TESLA

Vladimir Jelenković

90 godina od obeležavanja životnog jubileja slavnog naučnika

Knjiga čestitki povodom 75. Rođendana

Prava riznica značajnih priznanja genijalnom naučniku i pronalazaču sadržana je u jedinstvenoj knjizi, bogato ukoričenoj, u kožnom povezu i sa zlatotiskom, koju je Tesla do kraja života lјubomorno čuvao u svom sefu. Ona zapravo predstavlјa unikatnu zbirku pisama koja su mu povodom 75. rođendana uputili njegovi savremenici

Prva strana Knjige čestitiki i naslovna strana magazina Tajm od 20. jula 1931.

Ova zbirka originalnih čestitki, pisanih rukom ili pisaćom mašinom, naslovlјena je tekstom: “Čestitka Nikoli Tesli za njegov sedamdeset peti rođendan, 10. jula 1931” (To Nikola Tesla greeting his Seventy-fifth Anniversary, July 10, 1931)
U ovoj nesvakidašnjoj kolekciji našla su se 73 pisma. Od tog broja, 6 je na nemačkom jeziku (jedno pisano goticom), 3 na francuskom, 6 na srpskom, a ostala na engleskom jeziku. Većina čestitki napisana je na pisaćoj mašini, a 20 ličnosti odlučilo se za intimniji način obraćanja poslavši svoja rukopisna pisma.
Na ideju da odabrane ličnosti upute čestitke Nikoli Tesli za njegov jubilarni 75. rođendan, da ih sve objedini u bogato ukoričenoj knjizi, u kožnom povezu, sa zlatotiskom, i pokloni je velikom naučniku 10. jula 1931. godine, došao je Kenet Svizi (Kenneth M. Svezey, 1905-1972), novinar i pisac, veliki Teslin prijatelј i poštovalac.
Povodom obeležavanja 150. godišnjice Teslinog rođenja, Muzej Nikole Tesle je 2006. godine napravio potpuno vernu kopiju knjige čestitki i izradio ukupno 300 numerisanih primeraka ovog jedinstvenog bibliofilskog izdanja. Pojedini primerci, njih oko 60, do sada su dodeljeni predsednicima država, predsednicima inostranih akademija nauka, najpoznatijim svetskim naučnicima i drugim najvišim predstavnicima stranih zemalja.

Ko je bio Kenet Svizi

Kenet Svizi je još kao dečak postao radio-amater i svoj prvi radio-aparat napravio je tokom Prvog svetskog rata, sa svega trinaest godina. Dve godine kasnije obratio se slavnom pronalazaču pismom u kojem ga moli za pomoć oko Teslinog kalema, koji mu je, kako je objasnio, potreban za eksperimente koje želi da pokaže u radio-klubu. Ubrzo Svizi postaje novinar časopisa New York Sun. Upoznaje se sa Teslom i od tada veliki deo svog života posvećuje izučavanju Teslinog dela i propagiranju značaja njegovih pronalazaka.
Kao urednik i autor brojnih publikacija iz oblasti nauke, vrlo često je pisao o Tesli i njegovom naučnom doprinosu, osnovao je Tesla Society, organizovao proslavu 100-godišnjice Teslinog rođenja i uspešno osmislio različite aktivnosti na propagiranju Teslinog imena. Zahvaljujući njegovom angažovanju, mnogi brodovi i škole u SAD dobili su Teslino ime. Bio je i aktivni učesnik u inicijativi da se po Teslinom imenu nazove jedinica magnetne indukcije u Međunarodnom sistemu jedinica i izda poštanska marka u znak sećanja na genijalnog naučnika i pronalazača.
O bliskosti Tesle i Svizija govori i činjenica da je Svizi bio jedan od samo nekolicine ljudi koji su se, zajedno sa Savom Kosanovićem, u trenutku Tesline smrti našli u njegovoj hotelskoj sobi 3327 u hotelu „Njujorker“. Prema svedočenju Šarlote Mužar, lične sekretarica Save Kosanovića, u Teslinom sefu je pronađena Knjiga čestitki, koju je Kosanović tada dao Kenetu Sviziju kao uspomenu na Teslu i ona je bila u njegovom posedu sve do 1957. Kada je te godine urna sa Teslinim posmrtnim ostacima doneta u Beograd, upriličena je mala svečanost u Muzeju Nikole Tesle kada je Svizi doneo ovu knjigu, smatrajući da ona pre svega treba da se nađe u Teslinom legatu. Posebno zanimljivo je što je tom priliko doneo i deo lične arhive sa kopijama pisama svoje korespondencije sa ličnostima koje je odabrao da Tesli čestitaju 75. rođendan. Iz ove Svizijeve prepiske vidi se da je realizaciju svoje originalne zamisli započeo još početkom 1931. godine, sa idejom da se čitava akcija završi do 10. jula te godine, datuma Teslinog velikog životnog jubileja.
Posle Svizijeve smrti, Institut Smitsonijan preuzeo je njegovu bogatu arhivu stvaranu od 1921. do 1972. godine. U ovoj dragocenoj kolekciji nalaze se Teslini članci, patenti, isečci iz štampe i fotografije, prepiska između Svizija i Tesle, kao i između Tesle i drugih ličnosti, i materijal o istoriji elektriciteta i radio-industrije. Iz Odeljenja za elektricitet, gde je čuvana, Svizijeva ostavština preneta je 1983. godine u Arhivski centar Nacionalnog muzeja američke istorije u Vašingtonu, gde se i danas nalazi.

