OBRAZOVANJE

Pripremio: Borka Marinković

Ma tematička gimnazija

Brojevima u budućnost

Matematička gimnazija je, mnogi smatraju, ono najbolje što se dogodilo u našem srednjoškolskom obrazovanju u poslednjih pola veka. Od 2007. dobila je i atribut „škole od posebnog nacionalnog interesa“. Krasi je preko 350 medalja sa međunarodnih takmičenja, što je skoro nezabeležen uspeh u svetu. Gimnazija je dobitnik više značajnih priznanja među kojima su: Dositejeva nagrada, Republička nagrada Vuk Karadžić, Svetosavska nagrada, nagrada Naj Beograđanin za 2010. nagrada Evropskog pokreta u Srbiji za doprinos u Evropi 2011...

Među sjajnim nekadašnjim učenicima Matematičke gimnazije je i omiljeni profesor i sadašnji direktor škole mr Srđan Ognjanović. Jednostavan i skroman čovek, dobitnik brojnih priznanja i nagrada, autor najboljih zbirki matematičkih zadataka, čovek posvećen svom poslu, otac čija su deca pohađala ovu gimnaziju. Zaista je mnogo razloga za razgovor sa njim. Počeli smo sa: da li je Matematička gimnazija prva takva škola otvorena u bivšoj Jugoslaviji?

U Zagrebu je otvorena slična škola, Matematičko-fizička gimnazija, mislim 1965. Naša gimnazija je sarađivala sa njima, a 1977. smo tadašnji direktor Raspopović i ja bili pozvani na otvaranje njihove nove zgrade, tada najmodernije u zemlji. Međutim ubrzo je počela reforma srednjeg obrazovanja koja ju je praktično ugasila. Iako formalno radi, ona se nikada nije oporavila i vratila prvobitni visok nivo.

Čija je inicijativa za otvaranje škole u Beogradu i po uzoru na koju školu su napravljeni plan i program nastave?

Inicijativa je potekla od dr Vojina Dajovića, profesora na Prirodno- matematičkom fakultetu, i njegove supruge dr Milice Dajović, profesora na Građevinskom fakultetu, koji su bili u Društvu matematičara. Oni su sa svojim direktorom, profesorom dr Dušanom Adnađevićem posetili Moskvu i razgovarali sa tamošnjim stručnjacima, među kojima i sa čuvenim matematičarom Kolmogorovim, inicijatorom otvaranja Matematičke škole u Moskvi 1963. Ona je u sklopu Univerziteta Lomonosov tako da njihovi asistenti i saradnici imaju obavezu da izvestan broj časova održe u školi. Od njih su dobili preporuke i stručnu literaturu, ali ne i konkretne savete osećajući izvesno nepoverenje prema našim kolegama. Koliko je ono danas prevaziđeno, svedoči poziv direktoru naše gimnazije na proslavu 50 godina rada Moskovske škole, u decembru ove godine.

Direktor Matematičke gimnazije mr Srđan Ognjanović.

U vreme kada je otvorena 1966.godine, samo su neke visokoškolske ustanove bivše Jugoslavije uživale visok ugled u svetu. Da li je tada postojala vizija o njenoj budućoj reputaciji u svetu?

Ni izbliza se nije mogao predvideti njen razvoj. Čak je i samo otvaranje škole bilo dovedeno u pitanje jer su se na prvi konkurs javila samo tri učenika, da bi se u ponovljenom pokušaju prijavilo 55 učenika. Zato je škola počela sa radom 19. septembra, ne kada i ostale škole. Profesor Dr. Vladimir Mičić, autor programa, bio je entuzijasta koji je preko dvadeset godina vodio učenike na matematičke olimpijade, prevodio udžbenike sa ruskog jezika. Veliki teret poneo je i profesor Adnađević.

Da li i kako su se menjali plan i program tokom godina, obzirom na vrstu škole i razvoj matematičkih, fizičkih i informatičkih nauka?

Najmanje se menjao program matematike. Programi i planovi ostalih predmeta su se prilagođavali savremenoj nauci, pogotovu informatika, astronomija i dr. Velika je novina bilo proširenje prvo kao ogledne, a zatim i redovne nastave za učenike sedmog i osmog razreda, od 2004. Time je omogućeno najtalentovanoj deci da se matematički razvijaju čim se uoči ta njihova sklonost.

