MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 90
Planeta Br 90
Godina XVII
Maj - Jun 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

VEšTAčKA INTELIGENCIJA

 

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Jezivi roboti

Stvari i neka vrsta duše

 

Hiroši Išiguro (Hiroshi Ishiguro), čuveni japanski robotičar i profesor na Univerzitetu Osaka, sproveo je 2002. eksperiment u kojem je svoju petogodišnju ćerku Risu izložio susretu sa njenim robotskim dvojnikom. Devojčica je od početka eksperimenta bila suzdržana, a posle nekoliko minuta provedenih sa robotom, uz povremene očeve podsticaje da stupi u interakciju sa njim, postala je uznemirena i - jednostavno se rasplakala. Time se završio prvi snimljeni susret čoveka sa modernim androidima.

Veštačka inteligencija

Risina negativna reakcija nije sasvim neočekivana. Osećaj nesigurnosti i uznemirenosti koji se javlja u odnosima živo-neživo i ljudsko-automatizovano često je obrađivan u književnosti i umetnosti, ali je specifičnu naučnu težinu dobio početkom 20. veka, kad ga je Frojd definisao kao deo šireg psihoanalitičkog koncepta. Ovaj koncept, najpoznatiji pod svojim originalnim i teško prevodivim nemačkim nazivom „das Unheimliche“, odnosi se, između ostalog, na nelagodu koju osećamo pri susretu s nečim što doživljavamo kao strano i neprijateljsko, dok nas, istovremeno, podseća na nas same. Ovaj osećaj se može iskusiti u susretu sa leševima, voštanim figurama, protetičkim šakama i, pretpostavlja se, realističnim humanoidnim robotima.

Hipoteza „jezive doline“

Inspirisan budističkom perspektivom i Frojdovim psihoanalitičkim konceptom, Masahiro Mori, tadašnji profesor na Tokijskom institutu za tehnologiju, izneo je 1970. godine u kratkom eseju hipotezu „jezive doline“. Mori je pretpostavio da odnos između stepena sličnosti robota sa ljudima i afiniteta koji ljudi imaju prema robotima nije linearan. On razlikuje tri stepena razvoja robota: u prvom stepenu razvoja, roboti se jasno razlikuju od ljudi. Što su njihovi izgled i ponašanje sličniji ljudskim, to su ovi roboti prijemčljiviji za ljude. Drugi stepen razvoja podrazumeva robote koji su toliko slični ljudima da ispoljavaju samo mala odstupanja od ljudskih karakteristika. Ovakvi roboti, po Moriju, izazivaju jak osećaj nelagode kod ljudi, zbog čega se ovaj stepen razvoja naziva „jezivom dolinom“. Risina reakcija na robotskog dvojnika je ilustracija ovog efekta. U trećem, možda nedostižnom stepenu razvoja, roboti su sasvim slični ljudima i postaju opet prihvatljivi za njih.  
Iz ove hipoteze, Mori izvodi sledeći zaključak: da bi roboti bili društveno prihvatljivi, njihov dizajn ne sme da odgovara „jezivoj dolini”, tj. roboti se moraju jasno razlikovati od ljudi ili im biti sasvim identični. Na pitanje: da li dizajneri robota treba da se zaustave pre ulaska u „jezivu dolinu”, ili da teže da pređu na njenu drugu stranu, Mori ima jasan stav. U intervjuu za časopis „IEEE Spektrum” iz 2012. on navodi sledeće:
„Uvek im kažem da se zaustave tu. Zašto morate da rizikujete i pokušate da se približite drugoj strani? Iz moje perspektive, nije čak ni interesantno razvijati robote koji izgledaju baš kao ljudi. […] Osećam da roboti treba da se razlikuju od ljudskih bića.”
S druge strane, Išiguroa ne brine mogućnost ulaska u „jezivu dolinu”. Za njega je ova hipoteza previše pojednostavljena i nedostaje joj eksplanatorna moć. Međutim, iako među naučnicima još ne postoji široko prihvaćeno slaganje da li je hipoteza tačna. važno je primetiti njen humanistički kontekst.