Šta je pisala štampa povodom Teslinog jubilarnog rođendana

Najveći odjek, ne samo u Americi već i u čitavom svetu, imala je naslovna strana „Tajma“, na kojoj je objavljena Teslina crno-bela fotografija, zapravo unekoliko smanjena verzija njegovog portreta za koji je još 1916. godine pozirao poznatoj nemačkoj slikarki mađarskog porekla, princezi Elizabeti Vilmi Ljvov Parlagi. Ispod portreta stajao je i kratak potpis:  NIKOLA TESLA - All the world's his power house („Čitav svet je njegova kuća energije“), očigledno aludirajući na njegov doprinos nastanku epohe korišćenja električne energije na čitavoj planeti. Osim naslovne strane, ovaj čuveni njujorški nedeljni magazin, u svom broju od 20. jula 1931. godine, povodom jubilarnog 75. rođendana, posvetio je Tesli i poseban članak o svim njegovim značajnim doprinosima svetskom tehnološkom razvoju.
Sam Kenet Svizi objavio je 19. jula 1931. u listu New York Herald Tribune članak o Tesli. Ispod jednostavnog naslova „Nikola Tesla“ stavio je i duži podnaslov „Pionir u visokofrekventnom prenosu i strujnim kolima. Promenio je nauku o elektrici. Omogućio je izuzetan razvoj u polju električne energije“. Svoj članak Svizi započinje sledećim rečima: "Pre otprilike četrdeset godina došao je u Ameriku potpuno nepoznat jedan vitak, crnokos mladić sa duboko usađenim očima, iz tada gotovo nepoznate zemlje Srbije. U iduće dve decenije svet je bio svedok jasne i čiste iskre najviše naučne i pronalazačke genijalnosti kakvu bismo mogli naći u celoj istoriji svega nekoliko sličnih, što bi se moglo izbrojati na prstima jedne ruke... Za neke mađioničar i idealista, a za neke fanatični prorok, ovaj mladić - čije vizije ni celo naše današnje znanje nije još iscrplo - za svega deset godina načinio je pravu revoluciju u električnoj industriji, postavio je osnove radiotelegrafije i radiofonije... Pre oko četvrt veka, lord Kelvin je izjavio da je Tesla dao veći doprinos nauci o elektricitetu nego bilo koji čovek koji je na tome radio pre njegovog vremena.“
I domaća štampa nije propustila ovaj trenutak Tesline slave. U članku, objavljenom 7. avgusta 1931. godine, Politika javlja: "Prilikom jubileja predana je Tesli i čitava knjiga pozdrava prvih naučnika čitavog sveta... Štampa čitavog sveta propratila je ovaj događaj opširnim člancima u kojima se Tesla slavi i veliča". U nastavku, Politika prenosi i pomenuti tekst Keneta Svizija iz New York Herald Tribune-a.