Matematičar- filozof

Kakav je sadašnji program nastave, tj. po čemu se razlikuje od programa drugih škola?

Program matematike, fizike i informatike je znatno obimniji, kao i broj časova na kojima se realizuje. Što se tiče ostalih predmeta, razlika je samo u smanjenom broju časova, dok je program izjednačen sa programom gimnazija prirodnog smera. Ovo smanjenje ne utiče na kvalitet nastave i znanje učenika jer se radi o talentovanim i vrednim učenicima i manjim brojem učenika u odeljenju koji za kraće vreme mogu savladati isti program (za dve godine savladaju isto gradivo kao učenici u drugim školama za tri). Svršeni učenici Matematičke gimnazije mogu da konkurišu na bilo koji fakultet i često postižu odlične rezultate.To pokazuju brojni primeri: jedna učenica Matematičke gimnazije završila je studije engleskog jezika i postala ambasador u Australiji. Izuzetan primer je učenik Andrej Jandrić. Bio je veoma uspešan učenik naše gimnazije, osvojio je i više nagrada. Kada je upisao studije filozofije, bio sam pogođen time što nije upisao matematiku, smatrajući da je izuzetno talentovan. Svi su bili zadivljeni kada je Andrej postao prvi dobitnik nagrade „Dr Zoran Đinđić“ kao najbolji student. Svoju gimnaziju nije zaboravio, neko vreme držao je nastavu filozofije u njoj.

Čime privlačite mlade koji su u dilemi da li da upišu ovu školu?

Pratimo razna takmičenja iz matematike za učenike, već od trećeg razreda. One najbolje kontaktiramo i pozivamo da nastave školovanje u našoj školi. Već dvadeset godina, pri Matematičkoj gimnaziji radi škola mladih matematičara za decu uzrasta od predškolskog do osmog razreda koju drže naši profesori. Oni prate decu i ohrabruju nadarene da nastave učenje. Časovi se održavaju nedeljom a pohađaju je učenici iz raznih gradova. Interesantan je primer jednog učenika VII razreda koga roditelji već dve godine dovode kolima iz Vukovara a koji planira da upiše ovu školu, posle osnovne. Od pre dve godine organizuje se i letnji kamp sa našim profesorima, početkom jula u blizini Požarevca, u kome je do sada učestvovalo preko pedesetoro dece već od trećeg razreda.

Kineski obrazovni sistem - najbolji primer

Šta planirate u budućem radu škole obzirom na razvoj IT tehnologija?

Ovo pitanje je vezano za ceo naš obrazovni sistem. Zapravo, trebalo bi da se izvede vrlo temeljna reforma koja bi se odnosila ne samo na nastavne teme već pre svega na sam način učenja. Program bi se morao prilagoditi savremenoj tehnologiji, što znači da učenici ne uče činjenice koje su im veoma dostupne (dubina jezera i sl) a što čini učenje dosadnim. Učenici sa ovakvim programom nemaju motiva, ne razmišljaju i ne razvijaju kreativnost. U reformu bi se morali uključiti stručnjaci iz raznih oblasti: psiholozi, programeri i dr. koji bi učenje učinili kreativnim a ne samo reproduktivnim. Pre svega, učenici bi trebalo da se osposobe da rešavaju postavljene probleme. Ni obrazovni sistemi u daleko razvijenijim zemljama nisu se potpuno snašli sa novom tehnologijom. Najbolji primer trenutno je kineski obrazovni sistem; za nas je možda surov, ali se pokazao kao dobar. Najuspešniji takmičari su učenici iz Šangaja. U pravljenje njihovih programa uključeni su uspešni privrednici, a ne samo profesori univerziteta.

Šta savetujete drugim školama i njihovim profesorima kako bi se umanjile kritike na račun organizovanja nastave i rada profesora matematike u njima?

Nemam takvo iskustvo jer više od 30 godina radim u Matematičkoj gimnaziji, a ovde su učenici talentovani. U nastavi matematike rešenje bi trebalo tražiti u diferenciranoj nastavi, tj. različitim nivoima programa: elementarnom, srednjem, naprednom. Svaki učenik bi mogao da se opredeli za nivo koji može da savlada (kao u nekim zemljama na zapadu). Čak bi i zadatke za pismene trebalo na isti način standardizovati.

Šta mislite o manifestaciji "Maj - mesec matematike" i njenom uticaju na mišljenje o matematici uopšte?

