TEMA BROJA
V. Bosanac
Superračunari / Big data
Računari i ljudi za istim stolom
Dragan Lazić |
Dilema koja je postojala u ranoj fazi kompjuterske ere "da li je čovek jači od mašine, ili obrnuto" u igranju šaha više ne postoji.
Ranije su pripreme šahista umnogome zavisile od trenera i stručne literature, a danas ih je gotovo nemoguće zamisliti bez pomoći računara, ističe predsednik Šahovskog saveza Srbije (ŠSS) Dragan Lazić. Sve partije koje se na zvaničnim takmičenjima igraju u svetu pohranjene su u neku od mnogobrojnih baza podataka. Osim toga, postoje softveri za analiziranje partija, pri čemu se izdvajaju najbolji potezi (opcije).
Pokazalo se, međutim, da isključivo oslanjanje na mašinu, koliko god ona bila moćna, nije dovoljno: neophodan je i trener koji svojim objašnjenjima rasvetljava i dopunjava ono što se može naći u bazama šahovskih podataka, naglašava Dragan Lazić. Moglo bi se reći da mašina ne može u potpunosti da zameni čoveka, ali je takođe istina da se više ne bi moglo bez doprinosa i uloge moćnih računara, dodaje on. U toj “tesnoj trci” mašina često zauzima mesto broj1.
Uopšte gledano, (super)računari doprinose razvoju šaha na više načina: omogućavaju učenje šaha, podstiču igranje te drevne igre između čoveka i mašine, igranje šaha sa i među igračima iz raznih delova sveta, analiziranje i praćenje partija gde god da su igrane. Uz ovo, predsednik ŠSS podseća i na davnašnji opis šaha kao jedinstvene kombinacije sporta (sadrži takmičarske elemente), nauke (podrazumeva stalno proučavanje) i umetnosti (svaka partija je posebna kreacija - kombinatorika).
Nekadašnja Jugoslavija i Srbija bile su jake šahovske nacije, sa igračima svetskog kalibra, ali poslednjih 20 godina nije tako, kaže Lazić. Trenutno nemamo nijednog igrača u prvih 100 u svetu (seniorska konkurencija). Samo se ponekad osvoji neka medalja u juniorskoj konkurenciji.
Velika želja i ambicija predsednika ŠSS jeste da srpski šah bude vraćen na svetsku pozornicu. Jedan od ključnih koraka u tome predstavlja Program za podršku najboljim mladim igračima, usvojen početkom juna i javnosti predstavljen 9.juna ove godine. To je prvi put, naglašava Dragan Lazić, da se ŠSS na sistematski način bavi ovom temom. “Nadam se da će Program postići cilj da neko od naših najboljih mladih igrača ostane u svetskom vrhu i kada iz juniorske pređe u kategoriju seniora”.
Ozbiljna očekivanja, kaže naš sagovornik, imamo naročito kada su u pitanju sledeći šahovski velemajstori: Aleksandar Inđić (25 godina, tri puta seniorski prvak Srbije), Teodora Injac (20 godina, tri puta seniorska prvakinja Srbije, Velimir Ivić (18 i po godina, četvrto mesto na domaćoj listi seniora), Luka Budisavljević (17 godina, najmlađi velemajstor u istoriji Srbije).
V. Bosanac
| ZANIMLJIVOSTI |
Od Indije do Evrope
Smatra se da najstariji predak šahovske igre potiče iz VII veka, iz Indije. Šah je odatle prešao u Persiju, a nakon arapskog osvajanja Persije, prihvaćen je u celom muslimanskom svetu. Potom je stigao u južnu Evropu; svoj današnji „oblik“ na evropskom kontinentu dobio je manje-više u 15. veku.