Ko je sve uputio čestitke Tesli

Duga je lista poznatih imena, autora čestitki, koji su kao i Tesla značajnim delima obeležili svoju epohu. Među odabranim savremenicima koji su sa radošću prihvatili Svizijevu ideju, osim Alberta Ajnštajna, bila su još četiri nobelovca:  engleski fizičari ser Vilijam Henri Breg i ser Edvard Viktor Eplton, kao i američki fizičari Robert Miliken i Artur Holi Kempton. Tu se našao i niz izuzetnih francuskih, nemačkih, engleskih, švedskih, australijskih, ruskih, američkih i srpskih profesora, inženjera, industrijalaca, političara i umetnika.
Većina čestitki bila je konvencionalnog sadržaja i formalnog obraćanja, ali ima i onih u kojima su njihovi autori kroz emotivne rečenice i bogate metafore nastojali da iskažu svoje nedvosmisleno divljenje prema slavljeniku i njegovom genijalnom delu.

Albert Ajnštajn napisao je kratku čestitku na nemačkom jeziku: „Vrlo poštovani gospodine Tesla! Sa radošću saznajem da proslavljate vaš 75. rođendan i da ste Vi, kao uspešan pionir u oblasti visokofrekventnih struja, doživeli čudesan razvoj ove oblasti tehnike. Čestitam vam na velikom uspehu vašeg životnog dela“.
Predsednik „Električne centrale na Nijagarinim vodopadima“, Pol Šelkopf, svoju čestitku započeo je lepim sećanjem: „Povodom jubilarne godišnjice Vašeg rođenja, kompanija ’Električna centrala na Nijagarinim vodopadima’želi da uputi čestitke čoveku koji je pre tridesetak godina pod svojim imenom zapisao u knjigu utisaka sledeće reči: ’Zaustavljen u Njujorku, ali sa srcem na Nijagari’...“.
Na memorandumu „Američke televizijske laboratorije“ iz Holivuda, čestitku upućuje i Li de Forest, čuveni elektroinženjer i pronalazač, koji je konstruisao gasom punjenu diodu i patentirao elektronsku cev triodu, čime je omogućio snažan razvoj elektronike. Tokom dvadesetih godina prošlog veka bavio se i zvučnim filmom i njegovi izumi bili su ključni za razvoj u ovoj oblasti. Li de Forest napisao je jednu od najemotivnijih poruka koje su upućene Tesli: „Niko nije pobudio moju mladalačku imaginaciju, stimulisao moju pronalazačku ambiciju i bio jedan izvanredan primer briljantnih postignuća u polju u koje sam tako želeo da proniknem, kao što ste vi to učinili.

Vaše jednostavne reči koje ste mi uputili jednom prilikom, da ’znate da mogu da uspem’, okuražile su me i dale mi novu veru u sebe, u trenucima kada mi je to bilo najpotrebnije. Mogu slobodno da kažem da je jedna od najvećih satisfakcija u mom životu to što sam shvatio da nisam izneverio Vašu veru u mene i da sam, konačno, uspeo da ostvarim pronalazak koji se može smestiti u nišu zajedno sa vašim velikim poklonom čovečanstvu, kao što je to polifazni motor.“
Uz ova značajna imena, svoje čestitke poslali su i ser Oliver Lodž, Pol Žane, Čarls F. Skot, Luj Ostin, Graf fon Arko, Edvard da Kosta Andrade, Marius Latur, Valdemar Pulsen, Gano Dun, Herman Vestinghaus, kao i poznati srpski naučnici i stvaraoci među kojima akademik Milutin Milanković, dipl. ing. Slavko Bokšan, profesor Nikola T. Petrović, slikar Uroš Predić, prof. dr Dragomir Jovanović i prof. dr Ivan Đaja.

Čestitke poznatih srpskih
naučnika i stvaralaca

Prvu od čestitiki koje su naši naučnici, profesori univerziteta i drugi stvaraoci uputili Tesli povodom 75. rođendana, napisao je 15. juna 1931. godine inženjer elektrotehnike Dragomir Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta.
„Ako posmatramo razvitak elektrotehnike“, piše profesor Jovanović Tesli, „vidimo dve epohe i to: sa otkrićem Faradejevim - indukcionog zakona počinje prva epoha. Na osnovu tog zakona došlo se do raznih saznanja. A sa otkrićem ’obrtnog polja’ i sa njime indukcionog motora i prenosa energije na daljine počinje druga epoha, za šta ima Vama da se zahvali... Pisano je mnogo o Vašim genijalnim radovima i prilikom raznih Vaših proslava odata su Vam najviša priznanja, ali ja mislim da je najveće priznanje i najveća čast za vas - dete Istoka, da Vam je Velika Britanija 1892. godine ustupila laboratoriju Velikog Faradeja - deteta Zapada, te da za stolom Faradejevim održite Vaša dva predavanja i to jedno pred Društvom elektrotehničara Engleske, a drugo pred Akademijom nauka Velike Britanije. Ovo odlikovanje“, nastavlja profesor Jovanović svoja vredna zapažanja, „Englezi vrlo retko čine čak i svojim naučnicima, a kamoli strancima. Ali svakojako su Englezi hteli da time obeleže početak jedne i druge epohe razvitka elektrotehnike. Epohe Velikog Faradeja i epohe najvećeg, najgenijalnijeg elektroinženjera - naučnika Nikole Tesle. Jugoslovenski narod - vaša nacija“, zaključuje profesor Jovanović, „čiju ste duhovnu moć - intelektualnu sposobnost pokazali i dokazali moraće da Vam se oduži isto onako kao što se Velika Britanija odužila svome Velikom Faradeju.“
Na memorandumu tadašnjeg Narodnog univerziteta Beograd - Novog univerziteta, 17. juna 1931. godine čestitku Tesli uputio je Ivan Đaja, srpski biolog i fiziolog, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, redovni član SANU i osnivač Fiziološkog zavoda i prve Katedre za fiziologiju. Iako je ovaj ugledni naučnik i istraživač rođen u Francuskoj, a posle završetka osnovne škole i gimnazije u Beogradu diplomirao i doktorirao na čuvenoj pariskoj Sorboni, odlučio je da ne nastavi karijeru u Francuskoj. Vođen patriotizmom i brigom za izgradnju sopstvene zemlјe, posle završenog doktorata koji je odbranio 1909. godine, vratio se u Srbiju. Zato i ne čudi da je u ključnoj poruci svoje čestitke Tesli napisao: „Oni Vaši sunarodnici koji povrh svega cene duh i razum, ničim se toliko ne diče kao time što s Vama pripadaju istome narodu, prema kome gajite tako žarku ljubav“.
Jubilarni rođendan, na memorandumu Matematičkog instituta Univerziteta u Beogradu, Tesli je čestitao i jedan od naših najvećih naučnika, Milutin Milanković. Ovaj genijalni astronom, klimatolog, geofizičar i matematičar, jedan je od najznačajnijih srpskih i svetskih naučnika svih vremena. NASA ga je svrstala u 15 najznačanijih naučnika svih vremena koji su se bavili naukama o Zemlјi. Tvorac je matematičke teorije klimatskih promena, koje su nazvane „Milankovićevi ciklusi“. Ovom teorijom definisao je geološku prošlost klime na Zemlјi, uzroke nastanka i periodičnost pojave ledenih doba i klimatskih promena.
Iako se rodio 23 godine posle Tesle, nisu mu promakli Teslini naučni, inženjerski i pronalazački poduhvati o čemu svedoče i prvi redovi njegove čestitke, koju je napisao rukom, ćiriličnim pismom, i jednostavno je potpisao samo svojim prezimenom - Milanković. „Skoro je četrdeset godina“, započinje Milanković svoje pismo od 16. juna 1931. godine, „kako sam kao mali eksperimentator čuo prvi put Vaše ime, koje je onda odjeknulo širom celog Srpstva. Pre trideset godina, sa ponosom sam slušao, u predavaonicama bečke tehnike, to isto ime, spominjano od mojih tadanjih profesora sa najvećim priznanjem. A od dvadeset godina ovamo, ja ga sa svoje katedre izgovaram sa istim onim poštovanjem sa kojim spominjem ime Volte i Faradeja.“
Sasvim očekivano, čestitku Tesli uputio je i inženjer Slavko Bokšan. Uz Đorđa Stanojevića, poznatog srpskog fizičara, profesora i rektora Beogradskog univerziteta, zaslužnog za uvođenje električnog osvetljenja i i zgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji, zasnovanih na Teslinom polifaznom sistemu naizmeničnih struja, Bokšan je bio jedan od najaktivnijih promotera Teslinog dela.
Diplomirao je elektrotehniku 1913. godine na Tehničkom fakultetu u Berlinu. Bio je osnivač „Društva Nikola Tesla - za unapređenje nauke i tehnike” 1935. godine. Na Bokšanovu inicijativu, povodom obeležavanja 80. godišnjice rođenja Nikole Tesle i uz ličnu saglasnost velikog naučnika koju je dao u telegramu upućenom Bokšanu lično, 1936. proglašeno je osnivanje Instituta Nikola Tesla, koji će zvanično početi da radi 1939. godine. Tada je za prvog direktora ovog i danas značajnog elektrotehničkog instituta izabran upravo Slavko Bokšan.