Toliki zanimljivi primeri primene matematike ili matematičkih igara su svakako zainteresovali decu (bicikl sa četvrtastim točkovima, slamke kao elementi za pravljenje figura raznih oblika i sl) i sigurno će kod mnogih promeniti mišljenje o matematici i eliminisati strah prema ovoj nauci i mnoge će podstaći na razmišljanje. Međutim, to je proces čiji će se veći pozitivni efekti videti tek za nekoliko godina. Inicijator za pokretanje ove manifestacije, profesor Cigler je, boravivši u Beogradu, posetio i našu školu. Tom prilikom je pozvao naše učenike u posetu pa su dva naša đaka boravila u Berlinu kao njegovi gosti. U Lisabonu postoji muzej matematike sigurno doprinosi boljem odnosu prema matematici.

Finci kao uzor, primer porodične tradicije

Trenutno učenici iz Finske pokazuju najbolje rezultate na međunarodnom testiranju iz matematike (PISA testu). Da li je moguće da se deo njihove prakse primeni kod nas?

Oni su mnogo uložili u obrazovanje i podigli ga na visok društveni nivo. Selekcija za izbor profesora je vrlo rigorozna. Izabrani profesori uživaju veliki ugled i poverenje, mnogi imaju veće plate od lekara i inženjera. Finska je pre dvadeset godina bila siromašna zemlja, a sada je među najrazvijenim u Evropi. Slično je i u Singapuru. Međutim, oni nemaju specijalizovane škole slične našoj gimnaziji i imaju probleme da zaposle kvalitetne programere npr. u „Nokii“, pa angažuju stručnjake iz drugih država: Rusije, Kine...

Da li održavate kontakte sa učenicima koji se sada negde u svetu i po našim visokoškolskim ustanovama?

Pre svega, stalno kontaktiramo naše bivše učenike koji su u Srbiji. Mnogi od njih su postali naši profesori. Profesori univerziteta učestvuju u svim našim aktivnostima: pravljenju programa, pisanju udžbenika i sl. Učenik prve generacije, zatim profesor naše škole, profesor i dekan Matematičkog fakulteta (1995-1998) dr Zoran Kadelburg je najsvetliji primer te saradnje. Učestvovao je u pravljenju programa škole, kao član više međunarodnih komisija za naučno praćenje matematičkog rada pomogao je školi, njegova supruga je bila profesor fizike u našoj školi, deca su takođe bili naši đaci.

Posebno je kvalitetna porodična tradicija pohađanja naše škole. Većina dece nasledi taj lepi talenat, postaju naši učenici, pa profesori, čime unose entuzijazam kojim su ih nadahnjivali njihovi profesori. Trudimo se da ne ispustimo ni bivše učenike koji studiraju u inostranstvu. U tom cilju organizovana je poseta desetak naših studenata iz Kembridža. Matematički institut je prezentovao svoje projekte, a studenti će predstaviti svoj rad u decembru stručnjacima Instituta. Prošle godine smo organizovali zanimljivu saradnju: tokom nedelju dana, naši bivši đaci, a sada studenti u Kembridžu, Oksfordu, Bostonu... držali su redovnu nastavu našim učenicima i pripremali ih za takmičenja. Cilj nam je da povežemo sve mlade stručnjake, taj ogroman potencijal u Srbiji i u svetu. Tako je osnovana mreža na zvaničnom sajtu Matematičke gimnazije tzv. Almagi grupa koja omogućava da svi oni budu u svakodnevnom, neprekidnom kontaktu, da rade na istim projektima, da timski rešavaju razne matematičke probleme i sl.

Kakav bi uticaj i ulogu trebalo da imaju đaci Matematičke gimnazije koji su uspeli u svetu?

Mislim da je dobar primer sadašnji ministar finansija Lazar Krstić; istina, on nije završio našu školu već sličnu u Nišu. Međutim, problem je u tome da jedan čovek teško može sve da promeni. Naša izuzetna učenica Aleksandra Smiljanić je, posle ove škole i Elektrotehničkog fakulteta, doktorirala u Americi. Kao veoma sposobna radila je u jednoj banci u Njujorku, a pre nekoliko godina pozvana je da bude ministarka za telekomunikacije kod nas. Nažalost, iako svetski ekspert za tu oblast, sama nije uspela da sprovede svoje ideje. Sada je profesor na ETF-u. Ovde bi trebalo omogućiti odlične uslove za povratak grupi od 30-50 mladih, nekorumpiranih i sposobnih ljudi koji bi svojim znanjem, iskustvom i poznanstvima mogli da pomognu. Možemo slediti primer Kine; prošle godine, ovde je bila pekinška delegacija predvođena njihovim sekretarom za obrazovanje. Najveća zasluga za toliki privredni napredak Kine su odlični uslovi koji su ponuđeni hiljadama uspešnih Kineza koji su se školovali ili radili u svetu. Prilikom posete pozvali su i našu školu, koja je dva puta posetila Peking, čime smo stekli još jedno značajno iskustvo.