Veštačka inteligencija

Mehanistički pristup čoveku

Mori i Išiguro su ljudi jakih ubeđenja, filozofskih i religioznih. Mori smatra da su Budina učenja najbolji način da se razume čovek, a posebno ljudski um, dok Išiguro, u skladu sa religijom Šinto, ne pravi razliku između ljudi i stvari, tj., veruje da stvari, poput računara, stolica, stolova, kamenja i drveća poseduju „neku vrstu duše”. Njihova ubeđenja se reflektuju na dve međusobno suprotne naučne postavke. Mori zastupa humanistički stav:
„Da biste pravili robote, morate razumeti ljude... Tehnologija nije samo dobra, i u određenim slučajevima će se negativni aspekti tehnologije snažno iskazati. Moramo da sačuvamo tehnologiju od toga da postane negativna.”
Za razliku od njega, Išiguro kaže da pravi robote da bi bolje razumeo ljude. Njegov stav proizlazi iz usvojenog mehanicističkog razumevanja čoveka, duboko ukorenjenog u oblast veštačke inteligencije. Po ovom shvatanju, svi ljudski aspekti se mogu realizovati kroz računarsku implementaciju.
Hans Moravek (Hans Moravec), profesor na Univerzitetu Karnegi Melon, je krajem 20. veka pretpostavio da će uskoro sve suštinske ljudske funkcije, fizičke i mentalne, imati veštački duplikat. U narednom periodu ostao je dosledan svojoj pretpostavci, najavljujući robote „četvrte generacije” za univerzalnu namenu, koji će moći da apstrahuju i generalizuju. Marvin Minski (Marvin Minsky), profesor na Masačusetskom institutu za tehnologiju i pionir veštačke inteligencije, doživljavao je mozak kao „mašinu od mesa”, i pokušavao da objasni fenomene poput emocija i svesti kroz mehanistički pristup. (Interesantno je, a možda i indikativno, to što Minski u svom iskazu „the brain is merely a meat maschine” koristi imenicu „meat”, a ne „flesh”). Išiguro želi da robote osposobi da poseduju intencionalnost i želje, a čuveni futurista Rejmond Kurzvajl  (Raymond Kurzweil) govori o softverskoj reinkarnaciji svog preminulog oca.

Veštačka inteligencija

Robotski lapot

Što se petogodišnje Rise tiče, otac joj je poklonio nekoliko lutki „Helo Kiti” kao nagradu za učestvovanje u eksperimentu. Po njegovim rečima, njih dvoje posle toga nisu nikad pričali o ovom „incidentu”, a on nije siguran da li je susret sa robotskim dvojnikom dugoročno uticao pozitivno ili negativno na Risu. Pa ipak, to ga nije obeshrabrilo da nastavi svoje istraživanje. Nekoliko godina kasnije, Risu je izložio eksperimentalnom susretu sa svojim robotskim dvojnikom. Devojčica je reagovala bolje nego prethodni put jer se, po sopstvenim rečima, fokusirala na očev glas, za koga je znala da se nalazi u susednoj sobi, umesto na očevog robotskog dvojnika. Po „naučnim merilima”, eksperiment sa Risom i drugom decom koja su učestvovala je uspeo: deca su uspostavljala kontakt očima sa robotom i uključivala se u interkaciju sa njim.
Naučnici poput Išiguroa javno demonstriraju veru da će roboti jednog dana biti sposobni da funkcionišu u neposrednom ljudskom okruženju i preuzmu važne uloge poput pružanja nege starijima i bolesnima, brige o deci, podučavanja i niza drugih poslova koji su dosad bili rezervisani za ljude. Njihova pretpostavka je, po Morijevim rečima, narcisoidno vezana za ljudsko samopoimanje: ovakvi roboti moraju da liče na ljude, da bi ih krajnji korisnici prihvatili u dodeljenim ulogama.
Šta bi to govorilo o nama kad bismo brigu o bližnjima želeli da prepustimo robotima? Da li želite da se jednog dana nađete na prijemnom kraju ove tehnologije? Hipoteza „jezive doline“ je u fokus naučne pažnje dospela tek 2005, trideset pet godina nakon što ju je Mori postavio. Pravo pitanje je, međutim, koliko vremena će proći dok ne prihvatimo njenu humanističku poruku.

Veštačka inteligencija

 

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA