Gedelovim životom, ali je na ironičan način u skladu s njim. Jedna epizoda vezana za kontekst predratne Austrije iz tridesetih godina dvadesetog veka ostavila je snažan pečat na Gedelovom životu. Početak ove epizode vezan je za smrt filozofa Morica Šlika (Moritz Schlick), Gedelovog bliskog prijatelja i kolege iz Bečkog kruga, ubijenog 1936. od strane svog bivšeg studenta na stepeništu Bečkog univerziteta. Suđenje je dobilo snažan politički diskurs, a ubica je pušten na uslovnu slobodu nakon dve godine, neposredno posle aneksije Austrije. Gedel je teško podneo Šlikovu smrt, a njegovi biografi svedoče da ga je ovaj događaj doveo u stanje nervnog rastrojstva. Nedugo potom, Gedelu je onemogućeno da dobije nastavno zvanje na Bečkom univerzitetu zvog navodnih „sumnjivih“ političkih stavova. Bio je predmet istrage zbog svojih akademskih gostovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, od njega je zahtevano da prođe tzv. rasni test, a 1939. godine proglašen je sposobnim za vojnu službu. Sve ovo navelo je Gedela da 1940. emigrira u Ameriku, zajedno sa svojom suprugom Adel.
Međutim, odlaskom u Ameriku, Gedel nije pobegao od unutrašnjih demona. Živeo je u dugoročnom strahu, čiji je intenzitet eskalirao kako je postajao stariji, da će biti otrovan i jeo je samo hranu koju je spremala njegova supruga Adel. Kad je Adel doživela moždani udar zbog kojeg je morala da provede nekoliko meseci u bolnici, Gedel je prestao da jede, zbog čega je 1978. preminuo. U potvrdi o smrti pisalo je da je preminuo zbog neuhranjenosti i iscrpljenosti izazvanih poremećajem ličnosti. Cinična interpretacija u kontekstu teoreme o nekompletnosti bila bi da je Gedel izabrao konzistentnost na račun kompletnosti. Misao Fjodora Dostojevskog izrečena u „Zapisima iz podzemlja“ kao da je upućena Tjuringovom svedocima:
„Evo vi, na primer, želite da odučite čoveka od starih navika i da ispravite njegovu volju u skladu sa zahtevima nauke i zdravog razuma. Ali otkud vi znate da je čoveka ne samo moguće nego i potrebno popravljati? [...] To je zasad samo vaša pretpostavka. Dopustimo da je to zakon logike, ali, možda, uopšte i nije zakon za čovečanstvo.“

Dr Milan Gnjatović,
profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"