Angola zna šta hoće

Zbog čega se može reći da je Matematička gimnazija srpski brend?

Nismo imali takve namere već samo ideju da pružimo talentovanoj deci malo bolje uslove za školovanje. U našem mentalitetu postoje takmičarski duh, borbenost, upornost. Mada u lošim finansijskim uslovima, ne zaostajemo za onima u koje se ulaže za nas nezamislivo mnogo novaca. Mi ne angažujemo marketinške agencije, niti se na bilo koji način reklamiramo, osim postignutim rezultatima. Desilo mi se da mi se javio jedan direktor škole iz Malmea koji je čuo za našu školu, sa željom da ih posetimo i iznesemo svoja iskustva u radu. Tako smo uspostavili saradnju na obostrano zadovoljstvo.

Kakva je perspektiva škole obzirom na status nauke u našem društvu?

Najvažnije je da održimo nivo koji smo postigli, da ne popustimo u ovim teškim uslovima.Trudimo se da držimo kontinuitet u zapošljavanju bivših učenika i uspešnih studenata koji nose snagu i entuzijazam koji su i nas vodili. Veoma je važno da pojačamo i međunarodnu saradnju.

Udaljena a prebogata Republika Angola vrlo je zainteresovana da otvori školu sličnu našoj gimnaziji s ciljem da razvije i unapredi svoj obrazovni sistem. Oni smatraju da će to ulaganje dovesti zemlju za dvadesetak godina među ekonomski razvijene, a njeno obrazovanje na viši nivo od evropskog. Od tih skromnih ali veoma obrazovanih ljudi stigao je poziv da se i naša škola uključi u taj njihov strateški projekat . Zvuči skoro neverovatno, ali naša narodna „Tiha voda breg roni” govori da je to moguće. Beogradska matematička gimnazija je to potvrdila u 47 godina svog postojanja i rada.

Borka Marinković

Rekli su direktori

„ Verovao sam u opravdanost postojanja Matematičke gimnazije i svim srcem i znanjem želeo sam to da dokažem”, dr Milan Raspopović (1970-2001)

„Umerenost, odmerenost, ravnoteža, harmonija... bitne su karakteristike za izuzetno kvalitetno funkcionisanje škole”, dr Ljubomir Protić (2001-2004)

„Mi imamo pravo da se nadamo najboljem, ali imamo i obavezu da budemo oprezni i budni.To dugujemo prethodnim i budućim generacijama”, dr Vladimir Dragović (2004-2008)

Profesori u brojkama

U aktivu za matematiku 2006. predavala su 33 profesora, od toga 15 doktora nauka, 8 magistara, 1 specijalista i 8 profesora na poslediplomskim studijama. Od njih, 22 su bivši učenici Matematičke gimnazije.

Rekli su učenici

„ Kad bi neko pomenuo Matematičku gimnaziju, to je u meni izazivalo strahopoštovanje. Ali, sada kada sam postao deo te škole, strah je nestao. Ostalo je samo poštovanje.“ (Nenad Lukić)

„Iz svoje gimnazije poneo sam tri stvari: drage uspomene , jer Matematička gimnazija je za mene bila više od izbora, trajna prijateljstva , jer su učenici najveći potencijal gimnazije, i znanje stečeno od velikih entuzijasta, profesora predanih svom radu.“ (Ognjen Ilić)

„Ono po čemu najviše pamtim Matematičku gimnaziju jesu ljudi koji su deo nje, prijateljski odnos sa profesorima i prijatna atmosfera koja u njoj vlada. Biti đak Matematičke gimnazije je privilegija. “ (Luka Milićević)

„Mislim da Matematička gimnazija nema konkurenciju u Beogradu kada su u pitanju škole za matematičke talente i zbog toga mi je drago što sam njen učenik“ (Teodor von Burg)

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja