MUZEJI

Dubravka Marić

Iluzije su stvarne

Muzej iluzija u Beogradu je jedan od 30 muzeja koji su deo najveće muzejske franšize na svetu. Njegova postavka od preko 70 eksponata, raspoređena je na dva nivoa u zgradi u Nušićevoj ulici. Postavka je uglavnom  interaktivna i sadrži instalacije, optičke iluzije i prostorne iluzije, od kojih se neke mogu videti samo pomoću fotografskog aparata. Iza svakog eksponata se skrivaju pojave i zakoni prirode, koje opisuju i objašnjavaju matematika, prirodne nauke i psihologija.

- Iluzija vara oko. Recimo, mozak zna da lice mora biti ispupčeno jer koristi prethodna iskustva i znanja. Oko vidi nešto drugo, a iluzija predstavlja taj međuprostor. Zato se može reći da su iluzije stvarne, za razliku od halucinacija.
Ovo je muzej, ali atipičan muzej. On obrazuje i pruža doživljaj koji ne možete ‚opipati‘ i, može se reći, koketira sa muzeologijom. Pre godinu dana smo osvežili postavku i novo je više od polovine eksponata. Najatraktivnijim starim eksponatima smo samo promenili ruho jer postavka bez njih ne bi bila to što jeste. Postavka se inače radi na tri godine, a mi smo u ovom prostoru upravo toliko. Najverovatnije je da ćemo ovu postojeću zadržati još neko vreme, da bi mogli da je vide turisti koji za to nisu imali priliku. To je važno za Muzej iluzija koji je na sajtu ‚Trip Advisor‘ visoko ocenjen i proglašen za najposećeniji muzej u Beogradu.

Svaki muzej u franšizi je fokusiran na nešto svoje i zavisi sam od sebe. Zato radimo različite programe, trudimo se da budemo atraktivni medijima kroz kvalitetan sadržaj, da bismo stalno ljude podsećali da dođu i vide. Zaista se trudimo da bude i zabavno i edukativno; da bude i za korporativni sektor i za porodice, jer to je jedini način da opstanemo - objašnjava Jelena Simić, direktor marketinga i prodaje u Muzeju iluzija u Beogradu.

Deca u pratnji članova svoje porodice ili u društvu školskih drugova i nastavnika predstavljaju najvernije posetioce Muzeja iluzija. Kako i ne bi bila, kada se tu nalazi čitav jedan začarani svet, gde postoji soba u kojoj je dete višlje od odraslog čoveka, gde ono može da ‚visi‘ sa plafona, da igra karte samo sa sobom, da mu se ‚zavrti‘ u glavi dok gleda u naizgled beskrajni bunar, i sedi na nepostojećoj stolici, pod budnim pogledom Nikole Tesle.

- Pokušavamo da deci na zabavan, malo drugačiji način predstavimo matematiku. Nas, generalno, posećuje mnogo školskih grupa, što na nivou škole, što na inicijativu samih nastavnika koji su shvatili da neki čas mogu da odrade van učionice, i da ono što imamo spoje sa nastavnim programom. Naši saradnici su u prethodnom periodu i sami odlazili u škole da bi tamo predstavljali neki naš eksponat na času biologije, fizike ili matematike.
Imamo program pod nazivom „Mozgaonica“, koji ima dva oblika. To su interakcija sa eksponatima u samom muzeju, koja deci pomaže da shvate kako funkcionišu ljudska čula, interaktivni kviz i logičko-didaktičke igrice koje razvijaju motoriku, koncentraciju i jačaju motivaciju. U osnovnim i srednjim školama je to ekspermentalna nastava, koja razvija predmetne i međupredmetne kompetencije učenika i unapređuje funkcionalna znanja. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je dao preporuku za ovaj naš vanastavni program - kaže Jelena Simić.
U ‚pametnom kutku‘ posetioci svih uzrasta mogu da se igraju, takmiče i uče. Kutak podstiče učenje i zabavu kroz koncept ‚dilema igrica‘ ili drvenih ‚mozgalica‘ koje se mogu koristititi u nastavi matematike, fizike i informatike. One poboljšavaju kognitivne i prostorne sposobnosti, organizacione veštine i logičko zaključivanje,  razvijaju kreativnost i razmišljanje van okvira, a mogu se kupiti u muzejskoj prodavnici.

- Sve igrice imaju više rešenja, baš kao i u životu, i to je ono čemu nas uče. Deca su u nekim igricama mnogo uspešnija od nas odraslih, koji smo ‚okoštali‘. Za starije organizujemo zanimljiva predavanja, koja pripremaju isto tako zanimljivi predavači. Na primer, o iluzijama u muzici ili u dizajnu, psihologiji. Okrenuti smo i ka korporativnom sektoru za koji organizujemo potrage za blagom, postavljamo naše instalacije, organizujemo posete našem Muzeju za njihove poslovne saradnike. Organizujemo i proslave rođendana, kao i velike potrage za blagom na Kalemegdanu u saradnji sa Javnim preduzećem ‚Beogradska tvrđava.‘ I uopšte, učestvujemo u nizu događaja za širu publiku ili ih sami organizujemo. Toliko smo u ‚iluzijama‘ da je ono što zbog drugih postavljamo ‚naopačke‘, nama sasvim normalno i nekad ne znamo šta je stvarno, a šta nije. U nekim prilikama je to možda i bolje‘‘ - duhovito zaključuje Jelena Simić.
Muzej iluzija ima i sopstvenu video produkciju sa kratkim zanimljivim filmovima edukativno-zabavnog sadržaja, koji se mogu pogledati na njihovoj veb stranici, a biće posebno značajni onima koji nisu u prilici da ga posete.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"