Prva igra
Računari su počeli da "igraju šah" 1951. Te godine je nemački pronalazač Ditrih Princ (Dietrich Prinz) osmislio prvi šahovski program za tada aktuelni model računara. Bio je to "ferranti mark 1"(prvi elektronski računar opšte namene, komercijalno dostupan) na britanskom Univerzitetu Mančestera. |
"Maniak protiv" igrača
Prvi put je računar pobedio igrače-ljude u igri sličnoj šahu još 1956. Računar "maniac", razvijen u američkoj Naučnoj laboratoriji Los Alamos, poneo je titulu pionira pobednika nad ljudima u igri koja je sadržala elemente šaha.
Poraz pa žalba
Prvi šahovski računar bio je "dip blu" (Deep Blue) kompanije "IBM". Prototip potiče iz 1995, a javnosti je prikazan naredne godine. Temeljito je unapređen posle poraza od svetskog šampiona Garija Kasparova, 1996. godine. Ponovo su igrali 1997: superračunar je tada odneo pobedu, ali je Gari Kasparov optužio "IBM" za prevaru.
Danas je "dip blu" izložen u jednom muzeju u SAD. |
Gari Kasparov svetski šampion u šahu igra protiv računara „dip blu” (Deep Blue) kompanije „IBM” |
Do nemogućeg
Primena superračunara je velika, u oblastima gde je potrebno izračunavanje visokih performansi. Koriste se u naučno-tehničkim proračunima sa ogromnim brojem računskih operacija; polja primene stalno se šire pa se tako najbrži superkompjuter na svetu, japanski "fugaku", odnedavno bavi i istraživanjem COVID-19.
Superkompjuteri omogućavaju da razumemo stvari koje je teško ili nemoguće videti, izmeriti ili precizno izanalizirati u stvarnosti: bilo da su one suviše velike, suviše male, suviše opasne, prebrze, preterano usporene, jako složene sa mnoštvom pojedinosti koje treba sagledati i slično.
Umesto milijardu ljudi
Aktuelni desktop-modeli po pravilu poseduju procesore sa dva ili četiri računarska jezgra i između četiri i osam gigabajta radne memorije za obavljanje zadataka. To je neuporedivo manje, gotovo zanemarljivo, u odnosu na kapacitet jednog superkompjutera. Primera radi, kineski superračunar „tianhe 2“ koristi 3,12 miliona procesorskih jezgara i milion gigabajta radne memorije. Postiže 33,86 petaflopsa u sekundi, odnosno 33.860 biliona operacija u sekundi. Razvijen je na na Kineskom Nacionalnom univerzitetu odbrambenih tehnologija (KNUOT). Za sat vremena ovaj superkompjuter postiže rezultate koje bi 1,3 milijarde ljudi dobilo kada bi na digitronu simultano računali hiljadu godina.
Razvoj veštačkog uma
Ocem superačunara i industrije vezane za njih smatra se američki elektroinženjer i pronalazač Sijmur Rodžer Krej (1925-1996), zaslužan za dizajniranje kompjutera, najbržih na svetu tokom više decenija. Osnivač je i firme za proizvodnju kompjutera "Krej riserč" (Cray Research)
Era superračunara počela je krajem 1970-tih i početkom 1980-tih godina. Računarski giganti prvo su imali po nekoliko procesora, dok su 1990-tih mogli već da se pohvale hiljadama procesora. Do kraja 20. veka paralelni superračunari sa desetinama hiljada "off-the-shelf" procesora postali su uobičajeni.
Simor Krej |
Prvi u Srbiji
Prvi superkompjuter u Srbiji, "HP Paradox IV", instaliran je na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu 2014.godine, čime su višestruko ojačani resursi i računarske snage raspoložive istraživačima. Povećana je takođe njihova međunarodna kompetitivnost u istraživanju i razvoju.
"HP Paradox IV" je postrojenje integrisano u sve regionalne i pan-evropske superračunarske infrastrukture. Superračunarski klaster predstavlja integrisano, vodom hlađeno postrojenje, sa ukupno 2.500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene, sa preko četiri terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