Bokšanova borba za Teslu bila je ogromna. Tokom života napisao je više od deset knjiga i veliki broj naučnih članaka o Teslinom naučnom doprinosu, a širom Evrope održao niz predavanja boreći se za istinu o značaju celokupnog dela našeg velikog naučnika, inženjera i pronalazača. Zato i ne čudi da je u svom obraćanju Nikoli Tesli praktično naveo sve najbitnije pronalaske genijalnog naučnika nazvavši ih revolucionarnim delima, koja su i duhovno i materijalno obogatila čovečanstvo više nego čitave generacije velikih naučnika i pronalazača svih naroda u drugoj polovini prošlog veka.
Čestitku Tesli, Slavko Bokšan uputio je 19. juna 1931. godine.
„Naš slavni pesnik, genijalni Njegoš izrekao je veliku misao: ’Iz grmena velikoga lavu izić trudno nije - u malenim narodima geniju se gnjezdo vije’. Njegoš nije mislio pri tome da mali narodi ne mogu dati iz svoje sredine genijalne ljude, već je pomišljao na mnoge smetnje i teškoće sa kojima se mali narodi i njihovi geniji moraju boriti, da bi u kulturnom pogledu mogli stvarati za korist celog čovečanstva. Sam Njegoš u svom genijalnom stvaranju osetio je i iskusio svu težinu svoje misli i ne sluteći da će Srpski narod još u istom stoleću dati čovečanstvu najvećeg genija koji će srušiti sve prepreke, pobediti sve teškoće i odneti pobedu baš na onom polju ljudske delatnosti, na kome su veliki narodi zauzimali od uvek privilegisan položaj u svetu.
Čuveni engleski filozof Karlajl izrekao je jednom prilikom da Slovenstvu ništa ne vredi što ima 150 miliona ljudi kad ne može da da nijednog genija i ubrzo je demantovan: Rusija je dala ne samo jednog Dostojevskog, najvećeg i najdubljeg književnika svih vremena, i velikog književnika i filozofa Tolstoja, genijalne mislioce i stvaraoce, kojima ni do danas nema ravnih kod drugih naroda, već i velikog genija na polju nauke Mendeljejeva, sa kojim je i pored svih nastojanja moćne nemačke literature uzaludno pokušavao da se sravni Nemac Lotar Majer - a mali Srpski narod, jedno pleme Jugoslovenske nacije, dalo je svetu većeg genija nego što ga je i jedan narod do sada dao, dao je Nikolu Teslu.
Moje stanovište, koje sam u svojim predavanjima pred skupovima Jugoslovenskih inžinjera i u svojoj knjizi izneo nije rezultat sentimentalnosti niti nacionalnog oduševljenja, već dugogodišnjeg objektivnog ispitivanja, istraživanja i proučavanja fakata i dokumenata.

Zato mi, g. Tesla, dozvolite da Vam i prilikom Vašeg sedamdeset-petog dana rođenja izjavim, da je za mene van svake diskusije, da ste Vi svojim revolucionarnim delima, kojа ste svetu dali kao potpunu i savršenu celinu, obogatili čovečanstvo i duhovno i materijalno više nego čitave generacije velikih naučnika i pronalazača svih naroda u drugoj polovini prošlog stoleća.
Polifazini sistem naizmeničnih struja, polifazni generatori, motori i transformatori i prenos električne energije na daljinu Vaše je delo. Visoki naponi i struje visokih frekvencija Vaše je delo. Radiotehnika i cela veličanstvena nauka i industrija, koji su došli kao posledica Vaše su delo. Vaša od prirode u dugogodišnjoj nadčovečanskoj borbi oteta otkrića i iznuđene joj tajne, Vaše konstrukcije, Vaše mašine i aparati, Vaše misli i ideje probrazili su čovečanstvo. Vaša istorijska predavanja u Njujorku, Londonu, Parizu, Filadelfiji i Sen-Luju, Vaši patenti i naučni spisi izazvali su takav razvoj naučne misli i takav polet u nauci i tehnici, da je potrebno pomišljati na dela Njutna i Faradeja, da bi se u istoriji moglo naći poređenje, koje bi i nestručnjacima moglo dati bar približan pojam veličine i uticaja Vaših radova.
Meni je jasno da će Vaše delo svakim danom i u nauci i u svetu naći sve vidnijeg priznanja i pored čitave plejade sebičnih i samoživih imitatora i organizovanih neprijatelja i biću sretan ako sa svoje strane i u stranoj literaturi budem bar nešto doprineo, da se istini probije put.
Želim Vam da Vam zdravlje omogući da još mnogo godina radite na slavu našeg naroda i na sreću čovečanstva.“
Istog dana, 19. juna 1931. godine, svoje pismo Tesli upućuje i Nikola T. Petrović, profesor i književnik, kako se sam potpisao. Zanimljivo je da se profesor Petrović ne obraća direktno Tesli, već piše tekst duboko prožet nacionalnim osećanjima. „Veliko narodno delo“, završava Petrović svoje pripovedanje, „početo 1804, završeno je 1918. Svi koji u nj uzidaše ma i jednu opeku mogu biti ponositi i srećni. Zato što je osvetljavao i zagrevao duše nekoliko pokoljenja, od kojih je veća polovina životom platila svoja uverenja i snove, Nikola Tesla može se osećati i zadovoljan i srećan ulogom koju je odigrao u velikoj epohi svoga naroda. Ali ta uloga nije prestala. Njegov neobični život nije veliki samo po ogromnim rezultatima, nego možda, daleko više po svetlom i uzvišenom primeru, koji će se dalekim pokoljenjima isticati kao najbolji vaspitni uzor i ostati jedan od malog broja nerazrušljivih narodnih idola - ono što je za Teslu i Njegoša bio, u mladosti, Miloš Obilić. ’E pa dotle, a kuda ćeš više!’“.
Kao po dogovoru, istog 19. juna 1931, vrlo kratkim rukopisnim pismom Tesli se obraća i jedan od najvećih srpskih slikara, Uroš Predić, uz neobičnu metaforu: „Moj pozdrav, udružen najvećim poštovanjem, upućen u ovo nekoliko skromnih redaka, najvećem Srbinu svih vremena podići će ugled našem Tesli onoliko, koliko bi porasla Ajfelova kula, kad bi se pod nju podmetnuo flispapir“

Ko je odbio da Tesli čestita životni jubilej

Osnovna ideja Keneta Svizija bila je da za svaku Teslinu godinu života simbolično obezbedi čestitke 75 uglednih ličnosti iz čitavog sveta. Međutim, u ovom dragocenom i potpuno nesvakidašnjem poklonu Tesli za njegov jubilarni rođendan našle su se 73 čestitke.
Prilikom pomenutog Svizijevog dolaska u Muzej Nikole Tesle 1957. godine, kada je osim same knjige doneo i svoju prepisku sa odabranim Teslinim savremenicima, u ovoj kolekciji našle su se i kopije pisama onih ličnosti koje iz različitih razloga nisu prihvatile da Tesli pošalju rođendanske čestitke. Iz te prepiske vidi se da su samo dve osobe odbile da to učine - Mihajlo Pupin i Oskar Čirki.

Oskar Čirki (Oscar Tschirky, 1866-1950), poznat kao „Oskar iz Valdorfa“, bio je švajcarski kuvar i šef restorana "Delmoniko", koji je pripadao njujorškom hotelu "Valdorf Astorija". Tokom dugogodišnjeg rada na ovom poslu, Oskar je stekao enciklopedijsko znanje o kuhinji, o posebnim ukrasima, kao i željama koje su imali njegovi redovni gosti, među kojima je bio i Nikola Tesla. Napisao je 1896. godine „Kuvar Oskara iz Valdorfa“, knjigu od 900 stranica koja sadrži sve recepte dana, uključujući i njegove specijalitete poput Valdorfske salate, Jaja Benedikt i Preliva od hiljadu ostrva, koji su i danas ostali popularni širom sveta. U svom odgovoru na Svizijevu molbu da napiše čestitku Tesli, Oskar je napisao da iz principa ne želi da govori o svojim živim gostima. Ipak, na kraju svog pisma Sviziju, Oskar nije odoleo da napiše: "Tesla je uvek bio veoma uglađen, džentlmen u svakom pogledu, poznavao je i cenio dobru hranu".
U pismu u kojem je Pupin odbio poziv Svizija da Tesli čestita 75. rođendan, između ostalog, stoji: „Nisam video g. Teslu već gotovo dvadeset godina. Početkom Svetskog rata razlika u mišljenju dovela je do razdora između mene i njega. Ni on ni ja nismo od tada imali priliku da izgladimo taj razdor. U 1915. ponudio sam preko zajedničkog prijatelja da oprostim i zaboravim, ali na neki način moja ponuda nije bila prihvaćena. Žao mi je ali pod tim okolnostima ne bih mogao g. Tesli poslati pismo sa pozdravom ili čestitkom za njegov sedamdeset peti rođendan. Vrlo iskreno vaš Mihajlo Pupin“.
Postoji i treća ličnost, koja se formalno odazvala Svizijevom pozivu, ali je slanje čestitke izbegla na vrlo prepreden način. Reč je o Đuljelmu Markoniju, poznatom italijanskom naučniku, koji je potpuno nezasluženo preuzeo zasluge za otkriće radija. Primenivši ključne Tesline patente za ostvarenje radio-prenosa za koje je tvrdio da su njegovi, godinama je slovio kao pronalazač radija, da bi Vrhovni sud SAD 1943. godine doneo konačnu odluku i otkriće radija pripisao Nikoli Tesli.

Očigledno svestan svoje krivice i kao neko ko želi da izbegne priliku da se biranim rečima obrati svom najvećem konkurentu, Markoni je u svom prvom odgovoru zamolio Svizija za neku vrstu primera kako bi ta čestitka trebalo da izgleda?! Naravno, bilo je potpuno jasno da nikakva uputstva nisu potrebna bilo kome da uputi iskrenu čestitku osobi koju poštuje i čijem se jubileju raduje. Na ovome se nije završila priča o Markonijevom veštom izbegavanju časnog zadatka. Kada je rođendan prošao, Markoni je uputio Sviziju svoje drugo pismo u kome žali zbog roka koji je propustio jer nije znao da njegova čestitka treba da stigne pre 10. jula, Teslinog rođendana, kako bi bila uvršćena u jedinstvenu kolekciju čestitki.

Više od odlikovanja i počasnih doktorata

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"